- Влада Црне Горе
Брисел: Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђуканови...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Брисел: Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на међународном форуму под називом ''Политика нове балканске економије''
Објављено: 07.12.2004. • 22:50 Аутор: Говори и Изјаве
![Фотографија 1: Брисел: Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на међународном форуму под називом ''Политика нове балканске економије''](http://www.gov.me/img/1102522896.jpg)
''ПОЛИТИКА НОВЕ БАЛКАНСКЕ ЕКОНОМИЈЕ''
Поштовани господине Мерритт,
Даме и господо,
Захваљујем организаторима овог еминентног скупа на позиву да вам се обратим на тему перспектива и изазова за јачање балканске стабилности. Верујем да отворен и неконвенционални дијалог, који окупља креаторе политике и одлука, експерте и представнике академских и цивилних структура, доприноси бољем разумијевању међусобних ставова и гледишта. На тај начин јачамо стратешка промишљања и политику за дугорочну стабилизацију Западног Балкана.
![Фотографија 2: Брисел: Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на међународном форуму под називом ''Политика нове балканске економије''](http://www.gov.me/img/1102522973.jpg)
![Фотографија 3: Брисел: Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на међународном форуму под називом ''Политика нове балканске економије''](http://www.gov.me/img/1102524563.jpg)
Генерално, цијеним да смо у досадашњем процесу реформи креирали повољнији амбијент. Веома важна је и чињеница да се процес приватизације у готово свим земљама Западног Балкана интензивира и приводи крају. То повећава атрактивност Региона за директне и гринфилд инвестиције. Такође, потенцира важност бржег успостављања регионалног тржишта слободне трговине, као и одговарајућих регулаторних оквира и поузданих правосудних система. Развој пуног капацитета међусобне трговине, инвестиција и сарадње, како унутар Региона, тако и са ЕУ, указује и на значај развоја транспортне, енергетске и телекомуникационе инфраструктуре, као и ефикасног менаџмента спољних граница.
Тачно је да близина тржишта Европске Уније подстиче динамичније економске и друге везе са сусједима, али намеће и потребу даљих напора, не само у правцу интеграције овог Региона, већ активније сарадње и приступа ЕУ. Регион је, цијеним, достигао ону преломну тачку када резултати на политичком, економском и другом плану, упућују на потребу давања нових шанси, у суочавању са новим изазовима. Увођење европског партнерства, које је инспирисано искуством из најновијег процеса проширења, представља значајан подстицај у том правцу. То не значи да, до сада, реформе нијесмо спроводили на прави начин и уз пуну посвећеност. Међутим, потврђује се да се једино кроз каналисани процес - институционализацијом сарадње са ЕУ, у датом временском периоду, могу ефикасно извршити обимни и комплексни задаци.
Као што сам већ истакао, Регион се још увијек суочава са бројним проблемима и изазовима. Посебно бих потенцирао високе стопе незапослености и низак ниво директних инвестиција. У том контексту, било би корисно сагледати начине на које би се кохезиони фондови ЕУ могли примијенити на Западни Балкан. Притом, стављање већег акцента на кохезију требало би посматрати у свијетлу развоја нових програма подршке, а мање као још један захтјев за алокацију нових финансијских ресурса ЕУ у овај Регион. То потврђују резултати које је ЕУ остварила у развоју сиромашнијих региона и земаља, примјеном кохезионих и структуралних фондова.
Инвестирање у економску и социјалну стабилност Региона је, истовремено, инвестирање у његов демократски развој, јер ради се о два међусобно повезана и условљена процеса. Тим прије, што морамо да превазиђемо и посебне хендикепе, који су у овом Региону знатно више изражени, него у другим случајевима. Егзистенцијална нервоза великог броја људи, сузбијана ратним пријетањама, сада је ослобођена и свакако не представља најбољег савезника реформској политици коју спроводимо. Грађани, врло често суде о предностима проевропске политике на основу опипљивих резултата, и то дневно, поклањајући све мање пажње и разумијевања за историјски контекст. А, једино, када грађанима пружимо увјерљиве доказе европске перспективе, можемо рачунати на њихову пуну подршку и активан однос. Све у свему, Региону је потребно више инвестиција и нових радних мјеста. Што брже будемо рјешавали ове кључне проблеме, то ће се више сужавати простор и за разне видове криминала и корупције, који посебно у земљама у транзицији налазе плодно тле.
Свјесни смо да европске интеграције не познају пречице. Цјелокупан процес подразумијева политичку вољу и одлучност да се настави са свеобухватним реформама - изгради поуздан и предвидљив систем који ће моћи да функционише и да се носи са повећаном конкуренцијом унутар ЕУ.
Дакле, пуно партнерство са ЕУ и НАТО је циљ свих држава региона. Остаје једино дилема у којој је временској димензији он остварљив? Једнако важна питања су: Што можемо и што би требало да урадимо у међувремену? Који су кључни проблеми са којима ћемо се суочавати и које морамо ријешити до остварења овог циља? На који начин се нове могућности отворене проширењем ЕУ могу искористити за динамичнији развој Западног Балкана, како би и овај Регион досегао вриједности које данас дијели и баштини већи дио европског континента.
У дијелу политичких претпоставки, услов свих услова је пуно, а не селективно поштовање и испуњавање међународних обавеза, што се прије свега односи на сарадњу са Хашким трибуналом. Генерално посматрано, Западни Балкан, такође, мора учинити значајнији напредак у правцу етничког помирења и поштовања права националних мањина. Мора се појачати демократски капацитет за толеранцију и коегзистенцију различитости. Парадоксално је да су ови проблеми, још увијек, јако изражени, јер управо овај Регион има дугу традицију суживота разних народа, култура и вјера.
Када говоримо о европској перспективи региона, суочавање и неодложно рјешавање безбједносних и политичких незавршених питања на Балкану остаје кључна претпоставка. Ма колико да се ради о комплексном и тешком задатку, то се намеће као императив. Не би смјели дозволити да евро-атлантске интеграције, у једном дијелу Региона, и даље буду на стенд-бy, због сталног одлагања рјешења за поједина питања. Неоспорно, најкомплекснији изазов је Косово, као једини преостали безбједносни проблем у Региону. Односи Црне Горе и Србије ушли су у демократску и развојну фазу, која је оснажена заједничком европском агендом и перспективом. Какав год био епилог институционалних односа Србије и Црне Горе, то неће представљати безбједносни или ризик политичке нестабилности. А, кад је тако, онда будући аранжман треба профилисати тако да он доприноси бржем остваривању обостраних европских и евро-атлантских циљева. Наше је увјерење да су најбољи они институционални модели који обезбјеђују да свако напредује према тим одредиштима сагласно властитој способности да усваја стандарде који се траже. У противном, неминовно ће се понављати ситуација у којој је једна држава чланица Уније у позицији таоца друге. То потврђује и примјер НАТО самита у Истанбулу. Иако је Црна Гора испунила све услове за Партнерство за мир, нијесмо примљени на Истанбулском самиту, због недовољне сарадње Србије са Хашким трибуналом.
Као и до сада, Црна Гора ће поштовати све прузете међународне обавезе дакле, и Београдски споразум. У том смислу, са великим охрабрењем очекујемо примјену модела ''двоструког колосјека'', који су за Србију и Црну Гору недавно усвојили министри ЕУ. Међутим, поново истичем супериорност аранжмана и модела који омогућавају да сваки дио Европе улази у интеграције када за то испуни услове. То би допринијело јачању укупне безбједности и стабилности у Европи.
У принципу, Црна Гора не би имала посебних тешкоћа да испуни услове за чланство у ЕУ. Свјесни смо да је то дугорочан и захтјеван процес, али цијенимо да смо већ активно ангажовани у остваривању постављених захтјева.
Јачање регионалне сарадње, такође, остаје одлучујући фактор који детерминише брзину интеграције сваке земље у ЕУ. Нови европски идентитет Региона ће се изграђивати у зависности од политичке одлучности да се настави са реформама, регионалним повезивањем и сарадњом. Значајан прогрес је остварен у креирању зоне слободне трговине. Интегрисано тржиште, ослобођено рестрикција и препрека слободној трговини, појачава атрактивност региона за инвестиције. То се односи и на иницирани процес формирања заједничког енергетског тржишта Југоисточне Европе, којим се отварају шансе за парцијално чланство у овој области европске интеграције.
Јасне су користи Региона од интеграције у ЕУ. Али, не мање важно је што земље Региона могу понудити ЕУ. Прије свега, то је наша одлучност да поштујемо и спроводимо европске вриједности и стандарде. Не може се говорити о стабилној и просперитетној Европској Унији, ако изван њених граница, такође, не постоји стабилност, развој, демократија и просперитет. Стога, дугорочну стабилност Европе диктира њено даље проширење и интеграције. На Солунском самиту је реафирмисан такав приступ процес уједињења Европе неће бити комплетиран док земље Западног Балкана не постану чланице ЕУ. А све док се то не деси, не можемо говорити о сигурној и уједињеној Европи.
Уз пуну вјеру да је наша визија јасна, реформски пројекти конзистентни и наша одлучност чврста, чему ће подршку и потврду, сигуран сам, дати и данашњи скуп, захваљујем на пажњи.
Брисел, 7. децембар 2004.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?