- Влада Црне Горе
Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на ко...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на конвенцији на Цетињу
Објављено: 22.05.2006. • 16:20 Аутор: Говори и Изјаве
Поштовани грађани Цетиња и Црне Горе,
Драги пријатељи,
Сви смо данас Цетињани.
Морамо бити Цетињани - да би смо били то што хоћемо: независна држава Црна Гора.
Приближава се датум свих црногорских историјских датума: обнова међународно признате црногорске државе. Без свијетлог 21. маја, не би било календара црногорског, нити наше Црне Горе. Затрло би се име црногорско, поништила црногорска прошлост, опозвала црногорска будућност. Заковала крстача на црногорске вјекове. Данашње генерације у Црној Гори то не смију, и неће дозволити.
Тога морају бити свјесни сви.
Ја то хоћу да поручим грађанима Црне Горе управо са Цетиња. Црногорску истину коју је Цетиње вазда знало и у свом највећем црногорском срцу поносно чувало свих ових 88 година: од првог кобног дана, по Црну Гору године 1918.
Иако под славолуком једне велике идеје бившег југословенства никоме као Цетињу а то значи Црној Гори није испостављена толика залиха циничности прве државне конституције Јужних Словена.
Кад смо на жртвеник принијели државу.
Кад смо жртвовали сопствену војску.
Кад смо ради братске подршке Србији дали Ловћен на Мојковцу.
Али ни то Црној Гори не би било криво, да јој није тако враћено. Политички творац тог страшног црногорског државног гроба, Марко Даковић, имао је бар толико части да пред тим гробом клекне, и помоли се ријечима:
Ја сам морално дисквалификован да управљам Црном Гором.
Поуком најтеже самооптужбе тог српског присајединитеља, још једном ћу се окренути онима који би то да забораве.
Дао сам ријеч, потврђујем и са светог Цетиња:
Нека се придруже обнови независне црногорске државе ето им власт.
И просто им било.
Поносни Цетињани,
Цетиње је, црногорски вазда прво, знало и антифашистички одговор 1941.
Ловћенски батаљон као прва јединица историјске Прве пролетерске бригаде пронио је славу црногорске слободе, храбрости и бесмртности. И Цетиње одликовао јединим црногорским градом херојем. А црногорски антифашисти по мјери своје историје вратили су на Цетиње лучу државности Црне Горе. Узнијели су Црну Гору до поноса антифашистичке Европе, и поново је уцртали на карту живих народа и држава. То је заслуга коју им Црна Гора никада неће заборавити. Без њиховог антифашистичког подвига, не би било ни нашег данашњег државног прегнућа.
Ни године 1989., кад смо се већински нашли у поштеној заблуди самртне кривуље југословенства једино Цетиње није. Цетиње је и тада подигло свој јасан, слободарски и црногорски глас. И витешки одбранило искру у цетињски посвећеном камену да Црна Гора не би очајала.
И на томе Црна Гора ти дугује. Хвала ти, Цетиње.
Хвала ти за образ Црне Горе.
Хвала за то цетињским и црногорским либералима, и оснивачима Либералног Савеза.
Није вријеме да се црногорски инатимо, већ је тренутак да се 21. маја сви слијемо у аманет Владика и Господара црногорских:
Све за Црну Гору, а Црну Гору ни за шта!
Господо Цетињани,
Дична Црна Горо,
Дошли смо на Цетиње, да би кренули са Цетиња. Као што се на сваки пресудни црногорски историјски испит увијек кретало са Цетиња. А кад није Црну Гору је то коштало саме Црне Горе.
Ко не смије доћи на Цетиње нема ни право да управља Црном Гором.
Дошли смо на Цетиње да се поклонимо бесмртним Црнојевићима и Петровићима, Биљарди и горостасном Његошу, Орловом кршу и Ћипуру, Ловћену и Цетињском Манастиру, својој историји, војводама и сердарима, и свим црногорским витезовима и мученицима.
Дошли смо на Цетиње да примимо најсвјетлији благослов црногорски.
С тим благословом, крећемо са Цетиња на часни пут наших предака, да бисмо били достојни и њих и потомака.
Крећемо са Цетиња, да Црна Гора не би нестала заувијек.
Не, неће Црна Гора нестати него постати.
И вратити се на Цетиње како једино доликује: као независна, међународно призната држава Црна Гора. Црна Гора, срећна и богата мултиетничка заједница свих њених грађана европска Црна Гора. Вјечити савезник Србије, и свима поуздан сусјед. Отворена земља за бројне наше пријатеље из свијета.
Са својим идентитетом, и својим државним именом у породици европских народа и држава.
Само тако.
Двадесет и првог маја, сви коме је до Црне Горе листом као на Граховац - са оловком у руци.
Нек је вјечна Црна Гора!
Нека нам је срећна побједа 21. маја!
Живјели!
Цетиње, 28.04.2006. године
Драги пријатељи,
Сви смо данас Цетињани.
Морамо бити Цетињани - да би смо били то што хоћемо: независна држава Црна Гора.
Приближава се датум свих црногорских историјских датума: обнова међународно признате црногорске државе. Без свијетлог 21. маја, не би било календара црногорског, нити наше Црне Горе. Затрло би се име црногорско, поништила црногорска прошлост, опозвала црногорска будућност. Заковала крстача на црногорске вјекове. Данашње генерације у Црној Гори то не смију, и неће дозволити.
Тога морају бити свјесни сви.
Ја то хоћу да поручим грађанима Црне Горе управо са Цетиња. Црногорску истину коју је Цетиње вазда знало и у свом највећем црногорском срцу поносно чувало свих ових 88 година: од првог кобног дана, по Црну Гору године 1918.
Иако под славолуком једне велике идеје бившег југословенства никоме као Цетињу а то значи Црној Гори није испостављена толика залиха циничности прве државне конституције Јужних Словена.
Кад смо на жртвеник принијели државу.
Кад смо жртвовали сопствену војску.
Кад смо ради братске подршке Србији дали Ловћен на Мојковцу.
Али ни то Црној Гори не би било криво, да јој није тако враћено. Политички творац тог страшног црногорског државног гроба, Марко Даковић, имао је бар толико части да пред тим гробом клекне, и помоли се ријечима:
Ја сам морално дисквалификован да управљам Црном Гором.
Поуком најтеже самооптужбе тог српског присајединитеља, још једном ћу се окренути онима који би то да забораве.
Дао сам ријеч, потврђујем и са светог Цетиња:
Нека се придруже обнови независне црногорске државе ето им власт.
И просто им било.
Поносни Цетињани,
Цетиње је, црногорски вазда прво, знало и антифашистички одговор 1941.
Ловћенски батаљон као прва јединица историјске Прве пролетерске бригаде пронио је славу црногорске слободе, храбрости и бесмртности. И Цетиње одликовао јединим црногорским градом херојем. А црногорски антифашисти по мјери своје историје вратили су на Цетиње лучу државности Црне Горе. Узнијели су Црну Гору до поноса антифашистичке Европе, и поново је уцртали на карту живих народа и држава. То је заслуга коју им Црна Гора никада неће заборавити. Без њиховог антифашистичког подвига, не би било ни нашег данашњег државног прегнућа.
Ни године 1989., кад смо се већински нашли у поштеној заблуди самртне кривуље југословенства једино Цетиње није. Цетиње је и тада подигло свој јасан, слободарски и црногорски глас. И витешки одбранило искру у цетињски посвећеном камену да Црна Гора не би очајала.
И на томе Црна Гора ти дугује. Хвала ти, Цетиње.
Хвала ти за образ Црне Горе.
Хвала за то цетињским и црногорским либералима, и оснивачима Либералног Савеза.
Није вријеме да се црногорски инатимо, већ је тренутак да се 21. маја сви слијемо у аманет Владика и Господара црногорских:
Све за Црну Гору, а Црну Гору ни за шта!
Господо Цетињани,
Дична Црна Горо,
Дошли смо на Цетиње, да би кренули са Цетиња. Као што се на сваки пресудни црногорски историјски испит увијек кретало са Цетиња. А кад није Црну Гору је то коштало саме Црне Горе.
Ко не смије доћи на Цетиње нема ни право да управља Црном Гором.
Дошли смо на Цетиње да се поклонимо бесмртним Црнојевићима и Петровићима, Биљарди и горостасном Његошу, Орловом кршу и Ћипуру, Ловћену и Цетињском Манастиру, својој историји, војводама и сердарима, и свим црногорским витезовима и мученицима.
Дошли смо на Цетиње да примимо најсвјетлији благослов црногорски.
С тим благословом, крећемо са Цетиња на часни пут наших предака, да бисмо били достојни и њих и потомака.
Крећемо са Цетиња, да Црна Гора не би нестала заувијек.
Не, неће Црна Гора нестати него постати.
И вратити се на Цетиње како једино доликује: као независна, међународно призната држава Црна Гора. Црна Гора, срећна и богата мултиетничка заједница свих њених грађана европска Црна Гора. Вјечити савезник Србије, и свима поуздан сусјед. Отворена земља за бројне наше пријатеље из свијета.
Са својим идентитетом, и својим државним именом у породици европских народа и држава.
Само тако.
Двадесет и првог маја, сви коме је до Црне Горе листом као на Граховац - са оловком у руци.
Нек је вјечна Црна Гора!
Нека нам је срећна побједа 21. маја!
Живјели!
Цетиње, 28.04.2006. године
Везани чланци:
Реаговање потпредсједника Владе Мома Копривице 11.03.2025.
Ивица Костелић: Захвалан сам Црној Гори 11.03.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?