Уводно излагање предсједника Владе Црне Горе Жељка Штурановића на конференцији за новинаре одржаној поводом прве годишњице рада Владе

Даме и господо,

Година дана од конституисања Владе Црне Горе, прилика је да заједнички процијенимо резултате реализације свеукупне реформске агенде, као и кључне правце дјеловања и приоритете у наредном периоду. То је посебно важно сада када смо, обнављањем државне независности у пуном инстутуционалном капацитету, преузели обавезу и одговорност за самостално креирање визије европске будућности Црне Горе, као и планирање и остваривање економског и укупног развоја.

Подсјетицу да су стратешки правци наше активности : укључивање у европске и евроатланске интеграције, затим у међународне економске, политичке и безбједносне структуре, динамичан економски развој заснован на јачању предузетништва, конкуретентне способности привреде и интензивирање инвестиционих активности, што све треба да допринесе повећању стандарда и квалитета живота наших градјана.

****

Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, 15. октобра у Луксембургу, суштински смо крунисали резултате прве године рада Владе. Успјешно смо и без прекида завршили преговоре о Споразуму, направили јасан План јачања капацитета наших институција за будућу имплементацију Споразума, усвојили Акциони план за испуњавање препорука из документа Европско партнерство, формирали нове координационе структуре у Влади за послове европских интеграција (Колегијум, Комсију, 7 група за европске интеграције), и створили претпоставке за успјешну имплементацију друге, јос захтјевније фазе процеса европских интеграција. Најавили смо аплицирање за стицање статуса земље кандидата током наредне 2008. године. Добили смо увјеравања, од многих земаља ЕУ, да ће процес ратификације нашег Споразума, у њиховим националним парламентима, ићи без проблема и да ће бити брзо на њиховој агенди, док ће Привремени Споразум, који садржи 80% Споразума о стабилизацији и придруживању, ступити на снагу 1. јануара 2008. године. Потписали смо и Споразум о реадмисији, као и споразум о визним олакшицама, који ће, такође, ступити на снагу почетком слиједеће године, што ће омогућити да многи наши градјани лакше добијају визе за пут у земље ЕУ.

Коначно, озбиљно смо посвећени изради Националног програма за интеграцију у ЕУ. У тај посао је укључено преко 300 владиних службеника и више од 40 експерата ЕУ за различите области поглавља Ацqуис-а. На јавни позив, и преко 100 домаћих експерата јавило се и изразило спремност да ради у владиним тимовима, на пословима европских интеграција, кроз различите пројекте. Кроз овај процес, афирмише се и сарадња са Парламентом, као и сарадња са цивилним друштвом.

У Извјештају Европске комисије, који се сваког новембра припрема за све земље Региона, свакако да смо препознали још много посла и нових изазова за нашу администрацију, правосудје и Парламент. Оцјене и препоруке ЕУ читамо и разумијемо у конструктивном смислу. Много тога афирмативног наведено је у Извјештају, а на области, на које је указала Комисија, у наредном периоду, фокусираћемо додатно све своје капацитете, у најбољем интересу даљег, динамичног демократског и економског просперитета земље.

****

Уколико дозволите, подсјетио бих вас и на још неколико успјешних активности из рада Владе у првој години на спољно политичком плану:

Црна Гора је потписала и ратификовала Споразум ЦЕФТА и постала чланица кључних међународних институција: Међународног монетарног фонда, Свјетске банке, Европске банке за обнову и развој и интензивирала сарадњу са тим и другим институцијама. У поступку смо приступања Црне Горе Свјетској трговинској организацији. Посвећени смо испуњавању обавеза које произилазе из чланства у Савјету Европе и успјешном, имплементирању Оквирног документа Партнерства за мир. Остварујемо успјешну сарадњу са Организацијом Уједињених нација, а постепено се укључујемо и у рад готово свих њених агенција. Радимо на спровођењу низа пројеката са Организацијом за европску безбједност и сарадњу и активно учествујемо у раду регионалних организација и иницијатива.

Црна Гора је до сад успоставила дипломатске односе са 88 држава и отворила 13 амбасада и 1 генерални конзулат, као и 6 мисија. У Црној Гори је отворено 18 резидентних страних дипломатских представништва, при чему је акредитовано 13 резидентних амбасадора, док је 31 амбасадор акредитован на нерезидентној основи.

Имајући у виду да јачање регионалних односа, као и сарадње са земљама ЕУ представља важан фактор за остваривање спољно-политичких циљева Црне Горе, као и за њен унутрашњи развој, те да ће свеукупна сарадња са овим земљама, кроз сталне билатералне контакте, али и кроз процес европских и евроатланских интеграција, допринијети економском и демократском напретку Црне Горе и помоћи динамику наших интеграција - веома су значајне билатералне посјете највиших црногорских званичника бројним земљама Европе и свијета, остварене током претходних годину дана.
****

Фокус наших активности, на унутрашњем плану, усмјерен је на остваривање циљева економске политике, прије свега, економског раста, повећања запослености, као и раста производње, посебно у областима које представљају компаративне предности Црне Горе. Анализа остваривања економске политике за првих девет мјесеци ове године показала је да су скоро сви зацртани циљеви углавном остварени, а неки су чак и премашени.
О томе најбоље говоре сљедећи индикатори:
1. Пораст домаћег бруто производа од 7,1% сврстава Црну Гору у земље са високом стопом економског раста и убрзаним развојем. Пројекције су биле 6 % . У односу на 2000. годину домаћи бруто производ по глави становника је у 2007. години порастао за 100%.

2. Раст туризма од 19% када је у питању промет, а преко 35% када су у питању приходи, Црну Гору по стопи раста по процјени Свјетског савјета за туризам и путовања сврставају у сами врх топ дестинација.

3. У првих девет мјесеци ове године смањена је стопа незапослености. По евиденцији Завода за запошљавање на бироу се налази 31.156 незапослених што је за 20% мање него у септембру 2006. године. Стопа незапослености на крају септембра износила је 11,8%.

Интересантно је да напоменем да је у току ове године број запослених нерезидената цак 72.097, што је, у односу на исти период претходне године повећање од 69,28%.

Дакле, у Црној Гори тренутно има нешто више од 31.000 незапослених лица, а преко 72.000 лица ван Црне Горе било је радно ангажовано у Црној Гори, у току ове године.

4. Настављен је тренд раста броја запослених, и у анализираном периоду та стопа је била 4.1%.

5. Најбоља потврда атрактивности црногорске економије је и даље присутан пораст интересовања страних инвеститора који је у ових 9 мјесеци био изнад наших очекивања, јер су стране директне инвестиције износиле 708 милиона еура што је за 140% више него у истом периоду прошле године.

6. У првих десет мјесеци остварен је буџетски суфицит у износу од 208 милиона еура што је досада незабиљежено у нашој економији. И ту је посебно интересантно што су посебно високу стопу раста показали приходи од пореза на добит који су за више од 217% већи у односу на прошлу годину, као и приходи од пореза на додатну вриједност , који и чине преко 50 % укупних прихода, а и они су расли по стопи од преко 50%.

7. Биљежи се пораст просјечних зарада за 12 % тако да је у септембру просјечна бруто зарада износила 508 еура, а нето 345 еура.

8. Забиљежен је раст производње у сектору прерађивачке индустрије од 8,6 %, а стопа раста производње хране је 3%.

9. Смањен је спољни дуг на ниво 27% од домаћег бруто производа, чиме се потврђује да је Црна Гора и даље најмање задужена земља у региону, што оставља доста простора за кредитне аранжмане за финансирање изградње недостајуће инфраструктуре, уколико се одлучимо за тај приступ.

10. Установљени су реални односи на тржишту капитала уз капитализацију компанија, које се котирају на берзи у износу до 5.7 милијарди еура, што је скоро два и по пута висе од домаћег бруто производа.

11. Благи пад каматних стопа, тако је крајем августа просјечна пондерисана каматна стопа износила 8,22 %, а прогнозе су да ће се овај тренд наставити.

12. У претходних девет мјесеци остварена је значајна либерализација телекомуникационог тржишта, прије свега мобилне телефоније и интернета.

13. Сви ови позитивни трендови су утицали да свјетски економски форум из Давоса, у свом посљедњем извјештају,Црну Гору сврста на 82. мјесто по конкурентности и да је боље позиционира од свих Република бивше Југославије, осим Словеније и Хрватске.


****

Постоје и одређени негативни трендови који су се рефлектовали у претходном периоду и које је Влада јасно идентификовала и посветиће им пуну пажњу. Издвајам сљедеће:

1. Раст спољнотрговинског дефицита.

2. Разлике у регионалном развоју.

3. Недостајућа инфраструктура

4. Пораст цијена у малопродаји

Задржао бих вашу пажњу на овој посљедњој, актуелној теми.

На основу детаљних анализа, треба истаћи да је до ових промјена дошло усљед поремећаја на регионалном и свјетском тржишту, због више силе - суше, али и због унутрашњих фактора.
На кретање цијена у Црној Гори у трећем кварталу 2007. године, највећи утицај имали су сљедећи чиниоци:
Суша и смањена понуда роба,
Раст цијена житарица и енергије (електричне енергије инафтних деривата) на иностраном и домаћем тржишту,
Неповољни трендови у структури тражње на свјетском тржишту,
Коришћење пољопривредних култура за производњу био-дизела
Реформа заједничке европске пољопривредне политике

Током ове године широм свијета забиљежена је суша која је погодила све пољопривредне произвођаче. Сушом нијесу били изузети ни највећи свјетски извозници пшенице, па су свјетске резерве пале на најнижи ниво у посљедњих 26 година. То је узроковало и раст цијена пољопривредних производа. Цијена пшенице на Цхицаго берзи у 2007. години је до августа порасла за 80%.

Црна Гора има висок дефицит електричне енергије. Из увоза се обезбјеђује око 40% електричне енергије, која је потребна Црној Гори на годишњем нивоу, по све већим цијенама.

Црна Гора нема домаћу производњу нафтних деривата, па се цјелокупне количине нафтних деривата обезбјеђују из увоза.
Од почетка 2007. године цијене нафте на берзи су се повећале око 50%. Наиме почетком године барел сирове нафте је износио око 60 УСД, да би у току октобра мјесеца достигао цијену од око 96 УСД.

План ЕУ је да се до 2010. године учешће биогорива (биодизел који се добија из уљене репице и замјењује фосилно гориво дизел) повећа до 5,7%. У складу са тим издвајају се значајна средства за подстицај фармерима који се због тога све више одлучују за културе намијењене за производњу биодизела.

Овај тренд није само присутан у Европи већ у посљедњих пар година поприма глобална обиљежја.

Реформом заједничке европске пољопривредне политике смањене су или укинуте субвенције за извоз што је изазвало раст цијена за поједине артикле као што су полутрајни и трајни сиреви за које су субвенције износиле 2 до 3 по килограму, што је проузроковало њихово преливање у малопродајну цијену.

Поред екстерних фактора на раст цијена су утицали и интерни фактори као што су: велика понуда новца и раст новчане масе, раст зарада у јавном сектору, раст кредита, високе цијене некретнина, раст цијене телефонских услуга и разни системи повећања трговачких маржи.

Влада је у континуитету пратила остваривање економске политике у овој години и доносила мјере ради отклањања и ублажавања посљедица неповољних трендова. Ова Влада је као једина у региону и шире донијела посебан програм санације утицаја суше код пољопривредних произвођача, са амбицијом да читавим пакетом мјера (нултом стопом ПДВ-а или спуштањем те стопе за поједине животне намирнице, интервентном набавком кокуруза и сл.), утиче у максимално могућој мјери на обуздавање раста цијена, у чему је у доброј мјери и успјела.

О томе сте већ довољно упознати и не бих вашу пажњу даље задржавао на овој теми.

На основу изнијетог, може се закључити да су циљеви и пројекције економске политике углавном остварени, или премашени, уз постојање одређених проблема који су резултат дугогодишњих структурних економских неусклађености, на чијем ће рјешавању бити фокус у економској политици 2008. године и надаље.

Нијесам наравно задовољан што један број наших грађана има низак животни стандард и што бенефити укупног развоја нијесу још значајније исказани у повећању квалитета њиховог живота, али сам чврсто увјерен да ће у наредном периоду све већи број грађана Црне Горе и на свом породичном буџету осјетити ефекте укупног економског развоја.

****
У сусрет реформским промјенама и хармонизацији законских прописа са регулативом ЕУ, Влада је у претходних годину дана предложила Скупштини 88 закона, од чега је већ усвојено више од 60. Донијето је више од 100 прописа и других подзаконских аката из надлежности појединих министарстава као и десетак стратегија за реформе у појединим областима.

****

Влада је, као што вам је познато, формирала Савјет за изградњу аутопутева у Црној Гори. У протеклом периоду, сагледали смо сва питања битна за реализацију изградње аутопутева, упознали се са могућим варијантама трасе, интезивно радимо на изради пројектне документације, а сачинили смо и прецизан ходограм активности.
Према утврђеној динамици, у октобру 2008. године планиран је почетак изградње ауто-пута према сјеверу, дионица Подгорица-Матешево.
Реализује се Програм инвестиционог и редовног одржавања путева. Проблем тзв. уских грла и црних тачака на саобраћајној мрежи Црне Горе је знатно умањен, што ће допринијети повећању безбједности саобраћаја на путевима. Елиминисана је 41 црна тачка, а идентификовано 16 најургентнијих уских грла на саобраћајној мрежи, која ће се санирати у наредном периоду.
Анализом стања локалних путева свеобухватно је сагледано стање локалне путне мреже, ради идентификације проблема и проналажења најефикаснијих механизама за управљање, финансирање и одржавање локалних путева, како би се подигао степен саобраћајних услуга и омогућило квалитетно, безбједно и неометано одвијање путног саобраћаја.
Одлуку о условима које морају да испуњавању коришћена моторна возила, која се увозе у Црну Гору, одређено је да возила морају испуњавати безбједносно-техничке и услове заштите животне средине и здравља људи, односно да је возило опремљено мотором минималног стандарда ЕУРО 3.
У сектору жељезничког саобраћаја реализовано је више активности, међу којима издвајам Пројекат реконструкције и модернизације пруге Подгорица-Никшић, вриједан 57 милиона еура. До сада је урађен горњи слој пруге у комплетној дужини и утрошено близу 30 милиона еура, као и пројекат хитне санације жељезничке инфраструктуре, вриједан 15 милиона еура, који се реализује на основу уговора са Европском банком за обнову и развој.
****
Предвидјеном динамиком реализује се Програм јавних радова за 2007. годину, за чију реализацију је опредијељено 7.670.000 еура, а за Капитални буџет 15. 911.032 еура. До сада је само из програма јавних радова реконструисано и модернизовано око 40 км локалних путева, око 70 м друмских мостова, 26.000 м2 градских саобраћајница, 4.450 м2 спортских објеката, изградјено је 7.100 м2 новог школског простора и 1.300 м2 објеката културе, адаптирано је 2.600 м2 административног простора. У току су радови на више објеката комуналне инфраструктуре, на реконструкцији градских саобраћајница у Бијелом Пољу, Никшићу, Пљевљима, Цетињу, као и реконструкција низа других инфраструктурних објеката.

****

Са посебним задовољством могу истаћи да је за нама најбоља туристичка сезона у посљедњих 20 година. Карактерише је пораст физичких и финансијских резултата, подизање квалитета туристичког производа у свим сегментима, продужење сезоне, раст броја туриста са тржишта западне, централне и сјеверне Европе, повећање потрошње по госту и по дану, бржи раст прихода од раста ноћења. Исто тако, повећано је и интересовање туриста за планински дио Црне Горе и националне паркове.
У првих девет мјесеци Црну Гору је посјетило милион и сто хиљада туриста, што је повећање за 19% у односу на упоредни период. Број ноћења је износио 6,9 милиона, односно 23% више него за девет мјесеци претходне године. На туристичку сезону позитивно су се одразила инвестициона улагања у санацији локалне мреже водоснабдијевања, реконструкција и изградња путне инфраструктуре (тунел Врмац, Будва Петровац, Булевар у Будви) као и дистрибутивних капацитета електричне енергије.

****

Влада преферира развој предузетништва и приватне иницијативе кроз мала и средња предузећа, која својом профитном ефикасношћу и предностима у прилагођавњу тржишним захтјевима и промјенама, доприносе повећању запослености, диверзификацији економских активности, подржавању одрживог развоја и повећању извоза. У односу на 2004. годину број малих и средњих предузећа је повећан за преко 27% и најдоминантнија су у сектору трговине, саобраћаја, услуга и прерађивачких дјелатности. Запослени у овим предузећима у укупној запослености учествују са око 36%, у извозу око 22%.

На том плану имамо широк дијапазон мјера дефинисаних фискалном политиком кроз примјену јединствене стопе опорезивања физичких лица и снижавање пореског оптерећења према утврђеној динамици. Подстицањем предузетништва и смањењем бизнис баријера, кроз јачање институционалне и финансијске подршке њиховом развоју, програмом самозапошљавања створили смо добру пратећу подршку за јачање предузетништва. Стратегијом развоја малих и средњих предузећа од 2006. до 2010. године, предвиђено је повећање броја предузећа за 30%, запослених за 20% и њихово учешће у извозу на 30%, а у друштвеном производу на 60%.

Националном стратегијом одрживог развоја стварају се услови за примјену принципа одрживог развоја на свим нивоима. Створене су организационе, кадровске и техничке претпоставке за почетак рада Агенције за животну средину, која ће пратити поштовање законских оквира, стандарда и процедура То ће допринијети јачању свијести о потреби уравнотеженог односа између развојних циљева и очувања животне средине.
****

Важан дио реформи односи се и на сектор безбједности. Усвојени су стратешки документи: Стратегија одбране Црне Горе, Закон о одбрани и Закон о војсци Црне Горе. Интензивно се ради на изградњи професионалне Војске Црне Горе, сто подразумијева развој и образовање лица на служби у Војсци, модернизацију и друге процесе, којима се успоставља систем пуне интероперабилности.

Успјешно се имплементирају закони који се односе на рад и надлежности Министарства унутрасњих послова и јавне управе и Управе полиције, при чему посебан значај за организациону реформу тог ресора, у складу са међународним стандардима, имају Закон о полицији и Закон о Агенцији за националну безбједност. Наш стратешки циљ је професионализација и деполитизација свих служби безбједности.
****

Спремност Владе Црне Горе за сузбијање свих облика криминалног понашања огледа се у запаженој нормативној дјелатности, донијетим важним стратешким документима и у бројним реализованим активностима на јачању свих капацитета у циљу превентивног и репресивног дјеловања према криминалитету.

Стратешки правац политике Владе у одговору на криминалне активности огледа се, измедју осталог, и у Програму борбе против корупције и организованог криминала, и у Акционом плану за спроводјење овог Програма. Ова два документа несумњиво свједоче о политичкој вољи и одлучности Владе у борби против свих облика криминала. У том смислу, Влада је формирала Националну комисију за праћење имплементације Акционог плана, којом руководи потпредсједник Владе. Имплементација мјера из поменутих планских докумената води ка јачању државних институција које ће бити у могућности да препознају све софистицираније облике криминала и адекватно одговоре на испољене криминалне активности.

Влада је недавно усвојила Стратегију реформе правосуђа 2007-2012., којом је у циљу ефикасније борбе против криминалитета предвиђена:
- Ревизија кривичног процесног закона у погледу концепта истраге, и
- Увођење механизама за ефикасније одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом.

У циљу сузбијања илегалне трговине цигаретама Влада је формирала Оперативни тим, којим руководи министар финансија.

Захваљујуци синхронизованом активностима надлезних органа из састава Оперативног тима остварени су импозантни резултати на сузбијању кријумчарења цигарета. Све више се повећава легални промет цигарета на домаћем тржишту, тако да су буџетски приходи од акциза на увозне цигарете за првих 9 мјесеци ове године износили 8.867.805,64 еура. Такође, у континуитету расте број регистрованих трговаца на мало код Агенције за дуван. Приходи по основу издатих лиценци су већи за око 40%, у односу на упоредни период прошле године.

Легализација тржишта цигарета доприноси интересовању свјетских компанија у производњи цигарета, попут Филип Мориса, који је добио лиценцу за велетрговину цигаретама.

Процјењује се да ће приходи буџета, по овом основу, у 2007. години бити на нивоу 15-16 милиона еура.

Запазени резултати остварени су на сузбијању бесправне градње у приморским опстинама.
****

Реформа правосудног система и успостављање судске власти, као ефикасне, независне и поуздане, представља један од кључних стубова демократског и економског развоја, чему ће допринијети и рјешења новог Устава Црне Горе, везана за ову област. Основни циљ је повећање ефикасности, професионалности и независности правосудних органа, кроз примјену механизама и стандарда који воде високом степену заштите и остваривања људских права и слобода.

До краја ове године Влада ће донијети Акциони план за имплементацију Стратегије реформе правосуђа, коју сам већ поменуо.

****

Модерна, европска Црна Гора мора бити демократска држава која може да одговори потребама грађана и која се за то приоритетно фокусира на питања за која су грађани највише заинтересовани, а једно од њих је свакако образовање.

Поред низа нових закона у овој области, донијет је Акциони план интегрисања одрживог развоја у образовни систем 2007-2009. година, а успјешно се имплементира Стратешки план реформе образовања за период 2005-2009. година.

Унапријеђена је школска инфраструктура, даље развијена приватна иницијатива унутар образовног система. Штампана су 123 нова уџбеника.

У протеклом периоду изграђено је 10.130 м2 и реконструисано 3.400 м2 школског простора. Изграђени су и савремено опремљени: Средња Медицинска школа у Подгорици, Спортска дворана Гимназије Слободан Шкеровић у Подгорици, Спортска дворана у Плаву, као и надградња Гимназије Нико Роловић, у Бару. У току су радови на изградњи Основне школе у Будви, Основне школе у Бишеву-Рожаје, као и радови на изградњи Завода за школство и изградњи дјечјег вртића у Блоку В, у Подгорици. Такође, у току је процес јавног надметања за избор најповољнијег извођача радова за изградњу ОШ на Драчу и израда Пројекта за ОШ у Шушњу, у Бару.

****

У минулих годину дана настављене су активности на унапређењу здравственог система у циљу стварања одрживог и савременог система прилагођеног европским стандардима. Усвојени су бројни документи у систему социјалне и дјечје заштите у Црној Гори, а важна новина у сектору за пензијско и инвалидско осигурање, борачку и инвалидску заштиту, је Закон о добровољним пензијским фондовима, који се примјењује од прошлог мјесеца.

У оквиру Пројекта Опремање јавних здравствених установа у Црној Гори, реализована је донација Јапана, вриједна 1.829.817 , која иначе представља највећу до сада донацију у здравству. Ради реализације ове донације, адаптиран је и прилагођен простор у Општој болници Никшић, Котор и Клиничком центру Црне Горе.

Организација ИРД донирала је опрему за дијализу за потребе Опште болнице Пљевља, у вриједности од 120.000 еура.

Започета је адаптација Центра за трансфузију, при Општим болницама Пљевља, Беране и Бијело Поље, као и реконструкција Института за јавно здравље, за што је опредијељено око 1.500.000 еура.

Реализује се планирана динамика исплате и усклађивања свих видова и облика социјалне заштите. Утврђен је Програм субвенционирања социјално најугроженијих грађана, с циљем задовољавања минималних потреба у електричној и топлотној енергији и за те намјене издвојено 682.345 еура, а исплата ће вршити тромјесечно.

Исплата пензија за 93.601 пензионера реализује се планираном динамиком и, у складу са прописима, врши њихово усклађивање.

****
У досадашњем периоду акценат је дат на даљу изградњу демократског, децентрализованог, транспарентног, одговорног и ефикасног система локалне самоуправе, у функцији грађана и даљег локалног и економског развоја. Основна активност била је на спроводјењу Стратегије управне реформе и Програма рада за бољу локалну самоуправу. Формиран је Координациони одбор за реформу локалне самоуправе. Влада , у оквиру редовних активности, сарадјује са свим општинама на реализацији пројеката који доприносе стварању бољих услова за зивот и рад градјана.

Без реализације пројеката комуналне инфраструктуре нема одрживог и складног развоја нити бољих услова за живот, као ни даљег напретка туризма, ни на сјеверу Црне Горе, ни у приморском дијелу. У првом реду мислим на пројекте водоснабдијевања и рјешавања чврстог отпада и третмана отпадних вода.
Сходно усклађеним мастер плановима, покренута је процедура реализације пројеката изградње депонија за чврсти отпад на сјеверу и југу Црне Горе, која се одвија у сарадњи са локалним самоуправама.

На плану водоснабдијевања до сада су, уз кредитну подршку КФВ и других финансијских институција, обављене санације локалних водоводних мрежа на Црногорском приморју. Реализација пројекта Регионалног водоснабдијевања у првој фази предвиђа изградњу и санирање сјеверног дијела, циме ће се обезбиједити снабдијевање водом из Скадарског језера и за ту намјену већ је потписан уговор о кредитирању у износу од 15 милиона са Европском банком за обнову и развој.
****

Свођењем јавне расправе, ушло се у завршну фазу припреме коначног текста предлога Просторног плана Црне Горе до 2020, тако да се очекује да буде завршен до краја године. Њиме це се утврдити основе дугорочне организације и уредјења простора, као и мјере просторног развоја у складу са укупним економским, социјалним, еколоским и културно-историјским развојем Црне Горе.

****

Стратегија развоја енергетике до 2025. године, убрзо ће бити финализована, након чега ће бити припремљен петогодишњи Акциони план.
За сектор енергетике је значајно потписивање Споразума о формирању Енергетске заједнице земаља Југоисточне Европе. Енергетска заједница треба да допринесе повећању сигурности снабдијевања енергијом, кроз успостављање јединственог регионалног тржишта електричне енергије и гаса и његово интегрисање у тржиште ЕУ, стварању бољих услова за привлачење инвестиција у енергетски сектор, повећању коришћења обновљивих извора енергије и развијању тржишне конкуренције, уз унапређење екологије.

Влада је усвојила и низ стратешких докумената у овој области, а ускоро слиједи јавни тендер за изградњу мини хидроелектрана на 43 водотока у Црној Гори.

****

План приватизације за 2007. годину, успјешно се спроводи, што потврђују и остварени резултати.
Дио Плана који се односио на наставак већ започетих активности у потпуности је реализован (ММК Стандард, Никшић; ХТП Бока Херцег Нови и 4. Новембар - Мојковац).

Такође, планиране активности на припреми тендера су већ окончане у сљедећим друштвима: Јадранско бродоградилиште, Бијела; Монтепранзо-Бокапродукт, Тиват; и НИГ Побједа, Подгорица, као и Млин Мухарем Асовић, Никшић. У току су припреме на изради тендера за Институт Игало, Дувански комбинат и Електроиндустију Обод.

Истовремено Влада је, у складу са планом, усвојила Програм реструктурирања Жељезнице Црне Горе, у процесу усвајања је програм реструктурирања Монетенегро аирлинес-а, док је у припреми програм за Луку Бар.

Формиране су тендерске комисије у циљу туристичке валоризације појединих војних локалитета у Црној Гори.

****

Преко републичких институција културе (Црногорског народног позоришта, Краљевског позоришта Зетски дом и Центра савремене умјетности, као и осталих институција из ове области), реализовано је око 370 програма и пројеката из разних области културног стваралаштва. Влада је подрзала низ пројеката, медју којима и Први национални фестивал позориста. Урађен је Нацрт закона о кинематографији, а отпочело је и формирање Симфонијског оркестра. Црногорски културни идентитет препознат је и у иностранству, гдје је презентовано савремено црногорско стваралаштво.

****

По традицији, наши успјешни амбасадори су били и спортисти, који су постизали запажене резултате у својим првим међународним наступима под својом заставом. Црногорски олимпијски комитет је постао пуноправни цлан Међународног олимпијског комитета. У току су и припреме за први одлазак црногорских спортиста на олимпијске игре под заставом своје државе, у Пекингу 2008. Влада је утврдила и Предлог измјена и допуна закона о спорту, којим се за врхунске спортисте, послије 40 година живота обезбјеђује доживотна накнада, у вриједности од једне до двије просјечне плате у Црној Гори.

Даме и господо,

На крају слободан сам да вас подсјетим да је порука у мом експозеу прије годину и неколико дана, упућена прије свега политичким актерима на црногорској сцени, али исто тако и свим грађанима, била да ефикасна интеграција Црне Горе у ЕУ захтијева конзистентан пакет мјера и ангажовање свих актера и сваког појединца. Такође, да само такав проактиван, свеобухватан приступ омогућава да утичемо на квалитет и динамику нашег европског пута.
Након годину дана, још више сам увјерен да само на такав начин можемо учврстити наш европски пут. То потврђује и оно што смо постигли у првој години рада, прве Владе у независној Црној Гори. С тога ће, и овога пута, моја порука бити усмјерена на позив свима у Црној Гори, и позицији и опозицији, владином и невладином сектору, институцији, организацији и сваком градјанину - да дамо максималан лични допринос даљем интензивном достизању високих медјународних стандарда.
На самом крају, сматрам да је Влада Црне Горе у ових годину дана додатно учврстила основе политицког, економског и безбједносног система Црне Горе. Тиме и европска перспектива насе дрзаве постаје јос близа и извјеснија.

Захваљујем на пазњи.