- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Мини централе производе струју за 21.000 домаћинст...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Мини централе производе струју за 21.000 домаћинстава
Објављено: 04.02.2018. • 14:42 Аутор: Министарство економије
Четири нове мале хидроелектране (мХе) биће пуштене у рад у овој години и оне би, са већ активних 12, требало да укупно произведу око 80 гигават сати (ГWх) електричне енергије, што ће обезбиједити снабдијевање струјом 21.000 домаћинстава у Црној Гори.
У прошлој години је 11 мХЕ, лоцираних на сјеверу државе у општинама Беране, Бијело Поље, Плав и Андријевица, произвело 46,4 ГWх електричне енергије, скоро за трећину мање од очекиване производње, док мХЕ Бистрица није покретала производњу. Главни узрок лошијих резултата биле су велике суше, што је још једном потврдило да производња електричне енергије из мХЕ првенствено зависи од хидролошких прилика.
"На основу података достављених од концесионара, планирано је да се током ове године из објеката мХЕ произведе око 80 ГWх. Имајући у виду да је просјечна потрошња у домаћинству у 2017. износила 317 киловат сати, планирана производња је довољна да обезбиједи снабдијевање 21.000 оваквих домаћинстава", речено је Викенд новинама у Министарству економије.
■ УЛАГАЊА
Прва мХЕ у Црној Гори пуштена је у рад 2015. године, а ријеч је објекту Врело који је подгоричка компаниј а Сyнергy изградила на истоименом водотоку у Бијелом Пољу. Од тада је у рад пуштено још њих 11, а склопљена су 34 уговора о концесији за градњу 53 објекта.
"Укупна концесиона накнада од 2014. до краја 2017. године износила је скоро 750.000 еура. Константно повећање годишњег износа концесионе накнаде потврђује чињеница да је само у прошлој години њен износ био око 370.000 еура, и то у години која је по хидролошким приликама најсушнија у посљедњој деценији", указују у Министарству.
Осим прихода од концесионе накнаде, концесионари су у државни буџет по основу ПДВ-а за продату струју у прошлој години уплатили око 780.000 еура. У 12 мХЕ су, тврде у ресору којим руководи Драгица Секулић, запослена 82 радника, а од укупних 40 милиона инвестиција, више од 23 је остало у земљи кроз ангажовање домаће радне снаге.
Половина активних мХЕ, тачније њих шест, у власништву је једне компаније Хидроенергија Монтенегро, док са преосталима руководи пет предузећа. Постојећи концесионари највећим дијелом су конзорцијуми сачињени од домаћих и иностраних компанија, а у власничкој структури има и предузећа из Чешке, Словеније, Аустрије, Словачке, Србије и Хрватске. Они, према ријечима предсједника Удружења концесионара мХЕ Љубише Бошковића, до сада нијесу остварили никакву зараду јер се улагање у ове прозводне објекте, истиче он, у просјеку враћа инвеститору седам до десет година након пуштања у рад.
"Концесионари су од 2014. до данас уложили преко 42 милиона, а наплатили 9,1 милион еура произведене електричне енергије. Од тог износа треба одбити текуће трошкове запослених, концесионе накнаде, одржавање система рада, банкарске камате и непредвиђене трошкове", казао је Бошковић Викенд новинама. Појединачно, прецизира он, највише је инвестирано у Беранама 21,4 милона еура, затим у Бијелом Пољу 9,3 милона, Плаву 8,6 милиона и Андријевици 2,9 милона еура. Са друге стране, држава подстиче рад мХЕ издвајањем накнаде за производњу енергије из обновљивих извора, коју грађани плаћају на рачунима за струју.
■ ЦИЉ 33 ОДСТО
Према националном циљу, удио енергије из обновљивих извора у укупној потрошњи треба да износи 33 одсто, а посљедњи подаци Министарства говоре да је он већ на крају 2016. био 31,7 процената. Сви крајњи купци као потрошачи преузимају дио струје произведене на овај начин, у количини пропорционалној удјелу њихове у односу на укупну потрошњу у Црној Гори.
"Приступањем ЕУ Црна Гора је ријешила да прихвати и преузме политику коришћења обновљивих извора енергије, што значи да ради исто што и Њемачка, Шведска или Аустрија. У складу са нашим природним потенцијалима, добили смо национални циљ удјела обновљивих извора
у укупној финалној потрошњи енергије од 33 одсто, а он се у појединим земљама ЕУ креће до 50 процената" наводе у Министарству економије.
Ипак, како указују, у овој години није планирано издавање ниједне нове дозволе за изградњу мХЕ, већ ће се разматрати раније предати захтјеви. Ово због прошлогодишње одлуке Владе, на основу које ће се преиспитати и неопходност даљег финансијског подстицања изградње мХЕ.
"У међувремену разматрамо могућност увођења другачијег система подстицаја од постојећег. Фид-ин тарифе су одличан начин да држава крене у искоришћавање обновљивих извора енергије, јер се тај метод и у Европи показао као најбољи, али сматрамо да можемо размишљати и о другим врстама подстицаја као што су аукције или премије" наглашавају у Министарству.
И поред одлуке о обустављању издавања дозвола за изградњу објеката за производњу енергије из обновљивих извора, интересовање за улагање у хидропотеницијал Црне Горе не јењава.
"Осим активног учешћа и континуираног интересовања за изградњу мХЕ у Црној Гори, постоји интересовање одређеног броја инвеститора и за улагање у потенцијале Мораче и Комарнице, због чега Влада разговора са заинтересованим компанијама" рекли су у Министарству.
Говорећи о исплативости улагања у мХЕ, Љубиша Бошковић истиче да је то тешко генерализовати.
"Сваки водоток је посебан и различит у смислу физибилности и зависи од фактора као што су средњи вишегодишњи проток, висинска разлика, дужина цјевовода, прикључена инфраструктура и извори финансијских средстава и банкарских каматних стопа" појашњава Бошковић.
■ ЧИСТИ ИЗВОРИ
Уз соларе и вјетроелектране, хидроелектране су еколошки најприхватљивија врста технологије за производњу електричне енергије, јер је ријеч је о "чистим" изворима који не загађују природну средину.
"Њихову изградњу прате бројни бенефити које локална заједница добија, попут изградње приступних путева, електрификације појединих дјелова околних насеља, рјешавање питања водоснабдијевања, а нијесу ријеткост ни донације локалној заједници на које се пој едини инвеститори одлучују", наводе у Министарству економије.
У прилог томе иде и податак да су актуелни концесионари, кроз друштвену одговорност у виду донација, помоћи и вишенамјесних рјешења, до сада издвојили више од 1,5 милиона еура.
Једина мана ових производних објеката јесте да је њихова изградња скупа, због чега се ЕУ одлучила на увођење праксе система подстицања коју је Црна Гора, као будућа чланица, прихватила.
На рачун од 50 накнада 2,30 еура
Јединична накнада за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора енергије у овој години износи 0,47316 центи по киловат сату, што је на потрошених око 50 еура струје 2,30 еура. С обзиром на то да је накнада остала на нивоу из 2017. године, а да се цијена електричне енергије за редовне платише није мијењала, износ рачуна који ће се обрачунавати у овој години,, биће на истом нивоу као у 2016., истакли су у Министарству.
Даница Јанковић
Везани чланци:
Одржан семинар „Обликовање црногорске плаве економије – лекције и искуства Регије Пуља з 21.11.2024.
"Дан отворених врата" 21.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?