Говор предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на Првом пословном округлом столу са Владом Црне Горе у Бечу

Говор предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на Првом пословном округлом столу са Владом Црне Горе у Бечу, 13.10.2008.године



Уважени учесници,

Даме и господо,


Задовољство ми је да вас поздравим поводом Првог пословног округлог стола са Владом Црне Горе, у организацији Економист Конференција. Дозволите ми да захвалим реномираном организатору овог скупа на прилици коју је пружио члановима моје Владе и мени да вам данас представимо актуелни тренутак друштвеног и економског развоја Црне Горе. Веома нам је драго да је Економист Група исказала интерес за сарадњу са Црном Гором што видимо као значајну потврду наших напора да континуирано унапрјеђујемо инвестиционо и пословно окружење.

Након обнављања независности средином 2006. године, Црна Гора је остварила значајан напредак на политичком и економском плану. Прије годину дана, у октобру 2007. године донијели смо Устав и уговорно озваничили односе са Европском Унијом потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању. Влада је у јуну мјесецу ове године усвојила Национални програм за европске интеграције који се веома одговорно имплементира.
Црна Гора је стратешки опредијељена за чланство у европским и евроатланским интеграцијама. У том циљу, намјеравамо да веома брзо, током француског предсједавања Европском Унијом, поднесемо апликацију за чланство. Чврсто вјерујемо да су европски квалитет живота наших грађана и висок животни стандард, циљеви којима Влада тежи, веома компатибилни са овим процесом. Чланство у ЕУ желимо, наравно, што прије, у складу са својим могућностима да усвајамо захтјевне европске стандарде. Али такође вјерујемо да ће нам повећање квалитета живота у Црној Гори, којем смо посвећени, додатно приближити пуноправно чланство у Унији. Сва позитивна искуства земаља региона говоре да је јачање институционалних веза са ЕУ и напредак у процесу европских интеграција најпоузданији путоказ инвеститорима. У том смислу, веома поклањамо пажњу редовним извјештајима Европске комисије о напретку земаља кандидата, који показују да је Црна Гора на добром путу, остваривши значајан напредак на плану макроекономске стабилности, економског развоја, образовања, царина и пореза, конкуренције, јавних набавки, слободног кретања капитала, пољопривреде и др. Не мање важна за Црну Гору је и припадност ширем безбједносном оквиру, као и регионална сарадња кроз чланство у бројним иницијативама које за циљ имају чвршће повезивање држава овог дијела Европе. Након оствареног чланства у Партнерству за мир, очекујемо да на сљедећем самиту НАТО-а у Француској и Њемачкој постанемо дио МАП-а.
Убрзо након стицања независности, Црна Гора је постала члан кључних међународних финансијских институција, Свјетске банке и ММФ-а, и са њима успоставила партнерску сарадњу. Веома предано радимо на хармонизацији националног законодавства са стандардима и регулативом ЕУ и опредијељени смо ка што бржем увођењу европских норми понашања у свим областима, посебно у економији. У овој области усвојили смо преко 90 закона који су у највећој мјери усаглашени са стандардима Европске уније и који су поставили добар институционални оквир за подстицање улагања и пословања.
Захваљући свему наведеном, обезбиједили смо завидно интересовање страних инвеститора да свој бизнис развијају код нас, а капитал уложе у стратешке црногорске развојне пројекте, јер смо свјесни да, у конкуренцији са много већим и развијенијим системима, можемо опстати једино као отворена економија која нуди инвеститорима максималне повољности. Спровођењем реформе фискалног система, од 2001. године креирамо модеран поједностављен порески систем, усклађен са директивама ЕУ и међународним стандардима, који привлачи стране инвеститоре и повећава конкурентност домаћих производа на страном тржишту. Поменућу стопу пореза на профит од 9%, и стопу пореза на зараде која ће са 15% колико износи ове године, бити снижена 2010.године такође на 9%, према Владиним пројекцијама.
Није наодмет да овдје још једном подсјетим да страни инвеститори у Црној Гори уживају исти правни статус, права и обавезе као домаћи инвеститори и да предузећа у Црној Гори оснивају под истим условима као и домаћа правна лица.
У погледу стицања права својине, Влада промовише отворени концепт страних улагања, залажући се за једнак третман домаћиих и страних инвеститора. Сматрамо да наше европске аспирације, односно Споразум о стабилизацији и придруживању који смо потписали са ЕУ, додатно појачавају обавезу давања једнаких права свима. Закон о својинским односима је у процедури Парламента и очекујем његово скоро усвајање.
Радимо такође на још једном броју кључних системских закона, прије свега на новом закону о концесијама, који представљају неопходан предуслов дугорочног економског развоја Црне Горе и потребан оквир за почетак реализације неколико пројеката од кључне важности.
Даме и господо, Црна Гора је данас пред самим крајем транзиционог процеса. Рјешавајући посљедње преостале проблеме који су пратили развој националне економије у годинама које су иза нас, стекли су се сви услови да се у наредном периоду доминантно посветимо развојним пројектима који ће нас трајно увести у ред развијених и уређених европских држава. Као приоритете за наредну годину смо дефинисали: наставак динамичног економског раста - у 2006.години реални раст БДП износио је 8,6%, прошле године око 10%, а према резултатима за првих 6 мјесеци ове године тренд се наставља по стопи изнад 8%; уз наставак тренда смањивања незапослености стопа незапослености почетком октобра износила је 10,6% - и повећања нето зарада, очекујемо да ћемо током 2009.године, дакле пред крај мандата ове Владе достићи циљ од 5.000 БДП по становнику. Овако дефинисани приоритети представљају смјернице за креирање и вођење економске политике чији је циљ стварање услова да црногорски производи и услуге успјешно конкуришу на европском и глобалном тржишту.
У финансијском сектору, веома актуелном ових дана и мјесеци, наши напори усмјерени су на креирање флексибилног и дугорочно стабилног економског и финансијског система, интегрисаног са европским финансијским тржиштем и отпорног на спољње шокове. Глобална финансијска криза, наравно, ни Црну Гору не оставља равнодушном, и немамо илузију даће било који дио Европе из ње изаћи без посљедица. Прве је могуће очекивати у виду смањене кредитне активности комерцијалних банака и раст каматних стопа. Како у Црној Гори не постоји тако снажна повезаност финансијског тржишта са реалним сектором, што је случај са развијеним земљама Западне Европе и САД, тежиште мјера које ћемо предузети на смањењу утицаја кризе на нашу економију биће на банкарском сектору. Повољна околност је то што је банкарски сектор у Црној Гори већ дуже вријеме веома стабилан и, увјерен сам, способан да ту стабилност одржи на дуги рок. Влада ће, кроз буџет за наредну годину, додатно подстаћи капиталну потрошњу усмјерену на крупне инфраструктурне пројекте, а на другој страни мјерама фискалне политике радити на задржавању буџетског суфицита који биљежимо већ пар година.
Обзиром на основну тему данашњег Округлог стола, дозволите ми да на крају посебну пажњу посветим стратешким инфраструктурним пројектима за које смо у Црној Гори увјерени да представљају окосницу будућег динамичног економског и укупног развоја Црне Горе. То су, истовремено, и пројекти који ће из темеља промијенити данашњу економску стварност и створити услове за отварање великог броја нових радних мјеста. Такође, обзиром на процијењени износ укупних инвестиција потребних за њихову реализацију који се мјери милијардама Еура, то су и пројекти који ће захтијевати доминантно учешће капитала наших потенцијалних страних партнера, кроз облике јавно-приватног партнерства, БОТ или класичне концесионе аранжмане, дугорочни закуп или приватизацију.
Управо ових дана расписујемо тендер за изградњу прве дионице аутопута од Бара до границе са Србијом укупне дужине око 170км. Након претквалификационог тендера, шест реномираних компанија је исказало интерес за учешће у овом пројекту. Очекујемо да почетком 2009.године потпишемо уговор са најповољнијим понуђачем и након тога започнемо радове. Други важан пројекат из области путне инфраструктуре је изградња дионице Јадранско-јонског аутопута кроз Црну Гору у дужини од 110км. Расписивање тендера очекујемо током 2009.године.
У сектору енергетике, одлучни смо да убрзано радимо на коришћењу потенцијала које имамо у циљу смањења енергетског дефицита. До краја ове године објавићемо тендер за изградњу хидроелектрана на ријеци Морачи укупне инсталисане снаге 238МW, на бази концесија. У овом периоду припремамо и докапитализацију државног предућа Електропривреде Црне Горе на нивоу од 20% власничког удјела, уз могућност учешћа партнера у управљању.
У наредних неколико година, реализацијом инвестиција у греенфиелд пројекте у туризму, створиће се услови за дефинитивно профилисање Црне Горе као висококвалитетне туристичке дестинације и доминантно учешће платежно способних туриста. Након спроведених тендерских процедура у којима је велики број компанија изразио интерес за учешће, до краја године објавићемо тендере за туристичку валоризацију једног броја најатрактивнијих локација на црногорском приморју. Од партнера очекујемо значајне инвестиције и изградњу висококатегорисаних хотела и ризорта на локацијама као што су Велика плажа, Ада Бојана, Свети Марко, Острво цвијећа, Кумбор, Валданос и друге, уз пуно поштовање принципа одрживог развоја и одговоран однос према животној средини. Само ових неколико највећих пројеката које сам поменуо из области путне инфраструктуре, енергетике и туризма генерисаће инвестиције вриједне не мање од 15 милијарди еура.
Даме и господо, увјерен сам да све што сам навео довољно говори о опредијељености Црне Горе за наставак политике отворене економије и партнерског односа са страним инвеститорима. Несумњиво о томе говоре и искуства многих од вас који сте данас овдје. Са жељом да данашњи форум буде додатни допринос позиционирању Црне Горе као атрактивне бизнис дестинације, још једном вас све срдачно поздрављам и желим успјех у даљем раду.
Хвала на пажњи.