Потпредсједник Симовић у емисији „Агросазнање“: Агробуџет израз бриге Владе за домаћине и предузетнике

Овогодишњи Агробуџет је значајно финансијски издашнији, садржајнији, обухватнији, а тиме и праведнији, са доминантном развојном политиком и новим искораком црногорске аграрне политике у приближавању ЕУ, оцијенио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић гостујући у недјељу у емисији „Агросазнање“ на Телевизији Црне Горе.    

Представљајући Агробуџет за 2018. годину, који износи близу 40 милиона еура, Симовић је казао да значајан раст средстава за сектор пољопривреде представља израз бриге Владе према бројним домаћинима и предузетницима у овој области, и настојања да се за развој пољопривреде обезбиједи што више бесповратних и повољних средстава из ЕУ фондова. Он је подсјетио да је Агробуџет ове године повећан 8,5 милиона еура, на бази повећања издвајања из сва три извора финансирања – национални буџет, ЕУ фондови и повољни кредитни аранжмани са СБ и ИФАД-ом. 

„Збир средстава из свих извора, око 40 милиона, биће у функцији даљег развоја црногорске  пољопривреде, јачања конкурентности, побољшања услова живота на селу, диверзификције економских активности у руралним подручјима, раста стандарда безбједности хране, заштите биља и животиња, јачања административних капацитета. Сигуран сам да ће у доброј синергији активности свих нас, првенствено пољопривредних произвођача и прерађивача, државних институција и локалних самоуправа реализација Агробуџета дати нови искорак у црногорској пољопривреди“, оцијенио је Симовић. Он је у контексту заједничких напора, посебно изразио задовољство што је и приликом креирања Агробуџета задржан принцип партнерства са пољопривредним призвођачима, прерађивачима, њиховим удружењима, цивилним сектором, научном и стручном заједницом, а посебно међународним партнерима. 

Образлажући структуру Агробуџета, Симовић је казао да је повећање издвајања за све три области подршке – Пољопривреда, Рибарство и Оперативни програми који се реализују преко Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове једнако важно, али је као посебан квалитет издвојио пружање могућности да се што већи број малих пољопривредних газдинстава укључи у систем подршке, снажнију подршку инвестицијама кроз мјере руралног развоја, као и садржајнију подршку за младе пољопривреднике.      

„Добро је опредјељење што подршка новим инвестицијама кроз мјере руралног развоја има примат, али је добра вијест за пољопривреднике и то што смо опредијелили више средстава за директна плаћања, односно премије. Направили смо одређене корекције у дијелу смањења услова за добијање премија са прошлогодишњих три на два грла у говедарству, са 30 на 20 грла у козарству, и смањили минималну површину за субвенције по хектару у биљној производњи, чиме ћемо повећати обухват корисника. То нам даје за право да кажемо да је Агробуџет обухватији, а тиме и праведнији, и да то представља нови европски искорак, казао је Симовић. 

Приближавање ЕУ стандардима је потреба Црне Горе

На питање у вези примједби са појединих адреса око претјеране загледаности у ЕУ, Симовић је казао да „загледаност у ЕУ није адекватна примједба, већ да је ЕУ добар циљ којем Црна Гора стреми, и у области пољопривреде, не ради постизања самог циља, већ да би достигли стандарде, повећали конкурентност и омогућили црногорским произвођачима да користе једнаке бенефите које имају фармери у ЕУ“.

„Није у питању загледаност, него прагматичан однос, и потреба Црне Горе у интеграционом процесу. Истовремено, на том путу прилагођавамо нашу пољопривредну политику ЕУ политици. И управо у том циљу, како би побољшали преговарачку позицију са ЕУ и имали више корисника који ће користити средства из ЕУ буџета за пољопривреду, а истовремено ослушкујући поруке наших бројних малих фармера, смањили смо критеријуме и повећали обухват корисника. То је, несумњиво, праведнији однос према вриједним домаћинима и предузетницима. То није израз социјалне политике. Доминантна карактеристика Агробуџета је развојна политика, која је сконцентрисана у мјерама руралног развоја, за које се издваја највећи дио средстава. Окрећемо се и малим газдинствима да би и они подизали капацитете, а како би истовремено остварили бољу преговарачку позицију са ЕУ“, поручио је Симовић.

У контексту ширења обухвата корисника, Симовић је посебно задовољство изразио резултатима увођења премије за произвођаче сировог млијека који га прерађују на породичним газдинствима, а која је као мјера покренута прошле године. Подсјетио је да су годинама у систему премија били само они који су млијеко предавали мљекарама, а то се односило само на 15 одсто укупних количина производеног сировог млијека. „Остали произвођачи, који су сами прерађивали млијеко у квалитетне традиционалне сиреве и остале мљечне производе, остајали су без премије. Веома смо задовољни резултатима те мјере. Анимирали смо прошле године 276 малих породичних газдинстава, регистровали их, обезбиједили контролу квалитета и безбједности производа, убрзали и омогућили пут ка маркетима и туристичким објектима. Ове године мислимо да можемо имати око 400 таквих породичних газдинстава, малих погона у којима вриједно раде чланови породица и обезбјеђују егзистенцију“, казао је Симовић.

Додатна брига за младе фармере  

Посебан квалитет овогодишњег Агробуџета је унапређење подршке младим пољопривредницима. Кроз мјеру подршке покретању пословања младих пољопривредника, креирану прошле године, бесповратну подршку у износу од 10.000 еура добило је 45 младих пољопривредника. Ове године млади пољопривредници имаће више могућности. „Задовољни смо резултатима које смо тим пројектом постигли прошле године. Добили смо 45 породичних фирми, савремених агробизниса које воде млади људи. Мислим да ћемо ове године имати око 50 нових“, казао је Симовић. Он је истакао да ће подршка младима ове године бити проширена и на низ других мјера подршке, те да је подигнута и старосна граница за младе пољопривреднике, са 30 на 35 година. Осим гранта за младе који су завршили пољопривредну школу или факултет, за младе је додатно повећана подршка по хектару, умјесто 50 одсто имаће 60 одсто бесповратне подршке инвестицијама кроз мјере руралног развоја, а за инвестиције кроз ИПАРД, умјесто 60 одсто, имаће 65 одсто бесповратне подршке или чак 70 одсто ако живе у планинском подручју.

„Жељели смо да пошаљемо снажну поруку младима - окрените се себи, будите власници бизниса на свом домаћинству, будите себи послодавац, Влада је ту да вам помогне“, поручио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја обраћајући се младима.

Ускоро позив за ИПАРД

Симовић је најавио да ће у наредних десет дана бити расписан први јавни позив за коришћење средстава из ИПАРД програма, кроз који је обезбијеђено 51 милион еура бесповрате подршке (39 из ЕУ фондова и 12 из националног буџета). ИПАРД ће, како је оцијенио, бити један од најважнијих импулса и покретача даљег развоја пољопривреде, како примарне производње, тако и прерађивачког сектора.

Подсјећајући да је у прошлој години реализовано 217 ИПАРД лике пројеката, укупних инвестиција од 8 милиона еура, и бесповратном подршком од 4 милиона еура, Симовић је казао да је то био добар тренинг и за администрацију и пољопривредне произвођаче, и изразио увјерење да је Црна Гора спремна и за велики ИПАРД. Он је подсјетио да је ИРФ дао значајан импулс у обезбјеђивању повољних средстава за предфинансирање пројеката који су се подржавали током прошле године, ефикасним процедурама и тиме што је прихватао за хипотеку имања или куће на селу. Како је казао, и савјетодавне и стручне службе су биле више на терену, више се комуницирало са заинтересованим корисницима, и то савјетодавно, а не бирократски.

„За реализацију ИПАРД-а спремамо снажну акцију, промовишући приступ да то није само пројекат Министарства пољопривреде, него свих који учествују у реализацији - великог броја институција на државном нивоу, локалних самоуправа, и наравно произвођача“, казао је Симовић. Он је изразио очекивање да ће и медији у Црној Гори имати осјећај потребе да подрже ту снажну акцију, која има значај за укупни развој и пољопривреде и економије наше државе.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја