- Влада Црне Горе
Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић отворио...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић отворио Међународну конференцију "Вриједности и 21. вијек" (Валуес анд 21ст центурy)
Објављено: 19.11.2009. • 22:06 Аутор: Говори и Изјаве
Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић
Говор на отварању међународне конференције "Вриједности и XXИ вијек"
Подгорица, 19. новембар 2009. године
Даме и господо,
Уважени академици,
Поштовани представници дипломатског кора,
Изузетно ми је задовољство да вам се обратим на отварању међународне конференције "Вриједности и XXИ вијек". Тема која нас је окупила свакако представља велики изазов, не само за научну јавност, већ и за сваког одговорног појединца и друштво у цјелини. У интересу је државе Црне Горе и њене будућности да се стекне што бољи увид у питања која су у фокусу научног интересовања у свијету и чија актуелност налаже конструктиван приступ свих значајних чинилаца друштва. Посебно је важно што је ова конференција окупила истакнуте научнике, академике, универзитетске професоре са више континената, из преко 30 земаља, чија су разнородна искуства и знања суштински корисна и добродошла у циљу што цјеловитијег сагледавања ове сложене теме.
Конференцију Вриједности у XXИ вијеку сматрам веома битном за даљу афирмацију црногорске научне мисли, као и Црногорске академије наука и умјетности, која у континуитету, организацијом оваквих и сличних скупова међународног карактера унапређује академску сарадњу на високом нивоу. Али, и државе Црне Горе која исказује јасну спремност да активно учествује у промишљању дугорочних глобалних циљева и чији убрзан пут ка европским и трансатлантским интеграцијама захтијева пуно усаглашавање са обавезама које смо као дио међународне заједнице преузели.
Црна Гора се стратешки опредијелила за концепт одрживог развоја. Напредак који смо у релативно кратком временском року, посебно од стицања независности, маја 2006. године, остварили на друштвеном и економском плану, подразумијева консултовање најбољих европских и свјетских искустава и интерактиван однос државе, стручних и научних институција и интелектуалне јавности, окупљање око дугорочно важних пројеката за просперитет земље. Другим ријечима, модел који смо одабрали и који је показао своју успјешност, обавезује нас да питања Вриједности у XXИ вијеку посматрамо у контексту нашег укупног развоја, заснованог на темељним принципима друштва знања.
Такозвана двострука употреба научних открића припада оним питањима која не смијемо изоловано тумачити. Могућа помјерања у систему вриједности морају бити предмет не само научних, него и политичких елита. Свака држава мора препознати потенцијалне утицаје и ефекте брзог усвајања и примјене најсавременијих научних и технолошких достигнућа. Исто тако, свака је држава на одређени начин рањива у односу на најезду нових сазнања која неминовно успостављају и другачије вриједносне стандарде. Стога, уз свијест о појединачној и одговорности Владе, морамо бити свјесни и одговорности генерације којој припадамо. Јер, ма колико научно-технолошки прогрес генерисао укупне односе у друштву, поредак вриједности мора бити утемељен на универзалним етичким принципима, човјекољубљу и солидарности. Вриједи подсјетити да је у Црној Гори појам чојства, чија је вертикала у карактеру древног црногорског бића, испред и изнад свега.
Сигуран сам да ће и ова конференција потврдити да питање вриједности, сагледано из мноштва разноврсних, једнако захтјевних аспеката, долази у први план интелектуалне јавности, коју као одговорни људи морамо ослушкивати и која пресудно утиче на стварање одређених вриједносних оквира. Будући да је овај вијек окарактерисан као вијек знања, обавезе и одговорност политичке елите морају бити у потпуној сагласности са знањем и разборитошћу интелигенције нашег доба.
Црна Гора ће, у складу са својим капацитетима, тежити да активно партиципира у промишљању миленијумских циљева, између осталог и због тога што сматрамо да су у ери глобализације могуће нагле промјене система вриједности. То је израз наше жеље да одговорно ослушкујемо глас овдашње и међународне научне јавности, али и потребе да одлучно наставимо изградњу друштва утемељеног на непролазним цивилизацијским вриједностима, оним вриједностима које претпостављају снажну хуманистичку садржину и безрезервно славе човјека. У том смислу, наш основни капитал је разнородно, мултиетничко и мултикултурно биће Црне Горе, уткано у свијест сваког нашег грађанина.
Отуда је сасвим природно да Влада Црне Горе и даље буде посвећена његовању таквих вриједности, афирмисању политике дијалога, солидарности и међусобног уважавања, као наших најзначајнијих тековина. Желим да вас увјерим да питање Вриједности и XXИ вијека за нашу младу државу, али и државу са миленијумским трајањем, разумијемо као изазов и испитивање могућности за наш конкретан допринос, уз пуно уважавање релевантних становишта научне заједнице. Такав став црпимо из увјерења да су људски ресурси највећа вриједност којом располажемо.
Капитал за сигурну будућност не обезбјеђујемо само тако што ћемо створити материјална богатства и нашу економију учнити здравом и конкурентном у дужем временском раздобљу. Напротив, то сматрамо само ваљаним предусловом за свеобухватан развој друштва у коме ће сваки појединац бити слободан и спреман да сопственим доприносом учествује у даљој изградњи модерног друштва. Зато, у XXИ вијеку вијеку великих недоумица, шанси и изазова, ми не желимо да чекамо исходе, него да створимо одрживу визију, која ће наредним генерацијама омогућити напредак у условима успостављених непролазних цивилизацијских вриједности. Зато што смо дужни времену у коме живимо и онима који ће нас наслиједити, не смијемо дозволити да нас осујети криза вриједности.
Исто као што морамо ићи у корак са савременим научним и технолошким достигнућима, морамо са особеним сензибилитетом његовати вриједности наше баштине, изњедрене из вјековног сусрета мноштва цивилизација, ослоњених на афирмацију различитости међу људима и њиховим културама. Ту обавезу, која примарно има етички карактер, посебно морамо испунити данас, када је Црна Гора створила све претпоставке за убрзан развој и прогрес у европској интеграцији. Свјесни смо да резултати које смо постигли у сфери јачања механизама правне државе, људских и мањинских права, образовног система, као и динамичног економског развитка, не могу добити пуни смисао уколико нашим прегнућима не подстичемо темељне људске и друштвене вриједности и изградимо вриједносни систем који ће у својој основи садржати солидарност, повјерење, хуманизам и одговорност, прије свега према младим људима на чијем ће знању почивати сјутрашња, европска Црна Гора. Стога ћемо све друштвене снаге ставити у функцију очувања стабилног и здравог ткива наше земље и оних ванвремених вриједности које су камен темељац нашег историјског трајања и залога извјесно сигурније будућности..
Међународну конференцију Вриједности и XXИ вијек сматрам основом за укрштање разнородних искустава и хомогенизовање знања на регионалном, европском и глобалном нивоу. Јер, овај историјски тренутак захтијева пуну координацију интелектуалних снага. Уколико нам научна достигнућа буду доступнија, утолико ћемо квалитетније и зрелије остварити своје развојне циљеве, без посљедица по животну средину и културни амбијент, и са пуном свијешћу о незамјенљивом значају природних и људских ресурса.
Важност науке и високих технологија за Црну Гору и њене институције је неспоран, јер наш извјестан пут ка уједињеној Европи подразумијева значајно инвестирање у знање, разна истраживања, јаку подршку научним пројектима, даље напредовање научних и културних установа од државног значаја. Рјешавање кључних питања нашег развоја може бити ваљано само ако у тим процесима учествује научна елита. Велики стваралачки потенцијали које Црна Гора има у свим областима подстичу нас да своју будућност изграђујемо као препознатљиво друштво знања.
Зато Црна Гора тежи да буде укључена у глобалне научне и технолошке токове, не само због тога што је у нашем интересу да активно пратимо динамичне процесе који се у овој сфери одвијају, него првенствено због свијести да је улагање у образовање и науку, уз очување кључних вриједности, уједно и стварање највећег капитала који може имати једна држава.
Имајући у виду повезаност и осјетљивост проблематике даљег прогреса и питања вриједности у вијеку у коме живимо, као одговорна Влада и убудуће ћемо исказивати недвосмислену подршку Црногорској академији наука и умјетности, и другим образовним и научним институцијама, у организовању оваквих и тематски блиских скупова, и бити спремни да уважимо препоруке истакнутих научника из различитих области дјеловања. Конференција Вриједности и XXИ вијек је још једна добра прилика да размјеном знања и јачањем партнерства допринесемо детектовању главних вриједности у овом вијеку и њихов даљи утицај на шира друштвена кретања.
Стога сам увјерен да ће поруке ове конференције која је, на наше задовољство, окупила бројне важне личности из свијета науке, имати снажан одјек у црногорској и јавности земаља из којих долазите. На крају, са надом да ће овај скуп бити повод за наставак разматрања теме вриједности у XXИ вијеку и организацију будућих сусрета на овако високом нивоу, желим вам угодан боравак у Црној Гори и пуно успјеха у раду.
Захваљујем на пажњи.
Говор на отварању међународне конференције "Вриједности и XXИ вијек"
Подгорица, 19. новембар 2009. године
Даме и господо,
Уважени академици,
Поштовани представници дипломатског кора,
Изузетно ми је задовољство да вам се обратим на отварању међународне конференције "Вриједности и XXИ вијек". Тема која нас је окупила свакако представља велики изазов, не само за научну јавност, већ и за сваког одговорног појединца и друштво у цјелини. У интересу је државе Црне Горе и њене будућности да се стекне што бољи увид у питања која су у фокусу научног интересовања у свијету и чија актуелност налаже конструктиван приступ свих значајних чинилаца друштва. Посебно је важно што је ова конференција окупила истакнуте научнике, академике, универзитетске професоре са више континената, из преко 30 земаља, чија су разнородна искуства и знања суштински корисна и добродошла у циљу што цјеловитијег сагледавања ове сложене теме.
Конференцију Вриједности у XXИ вијеку сматрам веома битном за даљу афирмацију црногорске научне мисли, као и Црногорске академије наука и умјетности, која у континуитету, организацијом оваквих и сличних скупова међународног карактера унапређује академску сарадњу на високом нивоу. Али, и државе Црне Горе која исказује јасну спремност да активно учествује у промишљању дугорочних глобалних циљева и чији убрзан пут ка европским и трансатлантским интеграцијама захтијева пуно усаглашавање са обавезама које смо као дио међународне заједнице преузели.
Црна Гора се стратешки опредијелила за концепт одрживог развоја. Напредак који смо у релативно кратком временском року, посебно од стицања независности, маја 2006. године, остварили на друштвеном и економском плану, подразумијева консултовање најбољих европских и свјетских искустава и интерактиван однос државе, стручних и научних институција и интелектуалне јавности, окупљање око дугорочно важних пројеката за просперитет земље. Другим ријечима, модел који смо одабрали и који је показао своју успјешност, обавезује нас да питања Вриједности у XXИ вијеку посматрамо у контексту нашег укупног развоја, заснованог на темељним принципима друштва знања.
Такозвана двострука употреба научних открића припада оним питањима која не смијемо изоловано тумачити. Могућа помјерања у систему вриједности морају бити предмет не само научних, него и политичких елита. Свака држава мора препознати потенцијалне утицаје и ефекте брзог усвајања и примјене најсавременијих научних и технолошких достигнућа. Исто тако, свака је држава на одређени начин рањива у односу на најезду нових сазнања која неминовно успостављају и другачије вриједносне стандарде. Стога, уз свијест о појединачној и одговорности Владе, морамо бити свјесни и одговорности генерације којој припадамо. Јер, ма колико научно-технолошки прогрес генерисао укупне односе у друштву, поредак вриједности мора бити утемељен на универзалним етичким принципима, човјекољубљу и солидарности. Вриједи подсјетити да је у Црној Гори појам чојства, чија је вертикала у карактеру древног црногорског бића, испред и изнад свега.
Сигуран сам да ће и ова конференција потврдити да питање вриједности, сагледано из мноштва разноврсних, једнако захтјевних аспеката, долази у први план интелектуалне јавности, коју као одговорни људи морамо ослушкивати и која пресудно утиче на стварање одређених вриједносних оквира. Будући да је овај вијек окарактерисан као вијек знања, обавезе и одговорност политичке елите морају бити у потпуној сагласности са знањем и разборитошћу интелигенције нашег доба.
Црна Гора ће, у складу са својим капацитетима, тежити да активно партиципира у промишљању миленијумских циљева, између осталог и због тога што сматрамо да су у ери глобализације могуће нагле промјене система вриједности. То је израз наше жеље да одговорно ослушкујемо глас овдашње и међународне научне јавности, али и потребе да одлучно наставимо изградњу друштва утемељеног на непролазним цивилизацијским вриједностима, оним вриједностима које претпостављају снажну хуманистичку садржину и безрезервно славе човјека. У том смислу, наш основни капитал је разнородно, мултиетничко и мултикултурно биће Црне Горе, уткано у свијест сваког нашег грађанина.
Отуда је сасвим природно да Влада Црне Горе и даље буде посвећена његовању таквих вриједности, афирмисању политике дијалога, солидарности и међусобног уважавања, као наших најзначајнијих тековина. Желим да вас увјерим да питање Вриједности и XXИ вијека за нашу младу државу, али и државу са миленијумским трајањем, разумијемо као изазов и испитивање могућности за наш конкретан допринос, уз пуно уважавање релевантних становишта научне заједнице. Такав став црпимо из увјерења да су људски ресурси највећа вриједност којом располажемо.
Капитал за сигурну будућност не обезбјеђујемо само тако што ћемо створити материјална богатства и нашу економију учнити здравом и конкурентном у дужем временском раздобљу. Напротив, то сматрамо само ваљаним предусловом за свеобухватан развој друштва у коме ће сваки појединац бити слободан и спреман да сопственим доприносом учествује у даљој изградњи модерног друштва. Зато, у XXИ вијеку вијеку великих недоумица, шанси и изазова, ми не желимо да чекамо исходе, него да створимо одрживу визију, која ће наредним генерацијама омогућити напредак у условима успостављених непролазних цивилизацијских вриједности. Зато што смо дужни времену у коме живимо и онима који ће нас наслиједити, не смијемо дозволити да нас осујети криза вриједности.
Исто као што морамо ићи у корак са савременим научним и технолошким достигнућима, морамо са особеним сензибилитетом његовати вриједности наше баштине, изњедрене из вјековног сусрета мноштва цивилизација, ослоњених на афирмацију различитости међу људима и њиховим културама. Ту обавезу, која примарно има етички карактер, посебно морамо испунити данас, када је Црна Гора створила све претпоставке за убрзан развој и прогрес у европској интеграцији. Свјесни смо да резултати које смо постигли у сфери јачања механизама правне државе, људских и мањинских права, образовног система, као и динамичног економског развитка, не могу добити пуни смисао уколико нашим прегнућима не подстичемо темељне људске и друштвене вриједности и изградимо вриједносни систем који ће у својој основи садржати солидарност, повјерење, хуманизам и одговорност, прије свега према младим људима на чијем ће знању почивати сјутрашња, европска Црна Гора. Стога ћемо све друштвене снаге ставити у функцију очувања стабилног и здравог ткива наше земље и оних ванвремених вриједности које су камен темељац нашег историјског трајања и залога извјесно сигурније будућности..
Међународну конференцију Вриједности и XXИ вијек сматрам основом за укрштање разнородних искустава и хомогенизовање знања на регионалном, европском и глобалном нивоу. Јер, овај историјски тренутак захтијева пуну координацију интелектуалних снага. Уколико нам научна достигнућа буду доступнија, утолико ћемо квалитетније и зрелије остварити своје развојне циљеве, без посљедица по животну средину и културни амбијент, и са пуном свијешћу о незамјенљивом значају природних и људских ресурса.
Важност науке и високих технологија за Црну Гору и њене институције је неспоран, јер наш извјестан пут ка уједињеној Европи подразумијева значајно инвестирање у знање, разна истраживања, јаку подршку научним пројектима, даље напредовање научних и културних установа од државног значаја. Рјешавање кључних питања нашег развоја може бити ваљано само ако у тим процесима учествује научна елита. Велики стваралачки потенцијали које Црна Гора има у свим областима подстичу нас да своју будућност изграђујемо као препознатљиво друштво знања.
Зато Црна Гора тежи да буде укључена у глобалне научне и технолошке токове, не само због тога што је у нашем интересу да активно пратимо динамичне процесе који се у овој сфери одвијају, него првенствено због свијести да је улагање у образовање и науку, уз очување кључних вриједности, уједно и стварање највећег капитала који може имати једна држава.
Имајући у виду повезаност и осјетљивост проблематике даљег прогреса и питања вриједности у вијеку у коме живимо, као одговорна Влада и убудуће ћемо исказивати недвосмислену подршку Црногорској академији наука и умјетности, и другим образовним и научним институцијама, у организовању оваквих и тематски блиских скупова, и бити спремни да уважимо препоруке истакнутих научника из различитих области дјеловања. Конференција Вриједности и XXИ вијек је још једна добра прилика да размјеном знања и јачањем партнерства допринесемо детектовању главних вриједности у овом вијеку и њихов даљи утицај на шира друштвена кретања.
Стога сам увјерен да ће поруке ове конференције која је, на наше задовољство, окупила бројне важне личности из свијета науке, имати снажан одјек у црногорској и јавности земаља из којих долазите. На крају, са надом да ће овај скуп бити повод за наставак разматрања теме вриједности у XXИ вијеку и организацију будућих сусрета на овако високом нивоу, желим вам угодан боравак у Црној Гори и пуно успјеха у раду.
Захваљујем на пажњи.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?