Салцбург: Говор предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића поводом избора за протектора Европске академије наука и умјетности

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕМИЈЕР ЦРНЕ ГОРЕ:
(Говор поводом избора за протектора Европске академије наука и умјетности, Салзбург, 06.03.2010. године)




Поштовани господине Унгер,
Уважени академици,
Даме и господо,

Учинили сте велику част Црној Гори, и мени лично, мојим избором за Протектора Европске академије наука и умјетности. Хвала вам. Увијек је за сваког политичара, рекао бих посебно из малих, балканских земаља, као што је Црна Гора, привилегија бити у друштву мислилаца, који својим радом и знањем помјерају границе научне мисли, свеопштег прогреса, и свјетске цивилизације. Посебно, када се ради о европској и свјетској елити, из које су поникли и многи лауреати Нобелове награде, коју окупља ова Академија. Изражавам дубоко поштовање и захвалност и за то што сте својим дјелом трајно обогатили европску и свјетску научну ризницу.

Ово доживљавам као велико признање резултатима које је Црна Гора, данас најмлађа чланица Савјета Европе и Уједињених нација, остварила на путу свог демократског и економског препорода, и избору њеног стратешког европског и евроатлантског пута. У основи те наше државне стратегије је спознаја да само изградњом друштва знања, кроз модерну реформу образовног система и развој научне мисли, можемо рачунати на извјесно бољу, европску будућност црногорског мултиетничког друштва, и државе Црне Горе. Тиме се на најбољи начин можемо позиционирати у региону, и доприносити тражењу одговора на заједничке европске и глобалне изазове. Знање и образовање, рекао бих, мора бити највећи ресурс за мале популације, и мале земље као што је Црна Гора. Тако ћемо најбоље валоризовати природне и друштвене потенцијале, и нашу визију изградње модерне европске државе.

Иако је наша прошлост на балканској вјетрометини углавном била ратничка, током цијеле историје, црногорски владари и слободоумни људи ширили су у Црној Гори европски дух, и истрајавили у потреби да свој народ сврстају у ред просвијећених народа Европе. Још поткрај XВ вијека, у вријеме открића Америке, у нашој културној и духовној пријестоници Цетињу, штампана је прва књига на јужнословенским просторима. Владика и господар Црне Горе Петар ИИ Петровић Његош, чије је генијално дјело ''Горски вијенац'' штампано у Бечу, упоредо је, и мачем и пером, водио борбу за црногорску слободу. Црногорски сликари, писци и други ствараоци кроз вјекове, до данашњег дана, трајно су обогатили европску културну баштину. У овом ''вијеку знања'', савремене генерације, на тим чврстим темељима оцртавају свој идентитетски лик у уједињеној Европи.

За то нас препоручује и начин на који смо обновили своју модерну државу прије непуне четири године мирним, демократским путем, на референдуму, по највишим европским стандардима, по први пут у дугој историји Балкана. Вјерујем да је и тај догађај пресудно утицао на вашу одлуку да ми додијелите ово високо признање.

Црна Гора је данас стјециште релевантних међународних скупова, у организацији црногорске Академије наука и умјетности, образовних и других културних и научних институција. Научне установе активно учествују у промишљању савремених друштвених токова и отварању нових визија. У сусрет новим изазовима и развојним шансама, Влада охрабрује научну јавност да се динамично укључи у реализацију оних пројеката на којима ће се темељити будући развој Црне Горе.

Дозволите, на крају, да још једном изразим своје дубоко поштовање и захвалност предсједнику и свим члановима Европске академије наука и умјетности на избору за протектора овог европског храма знања.

Честитам вам велики јубилеј 20 година постојања Европске академије наука и умјетности. Ваш појединачни и заједнички рад трајно је учврстио темеље европске архитектуре за XXИ вијек. Желим вам даље успјехе у тој вашој незамјењивој улози.

Захваљујем на пажњи!