Представљена нова Листа љекова

Нова листа лијекова у великој мјери допринијеће побољшању здравља грађана, посебно у почетној фази болести, смањењу каснијих компликација, продуженом лијечењу и квалитету живота пацијената Црне Горе, поручио је министар здравља, Кенан Храповић.
Он је данас, на прес конференцији Министарства здравља, поводом почетка примјене нове Листе лијекова, подсјетио да се ранија листа није иновирала од 2015.године, појашњавајући да је било неопходно урадити Нову листу, у складу са промјенама савремене фармакотерапије.
„Нова листа лијекова, као један од најзаначјнијих подзаконских аката у фармакотерапији сваке земље, обезбиједиће савремено, доступно и квалитетно лијечење осигураних лица Црне Горе. Она ће у великој мјери допринијети побољшању здравља грађана, посебно у почетној фази болести, смањењу каснијих компликација, продуженом лијечењу и квалитету живота пацијената Црне Горе“, казао је Храповић у ПР Центру.
Он је појаснио да Нова листа лијекова подразумијева основну и доплатну листу, што, како је рекао, представља нови концепт листе лијекова у Црној Гори.
„Садржи лијекове који се прописују и издају на рецепт и лијекове који се примјењују на примарно, секундарном и терцијалном нивоу, на терет средстава обавезом здравственог осигурања, као лијекове који су саставни дио доплатне листе лијекова“, навео је Храповић.
Према његовим ријечима, како не би било фаворизовања и монополских положаја било којег произвођача, приликом израде листе подстакнута је конкурентност у смањењу цијена лијекова.
„Према позитивним прописима, цијене лијекова у Црној Гори се формирају у односу на цијене лијекова у Србији, Хрватској и Словенији. Постигли смо да је максимална цијена било којег лијека у Црној Гори нижа од просјечне цијене лијекова у све три наведене државе“, истакао је Храповић.
„Цијене 89 одсто лијекова са основне листе лијекова су ниже или једнаке најнижим упоредивим цијенама које има Србија. Стратегија Министарства здравља је да сваком пацијенту, којем је заиста неопходан одређени лијек, он буде доступан у складу са прихваћеним терапијским фармакоекономским критеријумима“, рекао је Храповић.
Он сматра да ће, поред терапијске користи, које увођење нових технологија са собом носи, доношење нове листе лијекова имати непосредне економске резутате јер ће се, како је појаснио, сви лијекови који ће бити на основној и доплатној листи моћи набављати по цијенама које не могу бити веће од максимално прописаних, „што до сада у Црној Гори није био случај“.
Чланица Комисије за израду листе љекова, мр пх сци. Олгица Кнежевић, појаснила је да основну листу лијекова чине најсврсисходнији лијекови који покривају највећи број патолошких стања у Црној Гори, који обезбјеђују, како је навела, квалитетну терапију, а за које су осигураницима здрватсвеног осигурања, покривени трошкови у пуном износу.
Основна листа, како је прецизирала, садржи 1.046 лијекова.
„Доплатну листу лијекова чине лијекови који су терапијска паралела (терапијска алтернатива) лијековима са Основне листе ллијекова и осигуранику се обезбјеђују у висини цијене лијека са основне листе. Разлику до пуног износа цијене лијека на доплатној листи љекова плаћа осигурано лице. Доплатна листа лијекова садржи 89 лијекова“, навела је Кнежевић.
Она је појаснила да ће осигураник за лијек за доплатне листе, платити само разлику у цијену у односу на лијек који се налази основној листи, и да је како је казала до еуро доплата за више од 70 одсто лијекова који се налазе на доплатној листи.
„Све ове лијекове, пацијенти су до сада куповали у пуном комерцијалном износу, а сада ће врло симболично вршити њихову доплату“, истакла је Кнежевић.
Она је казала да је на Листу уврштено 114 нових лијекова, појашњавајући да су проширене терапијске опције за обољеле од дијабетеса, инфаркта миокарда и акутног исхемијског можданог удара - тромболитичка терапија, кардиоваскуларних и неуролошких обољења - нови орални антикоагулантни лијекови.
„Проширене су терапијске опције за обољеле од кардиоваскуларних обољења - акутни коронарни синдром, хипертензија, анемије узроковане недостатком гвожђа код пацијената на хемодијализи, генито-уринарних обољења и инфективних болести“, прецизирала је Кнежевић.
Она је казала да више ниједан пар, који је у поступку вантјелесне оплодње, неће имати потребу да издаваја лична средства за куповину лијекова.
Кнежевић је казала да су на листу уврштени и специфични имуноглобулини, који се користе као превенција респираторног вируса код одојчади, лијекови који су саставни дио трансплантационог програма, као и дијететска средства као додатак исхрани намијењени посебно осјетљивој групи пацијената (одојчад, дјеца са мултиплим алергијама на храну, онколошки пацијенти...).
„Са претходне Листе лијекова су скинути лијекови који више не задовољавају критеријуме у погледу квалитета, ефикасности или безбједности, којима је истекла дозвола за прометовање лијека, а носилац дозволе није приложио доказ о обнови регистрације или је сам повукао регистрацију лијека, као и лијекови који нису испуњавали опште и посебне критеријуме у складу са Уредбом о критеријумима за стављање односно скидање лијекова са Листе лијекова“, појаснила је она.
Директор Фонда за здравствено осигурање,мр Сеад Чиргић, казао је да су од примјене нове листе, 1.марта, пратили примједбе грађана, наводећи да је суштина примједби неадекватна снабдијевеност апотека.
„Добили смо одговоре апотека да из објективних разлога произвођачи нису у могућности да испоруче лијекове не само за црногорско тржиште, него и за остало тржиште за одређени период. Од понедељка ћемо, за лијекове који су недостатни, а постоји њихова замјена, информатички омогућити да се врши њихова замјена, и на тај начин ћемо ријешити проблем који је постојао“, рекао је Чиргић.
Он је навео да је, од 1.марта до јутрос реализовано 110 хиљада рецепата, а да је издато око 150 хиљада кутија лијекова.