Бригу о шумама потврђују остварени резултати на унапређењу система газдовања шумама

Влада Црне Горе брине о шумама, као значајном еколошком, социјалном и економском ресурсу, што је и потврђено активностима које су реализоване у претходном периоду, гдје су спроведене одлуке и мјере дале низ позитивних резултата у области унапређења дјеловања институција у шумарству и на плану боље валоризације шумских ресурса у Црној Гори. Али, за остваривање још бољих резултата и очување шумских ресурса за будуће генерације у Црној Гори, потребна је појачана брига, заједничке активности и допринос свих чинилаца друштва, како надлежних институција, тако и цивилног сектора, али и сваког појединца.

На округлом столу одржаном данас у ПКЦГ поводом 21. марта – Свјетског дана шума, генерални директор Директората за шумарство и дрвну индустрију Адем Фетић истакао је да су напори у претходном периоду били усмјерени у правцу обуздавања енормног извоза дрвних сортимената као сировине за дрвну индустрију, што је и учињено почетком прошле године доношењем Одлуке о привременој забрани извоза одређених дрвних сортимената. Ефекти ове одлуке, али и других активности које су предузете, према ријечима Фетића, утицали су на смањење бесправних сјеча и притиска на шуму.

„Резултат одлуке било је и потпуно заустављање извоза трупаца и огријевног дрвета, односно значајно повећање извоза резане грађе и дрвног пелета. Резултат ове мјере је и стабилизована понуда индустријског дрвета домаћој дрвној индустрији, као и понуда и цијена огријевног дрвета намијењеног становништву“, казао је Фетић. Конкретно: у 2017. години је 39 пута мањи извоз трупаца него  претходне године, а 54 пута мањи него 2015. године; у 2017. години извоз огријевног дрвета је 75 одсто мањи него у 2016. и 2015; у 2017. години 2,67 милиона еура је већи извоз пелета у односу на 2016; у 2017. години 3,58 милиона еура већи извоз одрађеног дрвета него у претходној години.

Генерални директор Директората за шумарство је додао и да су појачане контроле праћења реализације концесионих уговора. „Унапређена је евиденција праћења, обрачуна и наплате накнада по основу коришћења шума и обезбијеђене су гаранције за добро извршење уговора о коришћењу шума“, казао је Фетић, што је резултирало да су у 2017. години повећани и приходи по основу коришћења шума за 800.000€. 

Фетић је подсјетио да је у оквиру наставка реформи у овој области, на бази студија припремљених уз подршку Свјетске Банке, у току међународни тендер за избор консултантске куће, односно тима експерата који ће у сарадњи са Министарством урадити реорганизацију концепта досадашњег начина коришћења шума, укључујући организациони и законодавни оквир, процјене фискалног утицаја на привреду и грађане и дефинисање финансирања сектора шумарства.

„Овај модел у основи подразумијева свеобухватно другачији однос према шуми“, казао је Фетић додајући да појачана брига за стање и будућност шума мора да буде заједника активност свих чинилаца, како надлежних институција, тако и цивилног сектора, али и сваког појединца.

Осим теме одрживог коришћења шума, учесници округлог стола које је Министарство пољопривреде организовало у сарадњи са НВО које се баве заштитом животне средине, учесници скупа су дискутовали на тему евидентног негатидног утицаја климатских промјена на стање шума, као и потреби подизања свијести јавности о важности очувања шума као једног од најважнијих природних ресурса на планети.

Истакнуто је да су посебно угрожене најважније функције шуме, као што су су оне које служе као јединствен и незамјењив одговор на смањење угљендиоксида у атмосфери као основног узрочника појачаних ефеката стаклене баште, односно глобалног загријавања. Посебно је потенцирана потреба заједничких напора у суочавању са све већим ризицима од појаве шумских пожара.

Представница НВО Греен Хоме, Наташа Ковачевић,  истакла је потребу боље заштите шума од девастације, наглашавајући значај подизања свијести о потреби заштите овог ресурса.

Представник НВО „Зелени Радосав Никчевич  нагласио је потребу  увођења интегрисаног система газдовања шумама, и јачања кадрова, посебно у дијелу образовања у шумарској струци.

Округлом столу су присуствовали и представници завода за хидрометереологију и сеизмологију у Националних паркова Црне Горе.

Снимци ЦЗИП-а су резултат лаичког схватања

Поводом сателитских снимака које је данас поводом Свјетског дана шума објавио Центар за заштиту и проучавање птица (ЦЗИП), уз констатацију да се из свемира види како се управља шумама у Црној Гори, истичемо да одсликавају лаичко схватање шумарства.  

Наиме, снимци који су објављени могу указивати на деградацију усљед различитих фактора. Шумски пожари и утицај вјетрова могу изазвати девастацију шума на већим површинама, а једина мјера која слиједи у таквим случајевима је сјеча шума. Наравно да ће такви захвати бити видљиви не само из ваздуха, него и са копна. Сјече шума са радикалнијим захватима могу бити и планске мјере у случајевима реконструкције изданачких и високих деградираних шума. Изнад Њемачке и Аустрије ћете уочити значајно радикалније захвате и чисте сјече на великим површинама, па нико не говори о томе да те државе девастирају своје шуме. Проблем је, ако такво стање потраје у континуитету, а мјере обнавјања изостану. Тада се тек може говорити о уништавању шума.

У сваком случају, не искључујемо постојање бесправних сјеча као појава, али се ни у ком случају, само кроз ту појаву, опште стање шума не може оцјењивати као девастирајуће и катастрофално.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја