Саопштење: Одржана регионална конференција „Градња високих зграда – императив или избор“

„Државне смјернице развоја архитектуре биће готове до октобра“, саопштио је главни државни архитекта, Душан Вуксановић јуче на регионалној конференцији „Градња високих зграда - императив или избор“.

Он је, на регионалној конференцији у организацији Струковне коморе архитеката Инжењерске коморе Црне Горе, казао да смјернице имају јасну позицију у практичном дјеловању у свакодневној пракси јер, како је појаснио, закон прописује да се давање сагласности на идејна рјешења спроводи на основу услова и критеријума који су дати у смјерницама.

„До половине октобра ове године је рок за израду смјерница. Вјерујем да ћемо радну верзију имати прије августа. Дефинисано је да се до усвајања смјерница ова активност давање сагласности на идејна рјешења ради на основу техничких услова из плана за одређени објекат за који се ради пројекат. Тако да су основ за одлучивање Директората, до усвајања смјерница, услови из плана“, рекао је Вуксановић.

Он је појаснио да Директорат главног државног архитекте до усвајања смјерница ради тако што врши упоредну анализу сегмента услова из плана, и на основу тога одлучује о захтјеву.

„Смјернице неће дати искључиве ставове поводом градње високих зграда. Небодери су захтјевније теме у пројектантском и технолошком смислу. Идеја је да подсјетим колеге да је бавити се небодерима посебно захтјеван задатак и захтијева сарадњу архитекте са професионалцима из других области“, навео је Вуксановић.

Кључно је, како сматра, да архитекта посједује свијест о потреби за ангажовањем и других страна.
У оквиру тематског блока о државним смјерницама развоја архитектуре усвојени су следећи закључци:
- Државне смјернице развоја архитектуре изражавају, тј. треба да изразе, инсистирање на уважавању одређених параметара и критеријума, као релевантних у процесу пројектовања, с обзиром да су проистекли из аналитичких и истраживачких поступака у раној фази пројектовања. Параметри издвојени у фази креирања концепта архитектонског рјешења могу генерисати и коначну архитектонску форму.

- Кроз Смјернице се пројектанти упућују на незаобилазни истраживачки поступак, на основу којег ће се, кроз поступак синтезе, кристалисати архитектонско рјешење, као резултат усклађивања међусобних релација и ефеката маркантних параметара на непосредно окружење, у првом реду, као што су реперкусије бачене сјенке једног небодера, као наглашеног примарног урбанистичког параметра. Процес пројектовања је освједочено комплексан поступак, у оквиру којег данас, више него икада до сада, постоји евидентна потреба да тај процес, од самог почетка, има интердисциплинарни карактер, како би се омогућило остварење резултата у складу са класичним постулатима о хармонији форме, функције и конструкције. У овом процесу, све је наглашенија и тенденција да се тема тежње ка хармонији изрази кроз повишени сензибилитет према локацији, исказан у смислу разматрања архитектуре и као резултата њене интеракције са околином.

- Упркос назначеној улози и циљевима, Смјернице свакако не значе искључивост у ставовима која би могла утицати на ограничавање креативности у архитектонском промишљању и изражавању.