- Влада Црне Горе
Министарство дијаспоре У ВРБАСУ ОДРЖАНО ПОЕТСКО ВЕЧЕ "У ТРАГ ЗАБОРАВУ"
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
У ВРБАСУ ОДРЖАНО ПОЕТСКО ВЕЧЕ "У ТРАГ ЗАБОРАВУ"
Објављено: 29.03.2018. • 19:19 Аутор: Управа за дијаспору
У организацији Одбора за јачање државног и културног идентитета Савјета за исељенике Црне Горе и удружења Црногораца Никола И, у Врбасу је 16. марта о.г. одржано поетско вече под називом У ТРАГ ЗАБОРАВУ, посвећено великом црногорском пјеснику Виту Николићу.
У пуној сали библиотеке „Данило Киш“ у Врбасу, скоро два сата љубитељи поезије овог врсног црногорског лирика пратили су излагање Витовог биографа, новинара и публисте Максима Вујачића. О Витовој поезији говорио је и познати драматург, књижевник и критичар Божо Копривица. Стихове је рецитовао познати црногорски глумац Миро Николић. Модератор ове вечери био је Милорад Мартиновић.
Књижевник Бота Копривица истакао је да му се највише допада код Вита што је повукао јасну црту између дилетаната и правих пјесника. „И намјерно је узео да се идентификује са пјесником Сергејем Александровичем Јесењином који је од страних пјесника послије рата када је Вито стасавао био у Црној Гори изузетно популаран, и највише злоупотријебљен“. И зато он каже у том неком директном обраћању тој маси, тој паланци недотупавној: „Нијесам ја за вас никакав Серјожа!“. А уствари он то каже овим дилетантима: „Нијесам ја за вас никакав пјесник кафане, тај којег виђате по станичним и другим бифеима у граду Никшићу или у Београду, него ја сам Вито Николић који је добио послање да нешто саопшти свијету“. Био је од оних пјесника који су одрастали у тзв. провинцији а изванредно је био свјестан да та позиција провинцијског пјесника, када је у питању добра поезија, не значи ништа. Он у тој пјесми прави једну врсту отклона од те провинцијске поезије, од те потребе да сви присвоје пјесника и зато их он грубо назива „барабе“.
И мислим да он улази у најбољу традицију црногорске и југословенске поезије са рукописом који се препознаје. Најтеже је у поезији наћи свој ритам, свој дах, свој откуцај, свој крвоток, а Вито је у томе несумњиво успио“, између осталог закључује Копривица.
У оквиру овог програма приказан је и инсерт из филма У ТРАГ ЗАБОРАВУ ауторке Маје Јањушевић.
У пуној сали библиотеке „Данило Киш“ у Врбасу, скоро два сата љубитељи поезије овог врсног црногорског лирика пратили су излагање Витовог биографа, новинара и публисте Максима Вујачића. О Витовој поезији говорио је и познати драматург, књижевник и критичар Божо Копривица. Стихове је рецитовао познати црногорски глумац Миро Николић. Модератор ове вечери био је Милорад Мартиновић.
Књижевник Бота Копривица истакао је да му се највише допада код Вита што је повукао јасну црту између дилетаната и правих пјесника. „И намјерно је узео да се идентификује са пјесником Сергејем Александровичем Јесењином који је од страних пјесника послије рата када је Вито стасавао био у Црној Гори изузетно популаран, и највише злоупотријебљен“. И зато он каже у том неком директном обраћању тој маси, тој паланци недотупавној: „Нијесам ја за вас никакав Серјожа!“. А уствари он то каже овим дилетантима: „Нијесам ја за вас никакав пјесник кафане, тај којег виђате по станичним и другим бифеима у граду Никшићу или у Београду, него ја сам Вито Николић који је добио послање да нешто саопшти свијету“. Био је од оних пјесника који су одрастали у тзв. провинцији а изванредно је био свјестан да та позиција провинцијског пјесника, када је у питању добра поезија, не значи ништа. Он у тој пјесми прави једну врсту отклона од те провинцијске поезије, од те потребе да сви присвоје пјесника и зато их он грубо назива „барабе“.
И мислим да он улази у најбољу традицију црногорске и југословенске поезије са рукописом који се препознаје. Најтеже је у поезији наћи свој ритам, свој дах, свој откуцај, свој крвоток, а Вито је у томе несумњиво успио“, између осталог закључује Копривица.
У оквиру овог програма приказан је и инсерт из филма У ТРАГ ЗАБОРАВУ ауторке Маје Јањушевић.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?