- Влада Црне Горе
Министарство здравља Обраћање генералне директорице др Дрешевић на конф...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Обраћање генералне директорице др Дрешевић на конференцији за медије поводом Свјетског дана борбе против алкохолизма
Објављено: 04.04.2018. • 19:38 Аутор: Министарство здравља
Уважени представници медија,
Изражавам задовољство што сам данас у прилици да вам се у име Министарства здравља обратим, поводом Свјетског дана борбе против алкохолизма.
Коријени ове болести налазе се у веома распрострањеном коришћењу алкохолних пића у општој популацији, које је у Црној Гори и даље социјално приватљиво понашање и дио „наслеђа и националне традиције“, као и производња алкохолних пића у „ домаћој радиности“. Требало је да прођу вјекови да се схвати да алкохолизам није лоша навика него озбиљна психијатријска и социјална болест. Није било давно вријеме када се о алкохолизму говорило као о „пороку“, мада и данас има присталица такве концепције, а алкохоличари сматрани „ниском класом социјалног састава друштва“, који из „обијести, беспосличарења или ружних навика“ пију и тиме унишатвају себе и своје породице. Данас се алкохолизам схвата и сагледава првенствено као медицински, а затим и као социјални проблем.
Алкохолизам је и код нас и у свијету један од најозбиљнијих здравствених проблема и најзаступљенија болест зависности. Повећана конзумација алкохола, осим што се сматра ризичним обликом понашања, представља један од најозбиљнијих ризико-фактора за здравље становништва, ако се узму у обзир године живота изгубљене због преране смрти, као и године проведене са инвалидитетом. Такође, алкохолизам је скопчан са више од шестдесет различитих соматских болести и повреда, а утиче и на раст броја убистава и самоубистава.Треба истаћи и посебно значајан здравствени, али и социјални проблем штетне употребе алкохола без класичних знакова и симптома зависности- саобраћајне несреће, породично насиље, туче, убиства...
Штетна употреба алкохола, спада у један од 10 узрока смртности, а 40% болести и пријевременог морталитета узрокују пушење, штетна употреба алкохола и саобраћајне незгоде. Подаци из Извјештаја о глобалном стању у вези алкохола и здравља, Свјетске здравствене организације, из 2014. године, показују да глобално, особе изнад 15 година старости пију у просјеку 6,2 литара чистог алкохола годишње или 13,5 грама чистог алкохола дневно. Постоје широке варијације међу земљама у свијету и по овим подацима највиши ниво потрошње је међу земљама развијеног свијета, посебно у Европском региону и регији Америке, док је најнижа потрошња у СЗО регији источног Медитерана.
О размјерама штетне употребе алкохола у Црној Гори не можемо говорити поуздано, јер недостају емпиријски подаци о преваленцији и обрасцима употребе алкохола у општој популацији, количини и врсти алкохола који се конзумира, перцепцији конзумената, здравственим и другим посљедицама употребе алкохола. Процјењује се да у Црној Гори има око 30.000 зависника од алкохола, а с обзиром да због алкохолизма једне особе пати још најмање четворо људи у њеном блиском окружењу, то би значило да алкохол непосредно негативно утиче на живот око 120.000 људи у Црној Гори.
Истраживање о квалитету живота, животним стиловима и здравственим ризицима становника Црне Горе, које је прошле године спровео Институт за јавно здравље показало је да је 64 одсто испитаника узраста 15-64 године конзумирало алкохол и то 50% од укупног броја у задњих годину дана, док је 42% узимало алкохол задњих мјесец дана. Код младих од 15 до 24 године ,59% је пробало алкохол и то 51% у задњих годину дана, док је 41% младих одраслих конзумирало алкохол у предходних мјесец дана. Важно је истаћи да не постоји разлика према полу у преваленци оних који су икад у животу конзумирали алкохол (64% одраслих мушкараца и 63% одраслих жена). Према резултатима истраживања мушкарци најчешће конзумирају пиво, а жене вино, док жестока пића подједнако узимају мушкарци и жене.
Влада Црне Горе, кроз активности Министарства здравља се у пуном капацитету посветила овом проблему и заштиту здравља популације, превенцијом и смањењем штетног утицаја узимања алкохола и повезаних посљедица, ставила као један од најважнијих јавно-здравствених приоритета. Здравствени систем спроводи мјере у циљу превенције и лијечења за појединце и породице са ризиком или већ погођених поремећајима, односно болестима везаним уз штетну употребу алкохола. Мултисекторским дјеловањем, предузимају се и мјере којима се забрањује продаја алкохола млађима од 18 година, рекламирање алкохолних производа, а инсистираће се на даљем повећању цијена алкохолних пића како би се смањио проценат младих који се опијају.
На нивоу Владе формиран је Национални савјет за превенцију и контролу хроничних обољења, којим предсједава премијер г-дин Душко Марковић, а чланови су министри надлежних ресора. Задатак Националног савјета је да обезбиједи све предуслове да наши грађани живе здраво и у здравом окружењу и да се на националном нивоу смањи пријевремена смртност од хроничних обољења за 30 одсто.
Такође, Министарство здравља је, у складу са Програмом рада Владе, направило Акциони план за алкохол за 2017/2018 годину, који служи за имплементацију Националне стратегије превенције штетне употребе алкохола и алкохолом узрокованих поремећаја у Црној Гори 2013-2020 године. То је водећи документ који одређује приоритетна подручја и даје препоруке за политичке одлуке и мјере које ће се моћи примијенити и прилагодити свим нивоима. Поред тога, почетком ове године формиран је Национални координациони савјет за алкохол, што је предвиђено Акционим планом, а чине га представници релевантних институција које се баве проблемима алкохола и то психијатри из Клиничког центра Црне Горе, Специјалне болнице Доброта и Дома здравља, као и представници Института за јавно здравље, МУП-а, Министарства просвјете, Центра за социјални рад и НВО сектора. У оквиру домова здравља раде популациона савјетовалишта, као подршка пацијентима и породицама који су погођени штетном употребом алкохола, чији стручњаци учествују у третману како пацијената тако и породица, али и при запошљавању или преквалификацји обољелих ради боље ресоцијализације.
На крају желим да кажем да модел за превазилажење овог комплексног изазова савременог друштва и човјека лежи у повезаности секторских политика и мултисекторској сарадњи, на националном и локалном нивоу, гдје свако од нас има важну улогу. Дакле, политика за смањење штетног узимања алкохола није у искључивој надлежности здравственог система, већ је неопходан мултисекторски приступ и учешће како надлежних из области образовања, правосуђа, социјалне заштите, пољопривреде, трговине, инспекцијских служби, тако и привредних субјеката и цивилног друштва.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?