- Влада Црне Горе
Министарство просвјете, науке и иновација Генерални директор Дајковић на састанку Савјета ми...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Генерални директор Дајковић на састанку Савјета министара културе Југоисточне Европе
Објављено: 05.04.2018. • 02:37 Аутор: мку
Данас је у Сарајеву одржан састанак Савјета министара културе Југоисточне Европе –унапређење културе за одрживи развој, на коме је учествовала црногорска делегација, коју је предводио генерални директор Директората за културну баштину, Александар Дајковић. Босна и Херцеговина, као предсједавајућа држава, дефинисала је сарадњу у области музејске дјелатност као приоритет свог предсједавања.Састанку, којим је предсједавао министар цивилних послова, Адил Османовић, присуствовали су представници УНЕСЦО, Савјета Европе и Европске комисије. Александар Дајковић је у свом обраћању истакао значај регионалне сарадње и успјешност заједничких пројеката, а истакао је и улогу сарадње са поменутим међународним организацијама. Дајковић је такође истакао спремност Црне Горе да у континуитету подржава јачање регионалне сарадње, што потврђује и спремност Владе Црне Горе да помогне санирање клизишта на Тјентишту, спомен обиљежју које је симбол заједничке борбе држава бивше Југославије за слободу и узивишене идеале.
Приоритетна тема предсједавања Босне и Херцеговине јестеулога музеја у савременим друштвима Југоисточне Европе, не само кроз њихову улогу у очувању и валоризацији покретне културне баштине коју чувају, већ и кроз најбољу могућу промоцију културног диверзитетаовог региона. Декларацијом се истиче да је очување културног и природног дивезитета кључни приоритет у државама Региона, што је у складу са Охридском регионалном стратегијом о културној сарадњи у Југоисточној Европи, која би требало да буде кључни документ у културним политикама Југоисточне Европе. У складу са темом конференције, организатори подсјећају да се културни и природни диверзизет управо може валоризовати и кроз правилан однос према музејима, поставкама и музејским збиркама, а посебно увођењем нових технологија, дигитализације и пописа музејског материјала у складу са релевантним међународним стандардима.
Декларација реферише не само на значај културног диверзитета, већ и на интерсекторску сарадњу сектора културе са сродним секторима, која може помоћи у достизању Агенде одрживог развоја 2030. Такође, посебно се наглашава значај 2018. године као Европске године културног насљеђа. Посебно је истакнуто и јачање сарадње у области бробе против нелегалне трговине културним добрима, као и размјена стручњака и најбољих пракси, како би се достигао одрживи развој у области културне заснован на правилном односу према очувању насљеђа.
Савјет министара културе Југоисточне Европе представља регионално тијело које својим дјеловањем оснажује културно повезивање држава региона у области културе. Формиран 2005. године на састанку у Копенхагену, овај регионални савјет данас има 12 пуноправних држава чланица и двије државе усвојству посматрача, чији се министри културе састају свакегодине, како би извјеставали о спровођењу заједничких пројеката и програма. Поред Црне Горе, државе чланице Савјета министара културе Југоисточне Европе су: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Словенија, Србија и Турска. Статус државе посматрача имају Италија и Аустрија, док Косово у оквиру одређених засиједања има статус специјалног госта.
Приоритетна тема предсједавања Босне и Херцеговине јестеулога музеја у савременим друштвима Југоисточне Европе, не само кроз њихову улогу у очувању и валоризацији покретне културне баштине коју чувају, већ и кроз најбољу могућу промоцију културног диверзитетаовог региона. Декларацијом се истиче да је очување културног и природног дивезитета кључни приоритет у државама Региона, што је у складу са Охридском регионалном стратегијом о културној сарадњи у Југоисточној Европи, која би требало да буде кључни документ у културним политикама Југоисточне Европе. У складу са темом конференције, организатори подсјећају да се културни и природни диверзизет управо може валоризовати и кроз правилан однос према музејима, поставкама и музејским збиркама, а посебно увођењем нових технологија, дигитализације и пописа музејског материјала у складу са релевантним међународним стандардима.
Декларација реферише не само на значај културног диверзитета, већ и на интерсекторску сарадњу сектора културе са сродним секторима, која може помоћи у достизању Агенде одрживог развоја 2030. Такође, посебно се наглашава значај 2018. године као Европске године културног насљеђа. Посебно је истакнуто и јачање сарадње у области бробе против нелегалне трговине културним добрима, као и размјена стручњака и најбољих пракси, како би се достигао одрживи развој у области културне заснован на правилном односу према очувању насљеђа.
Савјет министара културе Југоисточне Европе представља регионално тијело које својим дјеловањем оснажује културно повезивање држава региона у области културе. Формиран 2005. године на састанку у Копенхагену, овај регионални савјет данас има 12 пуноправних држава чланица и двије државе усвојству посматрача, чији се министри културе састају свакегодине, како би извјеставали о спровођењу заједничких пројеката и програма. Поред Црне Горе, државе чланице Савјета министара културе Југоисточне Европе су: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка, Хрватска, Македонија, Молдавија, Румунија, Словенија, Србија и Турска. Статус државе посматрача имају Италија и Аустрија, док Косово у оквиру одређених засиједања има статус специјалног госта.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?