Пријављивање мобинга учесталије него раније

Мобинг је активно или пасивно понашање на раду, или у вези са радом, према запосленом или групи запослених, које има за циљ повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета запосленог и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да да отказ уговора о раду.

Извршилац мобинга може бити послодавац, запослени, или група запослених, као и треће лице са којим запослени или послодавац долази у контакт приликом обављања послова на радном мјесту.

Може се рећи да је пријављивање мобинга учесталије него раније, али томе доприноси чињеница да се у последње вријеме више говори о овој теми. Такође, чињеница је и да све више послодаваца обавјештава запослене о томе шта спада у мобинг и како се могу заштити од оваквог понашања послодавца или других запослених.

У надлежности Инспекције рада је да утврди да ли су спроведене превентивне мјере за заштиту од мобинга код послодавца, тј. да ли су сви запослени упознати са правима, обавезама и одговорностима у вези са мобингом и да ли је одређен посредник за покретање и вођење поступка посредовања, односно да ли су испуњени законски услови за вођење поступка посредовања између лица које врши мобинг и мобингованог.

Дакле, Инспекција рада није надлежна да утврђује мобинг, већ се то утврђује у поступку пред посредником код послодавца, а касније код надлежног суда или Агенције за мирно рјешавање радних спорова. У складу са тим, инспектори рада немају овлашћење да изричу казне.

Ипак, послодавац се може казнити у складу са Законом о забрани злостављања на раду, уколико није испоштовао одредбе које се односе на испуњење услова за заштиту запосленог од мобинга на раду. Овим законом прописане су новчане казне: за правно лице од 500€ - 10.000€, за одговорно лице од 100€ - 1.500€ и за предузетника од 500€ - 3. 000€.