САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

У организацији пројекта „100 највећих у Црној Гори“, у четвртак, 12. априла, са почетком у 11 сати, у Првредној комори Црне Горе одржан је панел „Како стимулисати домаће производе и услуге, а не нарушити преузете међународне обавезе“. 

На панелу су говорили државни секретар у Министарству финансија Црне Горе мр Немања Катнић, генерални директор Директората за инвестиције, развој малих и средњих предузеца и управљање ЕУ фондовима у Министарству економије мр Радосав Баћко Бабић, руководитељка Сектора за истраживања и анализе Привредне коморе Црне Горе Нина Дракић и сувласник мљекаре „Лазине“ мр Милутин Ђурановић. Домаћин панела био је Ратко Николић, оснивач БИ Цонсултинга, водећег провајдера бонитетних информација. 

На панелу је разговарано о конкурентности домаћих компанија и њиховом позиционирању у односу на регионалне и глобалне корпорације, мјерама подршке и подстицаја привреди, плановима у тој области, акцијама које националне асоцијације привредника организују, али и о искуствима домаћих произвођача и њиховом виђењу тржишта.

Генерални директор Директората за инвестиције, развој малих и средњих предузеца и управљање ЕУ фондовима у Министарству економије мр Радосав Баћко Бабић подсјетио је да је тај Владин ресор, у циљу боље координације активности и подршке сектору микро, малих и средњих предузећа, формирао Директорат за инвестиције, развој малих и средњих предузећа и управљање ЕУ фондовима. 

„Устпостављен је тзв. једношалтерски систем, гдје компаније могу добити информиције за инвестиције, текуће пословање или отпочињање бизниса. Ове године Министарство економије имплементираће 10 програма подршке бизнису, чија реализација треба да допринесе модернизацији производно-услужних капцитета, увођењу међународних стандарда пословања, примјену иновативних рјешења у пословању, удруживање у кластере. То ће утицати на унапређење унутрашњих перформанси предузећа и свеукупно јачање конкурентности црногорске економије“, рекао је он. 

Бабић је сигуран да ће компаније које буду изабране у 100 највећих у Црној Гори по свим категоријама, у предстојећем периоду бити корисници програма подршке и бити успјешан примјер другима „јер су оне друштвено одговорне, редовно измирују порезе и доприносе, запошљавају нове раднике и инвестирају у нашу бољу економску будућност."

Такође, како је подсјетио, у оквиру извјештаја Свјетског економског форума о индексу глобалне конкурентности 2017-2018, Црна Гора је заузела 77. мјесто, од укупно 137 земаља, што представља напредак од 5 мјеста у односу на прошлогодишњи извјештај.  

„Оно што не можемо занемарити када говоримо о предностима Црне Горе, са становишта инвеститора, је чињеница да се ради о релативно новом, отвореном тржишту, са бројним позитивним карактеристикама попут еура као званичне валуте, конкурентних пореских система, квалификоване и приступачне  радне снаге, либералне правне регулативе, слободних токова роба и капитала, добре саобраћајне повезаности, чланства у НАТО,  које је гаранција  сигурности и стабилности за инвеститоре. Такође, ово је гарант и низа дугорочних мјера и активности које треба да допринесу развоју привредног сектора, предузетништва, новим радним мјестима, повећаном извозу, што је политика рада ове као и претходне Владе Црне Горе“, рекао је Катнић.

Оснивач БИ Цонсултинга и домаћин панела Ратко Николић навео је да су стране директне инвестиције један од текућих приоритета економске политике и да је неупитан њихов значај у постизању економских циљева. 

„Међутим, обазирући се на постојећу праксу, поставља се питање да ли довољно користимо ефекте страних директних инвестиција и њихов могући позитиван утицај на домаћу привреду? Свједоци смо да се у највећим нпр. грађевинским пројектима, већина материјала увози, а у процесима ангажује значајан број запослених из иностранства, како високо образованих на топ менаџмент позицијама, тако и на оперативном нивоу неквалификоване радне снаге. На тај начин, повећана економска активност у Црној Гори изазива већу тражњу у земљама одакле се ти материјали наручују и земљама из којих се ангажује радна снага“, објаснио је он. 

Међутим, како додаје Николић, уколико би постојала стимулација и подстицаји коришћења и уградње домаћих материјала, као и запошљавање домаће радне снаге, та тражња би засигурно могла довести до покретања локалних погона и већег ангажовања локалне радне снаге, чиме би ефекти реализације страних директних инвестиција на домаћу економију били далеко већи.

Према ријечима руководитељке Сектора за истраживања и анализе Привредне коморе Црне Горе Нине Дракић, Црна Гора се деценијама уназад опредијелила за отворену тржишну економију „што нам не оставља простор за преиспитивања, већ намеће потребу да на свим нивоима пружамо подршку, те афирмишемо домаћу привреду како би се изборила са страном конкуренцијом“. 

„Цијенећи значај подршке домаћој привреди Привредна комора Црне Горе је још 2009. године код Завода за интелектуалну својину Црне Горе и код Међународне организације за заштиту права интелектуалне својине регистровала Колективни жиг „Добро из Црне Горе“ и тиме отпочела пројекат брендирања домаћих производа“, казала је она. Дракић је подсјетила да је до сада право коришћења националног жига „Добро из Црне Горе” стекла 21 црногорска компанија за 95 производа.

 „Средином претходне године Комора је на основу анализе потенцијала, резултата робне размјене, савремених трендова у трговини, туризму и код потрошача, а у циљу ширег обухвата и афирмације домаћих производа, покренула пројекат „Купујмо домаће – Добро из Црне Горе“. Током 2018. године овај пројекат је подржала и Влада Црне Горе, те је овог мјесеца и званично почео пројекат „Купујмо домаће“ чији је циљ јачање домаће привреде кроз повећање доступности и позиционираности црногорских производа на тржишту“, рекла је она. 

Сувласник мљекаре „Лазине“ Милутин Ђурановић сматра да су бројни су економски бенефити куповине домаћих производа. 

„Купујући домаће производе, већи дио новца остаје у Црној Гори. Купујући увозне производе већи дио новца одлази из Црне Горе. Купујући наше чувамо радна мјеста и омогућавамо отварање нових. Купујући домаће, подстичемо развој примарне производње, подстичемо развој села и опстанак младих људи на селу, смањујемо спољнотрговински дефицит, обезбјеђујемо поузданије пуњење буџета, поузданије финансијске основе за развој квалитетнијег здравственог и образовног система, обезбјеђујемо стабилније и веће изворе за редовност исплата пензија и социјалних давања. Све у свему, купујући домаће производе утичемо на повећање животног стандарда становништва, помажемо себи, улажемо у будућност сопствених потомака. Купујући увозно, помажемо другима и улажемо у привреду  земаља из којих увозимо робу“, објаснио је он.