Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Саопштење у вези појаве афричке куге свиња у Европи

Објављено: 17.05.2018. • 17:50 Аутор: Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове
Министарство пољопривреде и руралног развоја–Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове овим путем информише јавност, а посебно држаоце животиња о појави афричке куге свиња у земљама Европе као и мјерама и препорукама које треба да предузимају како би се ризик од евентуалне појаве болести свео на минимум.

Афричка куга свиња се први пут појавила у Европи 1960. године у Шпанији, Португалији и Сардинији, да би се након појаве болести у Грузији 2007.године болест појавила и на подручју Руске Федерације, од југа до сјевера и сјеверозапада Русије. Од тада се болест шири и тренутно је у Европи афричка куга свиња забијлежена у Литванији, Летонији, Полјској, Русији, Украјини, Републици Чешкој, Румунији и Мађарској. 

Афричка куга свиња није опасна за људе и друге животиње. 

Мапа дистрибуције болести у Европи (2017- мај 2018)
UBHVFP
Извор: АДНС ЕУ

Афричка куга свиња је врло контагиозна вирусна заразна болест свиња (домаћих и дивљих) која се манифестује у облику хеморагијске грознице са морталитетом и до 100%. Узрочник болести је ДНК вирус који спада у род Асфивируса из породице Асфарвиридае и једини је познати ДНК арбовирус који може инфицирати бескичмењаке (крпелји рода Орнитходорос) и кичмењаке (породица Суидае). 

Подсјећамо, афричка куга свиња никада није забиљежена на територији Црне Горе. 
Министарство пољопривреде и Управа, у оквиру годишњих програма обавезних мјера здравствене заштите животиња, још од 2012, спроводи мјере контроле и надзора ради превенције афричке куге свиња.

У циљу спрјечавања појаве и ширења болести афричке куге свиња, Министарство пољопривреде и руралног развоја –Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове донијело је Наредбу о забрани увоза и транзита пошиљки домаћих и дивљих свиња, меса и производа од свиња ради спречавања уношења опасне заразне болести афричке куге свиња:

1. Ради спречавања уношења нарочито опасне заразне болести афричке куге свиња у Црну Гору, забрањује се увоз и транзит пошиљки домаћих и дивљих свиња, меса и производа од свиња преко територије Црне Горе, поријеклом из Литваније, Летоније,    Пољске, Русије, Украјине, Чешке, Италије (регион Сардинија) и других држава у којима према подацима Међународне организације за здравље животиња постоји сумња, односно у којима је потврђена болест афричке куге свиња.

2. Забрана из тачке 1 ове наредбе, односи се на:
 а) живе домаће и дивље свиње;
 б) сјеме, ембрионе и оплођене јајне ћелије поријеклом од домаћих и дивљих свиња;
 ц) свјеже и замрзнуто меса поријеклом од домаћих и дивљих свиња;
 д) производе од меса поријеклом од домаћих и дивљих свиња, осим меса које је термички третирано:
     - у херметички затвореној посуди (конзерве), са постигнутом Фо вриједношћу од три или више;
    - на минималној температури од +80Ц, која се мора постићи у месу и/или свим дјеловима током обраде производа од меса;
 е) кожу поријеклом од домаћих и дивљих свиња (осим штављене коже) и трофеја који нијесуподвргнути третману којим се уништава вирус афричке куге свиња;
  ф) непрерађене нус производе поријеклом од домаћих и дивљих свиња.

3. Забрана увоза и транзита из тачке 1 ове наредбе, односи се и на пошиљке поријеклом из држава у којима није потврђено присуство афричке куге свиња, ако су у транзиту преко подручја која су под ограничењем у зараженим државама, прије          уласка у Црну Гору.

4. Ради спречавања уношења нарочито опасне заразне болести афричке куге свиња у Црну Гору, увоз пошиљки других животиња поријеклом из држава из тачке 1 ове наредбе, мора да прати доказ да је превозно средство:
 а) очишћено и да је извршена дезинфекција и дезинсекција, прије и након утовара животиња, производа животињског поријекла и нус производа животињског поријекла;
 б) заштићено од напада инсеката прије и током превоза.

Такође, организоване су радионице за ветеринарске инспекторе, ветеринаре из ветеринарских амбуланти, држаоце свиња и ловце у циљу упознавања са мјерама које се предузимају за контролу ове болести. 

Клинички знаци, извори и путеви преношења и ширења болести

Након инфекције вирусом, у периоду од 5 до 19 дана (инкубција), појављују се клинички знаци болести: висока тјелесна температура (више од 40°Ц), праћена депресијом, губитком апетита, брзим и тешким дисањем и исцјетком из носа и очију. Свиње су некоординисано у крећу, групишу се, а у перакутном облику болести могу угинути прије појаве клиничких симптома болести. Крмаче могу побацити у свим стадијумима гравидности. Код неких свиња може доћи до повраћања и опстипације, док се код неких може развити крвави пролив. Јављају се видљива поткожна крварења, посебно на екстремитетима, абдомену и ушима. Прије угинућа може доћи до коме, која се јавља један до седам дана након појаве клиничких знакова болести.

Болест се јавлја код свиња свих старосних категорија, а прво појавлјивање болести обично се манифестује високом смртношћу након кратке фебрилне фазе болести (угину све оболеле свиње). 

Клинички манифестна болест јавлја се само код домаћих свиња и уско је повезана са популацијом европских дивлјих свиња (Сус сцрофа ферус).

Сталним резервоаром вируса сматрају се афричке дивлје свиње, које не оболе али су дуготрајне клицоноше. Крпелји представљају резервоар болести!

Болест се шири контактом са зараженим свињама, контаминираном храном, водом и простирком, затим индиректно, обућом и одећом, превозним средствима, стајњаком, лешевима угинулих животиња, контактом преко посредника - механички преносиоци могу бити инсекти, пацови, али и човјек. Први случај преноса заразе на већу удалјеност у Русији је констатован путем хране за личну потрошњу. 

Вирус се може ширити на веће удалјености возилима и лјудима!

Болест се не лијечи нити постоји вакцина против ове болести! 

Једина мјера контроле и ерадикације ове болести је уклањање оболелих и на болест сумњивих животиња као и животиња из контактних газдинстава у складу са законским одредбама. 

ПРЕПОРУКЕ ДРЖАОЦИМА СВИЊА 

• да не набављају нове животиње од непровјерених добављача;
• да у случају куповине животиња од продавца захтијевају увјерење о здравственом стању животиња издато од надлежног ветеринара за подручје одакле потичу животиње;
• да не мијешају своје животиње са животињама са других газдинстава;
• да чим временске прилике дозволе спроведу мјере уклањања ектопаразита и заштите животиња од крпеља;
• да изврше превентивну дезинфекцију штала (подова и зидова) прскањем кречним млијеком или другим одговарајућим дезинфекционим средством;
• да спријече контакт домаћих свиња са дивљим свињама (затворени систем држања уз примјену биосигурносних мјера);
• да, уколико су били у контакту са дивљим свињама (лов,…) обавезно изврше детаљно чишћење и прање одеће и обуће;
• да уколико примијете промјене здравственог стања или угинуће свиња одмах обавијесте надлежну ветеринарску службу. 


Везани чланци:

Извјештаји о раду 11.11.2024.
Информације о пословима одсјека 08.11.2024.
Мониторинг резидуа 07.11.2024.
Антимикробна резистенција 06.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?