Интервју Министра Дарка Радуновића за портал Аналитика

Он је у интервјуу за Портал Аналитика казао да је оваква финансијска слика омогућила уредно сервисирање буџетских обавеза, као и ванредна плаћања попут откупа акција ЕПЦГ од А2А.Радуновић сматра да у овом тренутку интервенција државе у правцу измјена фискалних оптерећења горива није неопходна ни пожељна, имајући у виду да су се привредна удружења изјаснила да раст цијена нафтних деривата неће довести до повећања малопродајних цијена намирница, ни услуга превоза. С друге стране, министар не искључује могућност смањења акциза на дуван.“Ако се покаже да наша акцизна политика, сама по себи, генерише неравноправност или неиздрживе услове за субјекте који у прометовању дуваном регуларно учествују, мијењаћемо актуелне стопе, јер, поред осталог, ни нама не одговара смањење прихода по овом основу. Ипак, наша фискална оптерећења на дуван су значајно нижа него у државама ЕУ, па, сама по себи, не могу бити једини узрок радикалног пада промета”, нагласио је Радуновић.Истичући да зараде у јавном сектору имају велики утицај на буџетску потрошњу, Радуновић је навео да је процјена министарства да, “за сада, нема могућности да се оне увећају, али ни нужности да се смање”.   Упитан за смањење пореза и доприноса на зараде, министар је казао да су ризици које та мјера доноси, у околностима још увијек недовољно консолидованих јавних финансија, већи од позитивних очекивања.“Смањење пореза и доприноса би се одмах рефлектовало на буџетски капацитет, а позитивни ефекти би дошли касније. То, у најмању руку, значи да морамо бити финансијски потентни за премошћавање тако насталог јаза, и то из сопствених извора. Ту способност још увијек немамо, и поред добрих резултата консолидације”, појаснио је Радуновић.

РАДУНОВИЋ: Од почетка 2018. године имамо веома позитивне макроекономске трендове у Црној Гори. Буџетски приходи су, у првих пет мјесеци, износили 622,8 милиона еура што је за 13,7 одсто више у односу на исти период 2017. године, па чак и за 1,5 одсто изнад нашег плана.Најзначајнији апсолутни раст биљежи ПДВ (33,5 милиона или 17,6%), затим доприноси (13,7 милиона, односно 8,5%) и порез на добит (9,5 милиона или 26%).Таква финансијска слика нам је омогућила уредно сервисирање редовних буџетских обавеза, као и ванредних плаћања попут откупа акција које је компанија А2А имала у Електропривреди Црне Горе.Наравно, овако позитивни резултати нијесу случајност, већ резултат озбиљних мјера економске консолидације које Влада спроводи, као и укупног повећања економске активности које проистиче из унапређења општих услова пословања. 

АНАЛИТИКА: Колики је економски раст у првој половини године, је ли настављен тренд снажног раста?

РАДУНОВИЋ: Полугодишњи индикатори на основу којих се процјењује БДП, наравно, нијесу познати, јер је други квартал још увијек у току. Но, на основу познатих података, можемо процјенити да је раст БДП-а у првом кварталу био на нивоу од 4-5%.  Ако би се тренд одржао, а ја вјерујем да хоће, годишња стопа раста БДП-а би била на нивоу 3,2, дакле изнад пројектованих 3%. То заиста охрабрује.Наиме, расположиви индикатори БДП-а са приходне стране за први квартал 2018, указују на снажнији раст економије и на развојну динамику изнад очекиване. Наравно, у оваквим оцјенама, треба бити опрезан с обзиром на недостатак индикатора за пољопривреду и ограничену могућност употребе осталих индикатора. Раст је значајан у сектору индустријске производње (39%), првенствено због раста  производње електричне енергије од 82,6 одсто (без обзира што је раст мјерен у односу на релативно ниску базу из претходне године), као и због бољих резултата прерађивачке индустрије (17%). Малопродаја биљежи реалан раст промета од 3,2%, а сектор туризма пораст обима ноћења туриста у колективном смјештају за 11,9%. Највиши раст је забиљежен у сектору грађевинарства и износи 46,8%, мјерено вриједношћу извршених радова. Укупан номинални позитиван помак у сектору услуга је 4,7%.На трошковној страни, БДП-индикатори указују на минимални раст потрошње домаћинстава (0,7%), што је очекивано с обзиром на стагнацију номиналних зарада и на благ раст запослености. Тривијално гледано (без података о промјенама залиха), индикатори инвестиција у фиксни капитал (вриједност грађевинских радова и увоз инвестиционе опреме) биљеже раст од преко 40%.Охрабрујућа је и процјена да ће реалан раст извоза роба и услуга износити око 18%, а раст одговарајућег увоза око 9%.

АНАЛИТИКА: Званични подаци показују да је Управа царина наплатила у прва четири мјесеца 22 одсто мање акциза на цигарете него у истом периоду лани.  Да ли је то посљедица раста црног тржишта дувана и што радите по том питању?  Да ли, без обзира што су то директиве ЕУ, има основа да се смање акцизе?

РАДУНОВИЋ: Свако повећање пореских, акцизних и других оптерећења неке робе, повећава атрактивност њеног нелегалног прометовања. Дакле, нове акцизе на дуванске производе сигурно имају утицај на смањење обима регуларног промета. Но, уочавање овог правила не смије значити аутоматско одустајање од актуелне акцизне политике. Нелегалан промет робе, дакле и дувана, је категорија сиве економије против које се треба борити системским мјерама. У противном, ако би акцизна оптерећења била главни узрочник „сивог“ промета, онда би требало да  неправилности рјешавамо укидањем акцизе, што би била непримјерена и, у крајњем, неконсеквентна мјера. Да карикирам, било би то као да за појаву џепарења кривимо грађане, јер у џеповима носе новчанике.Циљ фискалне политике је остварење прихода за опште и посебне потребе државе, односно друштва. Истовремено, фискални механизам треба да обезбиједи равноправне и стимулативне услове регуларним субјектима тржишта. Тај механизам се, у основи, не смије баждарити према аномалијама које индукује сива економија. Нерегуларно пословање се може неутралисати само комплексном и ефикасном примјеном мјера које подразумијевају и санкције, и одрживо отварање простора за прелазак из сиве у регуларну екомомију. Ако у том контексту има потребе да се коригују неки фискални оквири и параметри, треба их кориговати, али само ако је та корекција дио системског механизма борбе против сиве економије. С друге стране, ако се материјално покаже да наша акцизна политика, сама по себи, генерише неравноправност или неиздрживе услове за субјекте који у прометовању дуваном регуларно учествују, мијењаћемо актуелне стопе, јер, поред осталог, ни нама не одговара смањење прихода по овом основу. Ипак, као министар финансија, морам подсјетити да су наша фискална оптерећења на дуван значајно нижа него у државама Европске уније, па, саме по себи, не могу бити једини узрок овако радикалног пада промета.У сваком случају, ради се о озбиљном питању на које не постоји ад-хоц одговор. Министарство финансија жели да, у оквиру своје надлежности, допринесе налажењу правог одговора, али не жели да се корекције фискалног система третирају као линија мањег и јединог отпора сивој економији.

АНАЛИТИКА: Да ли ћете смањивати акцизе и/или остале дажбине на гориво, које је међу наскупљим у региону? Има ли основа да се укине дио који иде за отплату ауто-пута?

РАДУНОВИЋ: Комплетни приходи од пореза и акциза на гориво представљају приходе буџета за које није унапријед одређена посебна намјена. Дакле, нема њиховог директног усмјеравања на изградњу ауто-пута.С друге стране, установили смо да у току 2017. није уочен било какав негативни утицај актуелних акциза на пореске обвезнике и на пословно окружење. То је јако важно, с обзиром да се ради о значајном буџетком приходу и фактору стабилности државне касе.Сигуран сам да најновије повећање цијена горива није узроковано самом акцизом, него првенствено повећањем тих цијена на међународном тржишту, као и слабљењем еура према долару који је основна обрачунска валута на нафтном тржишту. Раст цијена енергената, наравно, није повољна околност, али треба подсјетити да су се и коморска и друга привредна удружења изјаснила да тај раст неће довести до ланчаног ефекта, у смислу повећања малопродајних цијена намирница, па чак ни услуга превоза. Због тога сматрам да, у овом тренутку, евентуална интервенција државе усмјерена на измјену фискалних оптерећења горива није неопходна, а свакако ни пожељна.Подразумијева се да ћемо стално надзирати овај сегмент, анализирати кретања и могуће утицаје цијена енергената на животни стандард грађана и на услове пословања. Не треба имати дилеме да ћемо, на било који уочљиво негативан тренд у том домену, реаговати, водећи рачуна и о заштити економског система и о стандарду грађана, али и о буџетској стабилности.

АНАЛИТИКА: Колика је инфлација и да ли имате процјене како утиче на стандард грађана, да ли је опала куповна моћ становника, што кажу финансијски показатељи?

РАДУНОВИЋ: Мјерено индексом потрошачких цијена, мјесечна инфлација у Црној Гори је, у априлу, износила 0,1%, а у односу на април 2017. године, 2,9%. Иако се ради о индикаторима који се крећу унутар пројектованих граница, свјесни смо да они нису без утицаја на стандард грађана.Нажалост, већина фактора који индукују раст цијена има импортну природу, односно представља реакцију домаћег тржишта на макро збивања у свјетској економији.  Због те чињенице, наша настојања ће и даље бити тежински усмјерена ка расту економије који ће омогућити већу запосленост и већа примања грађана, како би се инфлаторне појаве, ма како минималне биле, неутралисале јачањем куповне моћи.

АНАЛИТИКА: Да ли су и даље валидне раније саопштене процјене Министарства финансија које показују да у сивој зони заврши 20 до 25 одсто прихода од ПДВ-а, док између 25 и 30 хиљада радника ради на црно?

РАДУНОВИЋ: Параметризација обима сиве економије је веома сложен проблем, тако да је тешко доћи до методолошки утемељених података. Многе државе, међу којима је и Црна Гора, још увијек нијесу установиле прецизне статистичке системе за процјену учешћа неформалног сектора у БДП-у. Код нас се обрачун БДП-а врши према ЕСА 95 методологији која је оквир за статистику националних рачуна и која омогућава само парцијално укључење процјене нерегуларне економије.Као земља која је, још увијек, „само“ кандидат за чланство у ЕУ, Црна Гора до сада није ни имала обавезу да у процјену БДП-а укључи и процјену сиве економије, према методологији Еуростата. Међутим, опредјељење Владе је да се и код нас  успоставе статистичке методе за обрачун нелегалних активности, у смислу да се обухвате и оне структуре које не достављају финансијске извјештаје, односно које  нијесу регистроване. Због свега тога, Министарство финансија до сада није саопштавало званичне процјене обима сиве економије. Постоје оквирне процјене које нису засноване на институционализованим процедурама, већ на процјени тзв. пореског јаза, или на анкетно прикупљеним и сличним подацима.Но, без обзира на тренутну немогућност утврђивања прецизног квантума и карактеристика сиве економије, чињеница је да она постоји у значајном обиму, са веома штетним ефектима, не само по финансије државе, него и по регуларну компетицију на тржишту.

АНАЛИТИКА: У оквиру мјера финансијске консолидације повећан је и ПДВ са 19 на 21 одсто. Како се пуни буџет по том основу и има ли основа за враћање на првобитни ниво?

РАДУНОВИЋ: Кад год се помене недавно повећање стандардне ПДВ стопе, ја желим да подсјетим да смо нижу стопу овог пореза која се примјењује на основне животне потрепштине задржали на затеченом нивоу од 7%.Промјена стопе ПДВ са 19 на 21% је, у 2018. години, обезбиједила буџету 42 милиона еура додатних прихода. Не треба наглашавати у којој мјери је ова ставка битна за консолидовање наших јавних финансија. Но, можда је важнија чињеница да повећање стопе ПДВ-а није умртвило раст економске активности, по ком основу ћемо у 2018. имати додатан ПДВ прилив од 36 милиона. ПДВ је у мају ове године, у односу на мај 2017. био већи за 21,6%, што је чак 8,3% изнад плана. Дакле, нема аргумената нити реалних индикатора који би указивали на потребу враћања стопе ПДВ-а на претходни ниво.

АНАЛИТИКА: Хоћете ли смањити порезе и доприносе на зараде, што одавно као неопходно захтијева пословна заједница?

РАДУНОВИЋ: Потенцијално смањење пореза и доприноса видимо као јак стимулативни механизам у борби са сивом економијом, али и као нови замајац економског прогреса. Нема сумње да би такав потез значајно растеретио привредне субјекте, омогућавајући и нове инвестиције, и раст реалних личних примања.С друге стране, ризици које ова мјера доноси, у околностима још увијек недовољно консолидованих јавних финансија, већи су од позитивних очекивања. Примјера ради, смањење пореза и доприноса би се одмах рефлектовало на буџетски капацитет, а позитивни ефекти би дошли касније. То, у најмању руку, значи да морамо бити финансијски потентни за премошћавање тако насталог јаза, и то из сопствених извора. Ту способност још увијек немамо, и поред добрих резултата консолидације.У сличном контексту, ми стално анализирамо могућност повећања минималне зараде. Познато је да,  на ову тему, имамо континуирану комуникацију са социјалним партнерима. Актуелни закључак је да се морамо сачувати од било какве исхитрене одлуке, посебно ако би она била еуфорично узрокована позитивним макроекономским кретањима.Наша основна дужност је да сачувамо одрживост буџета и да унапређујемо опште сервисе које се из њега финансирају, а да притом што мање оптерећујемо економске субјекте као генераторе буџетских прихода. То није једноставан задатак.

АНАЛИТИКА: Какви су по вашој оцјени домети одлуке Владе о репрограму дуга, да ли се показало као исправно рјешење и да ли су кључне компаније успјешно саниране, или им је продужен рок преживљавања?

РАДУНОВИЋ: Концепт репрограма пореских потраживања проистекао је из настојања Владе да  обвезницима који се низ година налазе у пословним потешкоћама понуди механизам за измирење нагомиланих пореских обавеза и за наставак пословања, али и да се јасно препознају компаније које дефинитивно више нијесу у могућности да се одрже на тржишту.Репрограмом је започета наплата пореских обавеза од компанија и физичких лица који годинама нијесу измиривали обавезе. Међу њима је и значајан број великих пореских дужника са „црне листе“, па и компанија у већинском државном власништву. Сви они сервисирају заостале обавезе на начин како је репрограмом утврђено, али плаћају и текуће пореске обавезе. Наплата репрограмираних обавеза је, већ у 2017. години, била двоструко већа (24,5 милиона) од очекиване (12 милиона). Дакле, по свему судећи, има мјеста задовољству због почетних резултата примјене Закона о репрограму. Кажем „почетних“, јер ће се прави резултат знати тек по истеку петогодишњег периода, што је временски оквир овог законског рјешења.

АНАЛИТИКА: Има ли основа за повећања зарада у јавном сектору или ће се ићи на даље смањење и отпуштање, о чему се већ дуже говори?

РАДУНОВИЋ: Трасу фискалне политике до 2020. године дефинисали смо  стратегијом чији је основни циљ спуштање нивоа јавног дуга испод „мастрихтског лимита“ од 60% БДП-а, уз достизање буџетског суфицита. То, упрошћено говорећи, значи рад на снажењу приходне стране буџета, уз што рационалнију трошковну и инвестициону употребу расположивих средстава.Зараде у јавном сектору имају велики утицај на буџетску потрошњу. Наша је процјена да, за сада, нема могућности да се оне увећају, али ни нужности да се оне смање.Ми пуно очекујемо од важног пројекта који је Влада повјерила Министарству јавне управе, а којим, кроз реформу овог сегмента, треба и да се рационализује број запослених у државној администрацији. Пројекат ће показати како треба да изгледа оптималан модел који испуњава критеријуме рационалног броја упосленика, али и максимално ефикасне јавне управе, са високим нивоом квалитета сервиса за грађане и привреду.

АНАЛИТИКА: Колико је новца утрошено за изградњу ауто-пута? Очекивали су се значајни бенефити од тог, како га називају, “посла вијека”. Имате ли пројекције како је изградња нашег највећег инфраструктурног пројекта утицала на БДП и економију? Које су пројекције његовог утицаја на овогодишњу стопу економског раста?

РАДУНОВИЋ:  Од почетка изградње, дакле од фебруара 2015. до 30. маја ове године, у пројекат ауто-пута укупно је уложено око 390 милиона еура. Само у 2018. уложено је 42 милиона.Иако је ово убједљиво највећи инвестициони захват у Црној Гори, тешко је издвојити његов појединачни утицај на укупни економски амбијент, јер је ипак ријеч о пројекту који је дио интензивног инвестиционог циклуса започетог 2015. године. Примјера ради, у току прошле године, укупан износ додатог фиксног капитала у оквиру инвестиција у Црној Гори је био 1,25 милијарди еура (са промјеном залиха), а улагања у ауто-пут су, у истом периоду, износила 177 милиона еура. Дакле, ако посматрамо 2017. годину, инвестиција у вези са ауто-путем представља „само“  око 17% укупних инвестиција.Наша је процјена да су кумулативни ефекти изградње ове дионице ауто-пута до сада (2015-2018) повећали БДП за најмање три процента. Нажалост, већи дио материјала и опреме за овај пројекат се, због недостатка домаће производње, добавља из увоза, што у значајној мјери умањује мултипликативне ефекте ове инвестиције.Наравно, улазак ауто-пута у експлоатацију представљаће замајац укупних  економска кретања у Црној Гори.

АНАЛИТИКА: Да ли се након спроведене фазе фискалне консолидације може очекивати побољшање кредитног рејтинга државе у догледно вријеме?

РАДУНОВИЋ: Имајући у виду позитивне макроекономске и фискалне показатеље и трендове, као и чињеницу да смо реализовали најуспјешнију емисију еурообвезница откад Црна Гора излази на тржиште ових хартија од вриједности, вјерујем да имамо разлог за оптимизам када је ријеч о побољшању оцјена нашег кредитног рејтинга.Уосталом, чињеница је да су нас Свјетска банка и ММФ, као најстручније, али и најзахтјевније међународне институције са неспорним интернационалним ауторитетом управо у процјени фискалне стабилности једне земље, оцијениле као успјешне у спровођењу фискалне консолидације. По том основу, од њих добијамо континуирану стручну и финансијску подршку, па и подршку наших идеја. На основу тих параметара, логично је констатовати да смо на добром путу и да ће, поред осталог, ефекат бити још позитивније оцјене рејтинг агенција.