Бактериозна пламењача јабучастог воћа Ерwиниа амyловора

Ерwиниа амyловора најчешце заражава јабуку, крушку, дуњу, мушмулу и глог, проузрокујући штете и  до100%.

Симптоми болести се могу уочити на  различитим биљним органима, проузрокујући њихово сушење или сушење читавих стабала. Симптоми на цвјетовима су појава мрке, затим црне боје (некроза). Лишће се суши али остаје на гранама. Након цвјетања карактеристичан је симптом на младарима -“пастирски штап”(младари се суше и увијају у виду пастирског штапа) и у том периоду,  двадесетак дана након цветања, препоручљиво је да се обиђу засади у циљу утврђивања присуства бактерије. Посебну пажњу треба обратити у засадима где је раније било симптома. 

Симптоми на гранама су кора мрке боје која се суши  и пуца, а појављују се и рак ране из којих цури бактеријски ексудат. На младим плодовима јавља се цурење бактеријског ексудата, плодови се смежуравају, црне. 

Присутне су и латентне инфекције, без уочљивих симптома. 

Посебан опрез је потребан у локалитетима где је након цвјетања било града и/или олујног вјетра. У тим засадима у року од 24 сата од настанка оштећења примијенити препарате на бази бакра.

Сузбијање ове болести је отежано због недостатка довољно ефикасних бактерицида. 

Уклањање обољелих дјелова биљке, које треба спроводити како у вегетацији, тако и у периоду мировања.  Ервинија се током мировања одржава у рак-ранама, које се уочавају на једногодишњим, двогодишњим и вишегодишњим гранама, па се препоручује обавезно уклањање грана са симптомима током периода мировања, у циљу смањења инокулума за наредну вегетацију. 

Резидба обољелих грана се обавља од 15. децембра до 15. марта. Приликом резидбе је потребно  захватити зону од 30-50 цм здравог ткива испод видљивих симптома на тањим гранама, односно 50-100 цм на дебљим гранама. 

Приликом резидбе врши се обавезна дезинфекција алата (10% раствором натријум хипохлорита или 70% раствором етил алкохола). Орезане обољеле гране потребно је изнијети ван воћњака и спалити.   

Уклањање преосталих плодова, јер је утврђено да и они могу представљати изворе инокулума у прољеће.  

Крчење и спаљивање заражених стабла ван воћњака у случајевима јаких инфекција, када наступа пропадање читавог стабла.  

Потребно је и обратити пажњу на евентуално присуство обољелих других биљака домаћина као што су глог, ватрени трн и дуњарице у близини засада и њихово уклањање.  

Хемијска заштита подразумијева јесење и ранопрољећно третирање препаратима на бази бакра, као и употребу тих препарата у току цветања и након њега, али у 10 пута нижим концентрацијама него за јесење и ранопролећно третирање. 

Као веома значајну превентивну мјеру борбе против ове бактерије наглашавамо садњу здравствено исправног, сертификованог садног материјала и садња отпорних сорти и подлога. 

ЕРWИНИА АМYЛОВОРА Бактериозна пламењача јабучастог воћа