Отворен Форум посвећен успостављању центара изврсности у Црној Гори: Успјешне приче из региона и Европе подстрек научноистраживачкој заједници

Форум о успостављању центара изврности у Црној Гори, на којем су учесници имали прилике да чују успјешне приче из региона и Европе, као и изазове и ризике у грађењу научне изврности, одржан је данас у згради Ректората Универзитета Црне Горе.

Форум је отворила координаторка европске мреже националних контакт особа (НЦП Х2020 Wиденинг), гђа Катарзyна Wалцзyк-Матусзyк, која се овом приликом осврнула на важне градивне елементе центара изврности, критичну масу, истраживачку агенду, интеграцију комплементарних вјештина, динамику иновационих система, висок ниво интернационалне препознатљивости и стабилност, а што један центар мора посједовати да би био успјешан и одржив. Она је представила студију случаја - Интернационални институт за молекуларну биологију у Варшави, који већ неколико година уназад успјешно обезбјеђује финансијска средства из ЕУ фондова путем колаборација, сарађује са интернационалним компанијама и има око 140 запослених, од којих трећину чине студенти докторских студија.

Специјална гошћа Форума била је проф. др Весна Бенгин Црнојевић, једна од оснивачица Института БиоСенсе, први који је добио Теаминг пројекат из једног од најмоћнијих финансијских инструмената у европском фонду за финансирање науке - Хоризонт 2020.

Са буџетом од 28 милиона еура, од чега је 14 милиона бесповратан новац из ЕУ фондова, пројекат Антарес се фокусира на развој одрживе пољопривреде као најважнијег сегмента индустрије. Група истраживача које предводе професори Весна Црнојевић-Бенгин и Владимир Црнојевић, постигла је претходних година изврсне резултате у примјени информационих технологија у пољопривреди и производњи хране. Дигитална платформа АгроСенс, чији су основни сервиси бесплатни за све пољопривреднике, омогућава да мобилни телефон постане алат кроз који се размјењују правовремене, географски прецизне и релевантне информације о активностима пољопривредне производње.

У свом данашњем говору, професорица Бенгин Црнојевић је истакла да научноистраживачка заједница Западног Балкана посједује знање и потенцијал, али да јој је потребна и храброст како би кренула у испуњење својих визија. Научноистраживачка заједница мора да ослушкује потребе индустрије и понуди адекватна рјешења, јер њихова мисија у данашњем свијету мора бити, прије свега, јачање индустријског и економског потенцијала једне земље, а када су у питању иновације, треба водити рачуна све вријеме о одрживости и утицају производа на друштво.

Проф. др Алмир Бадњевић, иначе одборник Европске организације за биомедицински инжењеринг и науку (ЕАМБЕС) и један од савјетника у овом сазиву за питања регулативе, директива и стандарда у овој области, са посебним фокусом на медицинске уређаје, подијелио је своја искуства у развијању нове истраживачке области у Босни и Херцеговини и едукацији. Међународна федерација за медицински и биолошки инжењеринг наградила је истраживање и чланак, који је он објавио са још неколико младих научника, те га прогласила најбољим на свијету из области клиничког инжењеринга за 2018. годину.

У склопу Форума организовано је и видео-укључење представника Европске комисије из Брисела, госпође Магде де Царли и госпође Аннамарие Зонно (ЕУ), које су говориле о стратегији Европске уније за подстицање изврсности у wиденинг земљама.
Форум је затворила министарка науке, др Сања Дамјановић, која је представила учесницима Иницијативу за успостављање међународног научног института за одрживе технологије на простору Југоисточне Европе, те политичке и научне кораке који су претходили овом регионалном пројекту, који има за циљ да обезбиједи крупну научну инфраструктуру и буде регионални центар изврности.

Хадронска канцер терапија са истраживањима у Биомедицини помоћу протона и тежих јона, изабрана опција за овај регионални пројекат, представља најсавременији начин за лијечење великог броја врста канцера. Пројекат би био једиствен у свијету јер би 50 одсто времена било одвојено за истраживање, које се у овој мјери не одвија нигдје у свијету. Успостављање оваквог регионалног центра изврсности би знатно утицало на економски развој, побољшање животног стандарда, отварање атрактивних радних мјеста, посебно за младе људе и ублажило „одлив талената“ који је један од највец́их проблема у Региону.

Европска унија је у оквиру свог главног програма за истраживање и иновације, Хоризонт2020, отворила могућности за пројекте којима се подржава подизање нивоа научне и иновационе изврсности у земљама са слабијим нивоом развоја. Недавно је отворен конкурс за твининг пројекте, а ускоро ће бити отворен и позив за ЕРА Цхаир (Еуропеан Ресеарцх Ареа Цхаир), док се 2020. године планира нови позив за крупне „Теаминг“ пројекте намијењене новим центрима изврсности.

Сјутра, 12. јуна, учесници ће моћи да се упознају са конкурсима из програма Х2020 (WИДЕСПРЕАД-03-2018) намијењених ширењу изврсности, као и да чују како могу изградити своју позицију на европској мапи научне изврсности.

Радионица ће се одржати у сали за састанке Министарства науке, у периоду од 8-12х.