САСТАНАК ПРЕДСТАВНИКА САВЈЕТА СА ОРГАНИЗАЦИЈАМА ИСЕЉЕНИКА У СР ЊЕМАЧКОЈ

Чланови Савјета за сарадњу са исељеницима из СР Њемачке, др Ненад Поповић и Емира Личина одржали су дана 10. јуна 2018. године у њемачком граду Троисдорфу, састанак са представницима организација исељеника у овој земљи.

Састанку су присуствовали представници осам удружења која дјелују на подручју СР Њемачке, и то:  Рашо Адровић, Европска дијаспора Бошњака Дортмунд; Војо Јестровић, Удружење Монтехесс Франкфурт; Нермин Личина  Удружење МонтеКöлн из Келна; Изет Дјозовић, Соко Шаботић, Шефко Зверотић као представници Удружења Балкан 93 Сундерн, др Срђан Пламенац, Удружење МонтеДüрен;  Славко Антовић, Удружење МонтеЕсцхwеилер, Мурат Јулевић испред Представништва Фондације Гусиње за Западну Европу – Њемачка; док је опуномоћени представник Удружења Санджак Монтенегро био Рашо Адровић.

Састанку су такодје присуствовали директор Управе за дијаспору мр Предраг Митровић, генерални конзул Црне Горе у Франкфурту Бранислав Караџић и шефица Одсјека за статусно правна питања, финансије и исељеничке књижице и секретар Савјета за сарадњу са исељеницима Елвира Бектеши.

Након поздравних ријечи домаћина сусрета, директора Управе мр Предрага Митровића и генералног конзула Бранислава Караџића, предсједник Савјета др Ненад Поповић је упознао присутне са радом и активностима овог тијела у претходне двије године, те посебно апострофирао да се ради о тијелу које има савјетодавну улогу у оквиру које и дјелује. Он је истакао да је Савјет формиран 2016. године и да је за то кратко вријеме у оквиру својих једанаест одбора која третирају проблематику од интереса за исељенике, Влади Црне Горе достављено преко 60 сугестија и предлога за рјешавање приоритетних питања сарадње са исељеницима из разних области: очувања културног,  језичког и државног идентитета, заштите права и интереса исељеника кроз домаће законодавство и медјународне уговоре са земљама пријема, образовна, културна, научна, привредна и спортска сарадња, боље информисање и повезивање са матичном земљом и др.

Емира Личина, члан Савјета за сарадњу са исељеницима и предсједница Одбора за равноправност полова у овом тијелу, је информисала присутне о закључцима које је Савјет прослиједио Влади Црне Горе, као и конкретним питањима која су прослијеђена надлежним органима у Црној Гори, а тичу се: питања регулисања пензијског и здравственог осигурања, потребе за покретањем интернет странице и часописа који ће се бавити темама од интереса за исељенике, препорука Влади ЦГ за оснивање културних центара у исељеничким срединама са већом концентрацијом исељеника, предлог надлежним институцијама за оснивање Музеја црногорског исељеништва, успостављање посебног фонда за стипендирање младих и надарених студената, успостављање и системско уређење организације школа и курсева црногорског језика у исељеништву, потреба за либерализацијом Закона о црногорском држављанству, препорука за побољшање климе и општих услова за инвестирање исељеника и др.

Директор Управе за дијаспору мр Предраг Митровић је истакао да је Савјет за сарадњу са исељеницима тијело преко кога сва заинтересована удружења могу кандидовати своје предлоге према Влади Црне Горе, а представници исељеника у овом тијелу су, заједно са надлежним органима у Црној Гори и дипломатско конзуларним представништвима, релевантна адреса на коју се може обратити како појединац, тако и организација наших исељеника. Он је упознао присутне и са тренутним активностима Управе за дијаспору, наглашавајући да се доношење новог закона о сарадњи Црне Горе са дијаспором очекује до краја јуна ове године, те да ће исти отворити нове просторе за сарадњу и реализацију конкретних активности и пројеката које ће Управа моћи и финансијски да подржи.

Објашњавајући процедуру кандидовања представника у Савјет за сарадњу са исељеницима, директор Митровић је назначио да ће мандат првог сазива Савјета за сарадњу са исељеницима бити скраћен из разлога великих измјена одредби које се тичу процедуре кандидовања чланова Савјета, те да се расписивање новог позива за чланове овог тијела очекује до краја године.

Одговарајући на питање о нападима на ово тијело који се могу прочитати на друштвеним мрежама, Митровић је нагласио да са истима није упознат, као и да свако има право на лични доживљај и мишљење о појединим питањима. Митровић је казао да је по овом питању мјеродавна искључиво Влада Црне Горе, која је формирала ово тијело, а која је своје мишљење на ову тему дала усвајањем извјештаје о раду Савјета у 2016. и 2017. години. Он је апострофирао да се и поред почетних проблема у организовању рада Савјета и објективних проблема оперативности које прате овако гломазно тијело, формирање овог тијела показало оправданим и потребним. По први пут исељеници имају могућност да преко Савјета кандидјују питања од интереса за исељеништво, укажу на проблеме са којима се сријећу и сугеришу начине њиховог рјешавања. Закључци и препоруке Савјета су итекако мјеродавни и за Црну Гору представљају смјернице при креирању политике сарадње са исељеницима као и конкретних активности које се осмишљавају управо као одговор на потребе исељеника, закључио је Митровић.

Генерални конзул Црне Горе у Франкфрту Бранислав Караџић је казао да је Генерални конзулат максимално отворен за све припаднике наше дијаспоре, али и да га посебно радује да се проблематика сарадње са дјаспором у посљедњих неколико година од оснивања Управе, све више системски и суштински уређује што је доказ бриге матичне државе о свим њеним грађанима и људима поријеклом из Црне Горе, ма гдје они били.

У наставку је детаљније разговарано о новинама које доноси Закон о сарадњи Црне Горе са дијаспором – исељеницима, а које се тичу Савјета за сарадњу са исељеницима и суфинансирања програма и пројеката које реализују организације исељеника, о којима је говорила Елвира Бектеши. Такодје је било ријечи о конкретним предлозима које ће присутне организације преко својих представника у Савјету, др Поповића и гђе Личине, кандидовати за сљедећу сједницу Савјета која се одржава 27. јула у Подгорици.