ИН МЕМОРИАМ ПРОФ. ДР. СЦ. ЉУБОМИР КУЉАЧА

У Загребу је 21. августа 2018. године, у 81- ој години живота преминуо проф. др. сц. Љубомир Куљача.

Професор Куљача је један од утемељивача и оснивача Друштва Црногораца и пријатеља Црне Горе „Монтенегро“ Загреб и Националне заједнице Црногораца Хрватске, истакнути универзитетски професор, научник и угледни интелектуалац који је трајно обиљежио једно раздобље и значајно допринио данашњем угледу и положају црногорске заједнице у Загребу и Хрватској. Обављао је функцију предсједника Друштва „Монтенегро“ (1995 – 1999.) и Националне заједнице Црногораца Хрватске (1999 – 2001.) у критичним годинама опстанка и организационог дјеловања црногорских друштава у Р. Хрватској, биран за члана Вијећа црногорске националне мањине Града Загреба у сва четири досадашња изборна сазива.

Професор Љубомир Куљача је рођен 3. маја 1938. године у мјесту Куљаче, општина Будва. Године 1957/58. уписује Електротехнички факултет у Загребу гдје је и дипломирао 1962. године. По  завршетку основних студија наставио је академску каријеру на свом матичном факултету, гдје је биран у звање асистента 1964. године. Магистрирао је 1968. на тему „Оцјена и успоредба својстава аутоматских регулатора“. Исте године је боравио 6 мјесеци на специјализацији у СССР-у на Катедри за аутоматику Московског енергетског института, а као изванредни аспирант Московског енергетског института полаже кандидатски испит из подручја „Теорија аутоматског управљања“ и обавља потребна истраживања за потребе докторске дисертације. Докторирао је 1973. год. на ЕТФ-у у Загребу, с темом "Одређивање оптималних параметара система управљања бродом при пловидби у сложеним условима."

У научној и стручној дјелатности претежно се бавио теоријом нелинеарних система управљања, те креирањем и вођењем стручних и научних пројеката из подручја управљања бродским процесима, и специјалних алатних стројева. Водио је низ реализованих истраживачких пројеката а резултати стручног рада објављивани су му у више зборника радова с међународних и домаћих скупова.

Од 1974. год. до 1986. год. био је водитељ пројекта међудржавне научно-техничке сарадње између ЕТФ-а и Централног научноистраживачког института морске флоте (ЦНИИМФ) у Лењинграду на пројекту  "Аутоматизација гибањем брода"; од 1984. до 1990. године био је водитељ међууниверзитетске сарадње ЕТФ-а у Загребу и Техничког института свеучилишта Гуангxи у НР Кини.

На подручјима наставне, научне и стручне дјелатности објавио је преко 200 радова; био је ментор 92 дипломска рада, 31 магистарског рада  и 10 докторских дисертација. На осталим универзитетима био је коментор 6 магистарских радова и 5 докторских дисертација.

Од 1982-1987. био је члан матичне Комисије, свеучилишта у СРХ, за избор наставника из подручја Електротехнике, од 1985.-1990. био је Координатор и предсједник програмског савјета пројекта АУТОМАТИЗАЦИЈА, СИЗ-а за науку СРХ.

У раздобљу 1990-1995. главни је истраживач на пројектима Министарства знаности и технологије Републике Хрватске (МЗТ; РХ), те од 2002. до 2010. Министарства знаности, образовања и шпорта Републике Хрватске (МЗОШ РХ).

За свој научни рад добио је низ признања међу којима повељуи златну значку СОУР Првомајска, Загреб те награду Хрватске академије знаности и умјетности (ХАЗУ) Јосип Јурај Строссмаyер (2004.) за уџбеник: З. Вукић; Љ. Куљача: „Аутоматско управљање –анализа линеарних сустава“, Киген, Загреб, 2004.

Факултет електротехнике и рачунарства Свеучилишта у Загребу, изабрао га је 20. новембра 2009. године у почасно звање Посебно Истакнути Професор.