Отворене 48. Ратковићеве вечери поезије

48. Ратковићеве вечери поезије, манифестација од посебног значаја за културу Црне Горе, отворене су синоћ у Бијелом Пољу. Фестивал је отворио министар културе Александар Богдановић.

Министар Богдановић је у свом обраћању истакао: “Захваљујући „Ратковићевим вечерима поезије“ у Бијелом Пољу сваког септембра поезија постаје дио живе стварности града, у који се током трајања ове манифестације долази као у пјесничку пријестоницу региона. За ових скоро педесет година на „Ратковићевим вечерима“ наступио је свако ко нешто значи у пјесништву Црне Горе и окружења, дајући свој допринос у чувању традиције стихотворства, коју су у црногорској историји стварали не само пјесници већ и владари. Иако од Његоша до Ратковића црногорска поезија не биљежи домете који би се могли равнати са стваралаштвом ова два великана, поезија је била стално присутна у животима људи ових простора, који су уз гусле славили своја војевања, тужбалицама испраћали своје ближње, али се и радовали животу пасторалним и веселим стиховима богатог усменог стваралаштва.“

„Захваљујући књижевним ствараоцима овог краја одржаван је тај дослух са традицијом кроз њихове аутентичне поетике, које су исто тако биле у дослуху са књижевним истраживањима њихових времена – од тамне метафизичности Ратковићевог лиризма и неосимболистичког трагања Блажа Шћепановића у поезији, до такође иновативног прозног стваралаштва Ћамила Сијарића и Миодрага Булатовића. И уистину, најзначајнији овдашњи двадесетовјековни књижевни ствараоци показали су како искуство свог простора - укорјењено у његове историјске, митске и архетипске слојеве - може да се одрази у савременом умјетничком стваралаштву. Таква традиција јесте оно што обавезује на посебно сензибилан однос према рецентном књижевном стваралаштву, његовој промоцији и афирмацији, као и према све разуђенијем теоријско-критичком третирању поезије и осталих форми књижевног текста,“ додао је Министар.

На отварању је говорио и предсједник Општине Бијело Поље Петар Смоловић, који је саопштио: “Умјетност и култура су оно по чему се највише препознају средине. Умјетност и култура су претходнице и предводнице свих сегмената живота. Бијело Поље је средина у којој умјетност и култура имају утемељење још од 12. вијека, када је овдје настало Мирослављево јеванђеље, најзначајнији ћирилички споменик јужнословенске писмености. У Бијелом Пољу су харвардски професори Милман Пери и Алберт Лорд ријешили хомеровско питање захваљујући епу “Женидба Смаилагић Меха” Авда Међедовића, који има преко 12. 000 стихова.“

Он је додао и да „Због квалитета и значаја, Општина Бијело Поље и Министарство културе Црне Горе снажно подржавају ову манифестацију. Односно, подржавају културу и умјетност која превазилази националне границе и која позиционира Бијело Поље и Црну Гору на карти важних културних дестинација. Та подршка поготово је дошла до изражаја када су Ратковићеве вечери поезије добиле статус од посебног значаја за културу Црне Горе и када је 2012. година формирана јавна установа Ратковићеве вечери поезије. Локална самоуправа ће и даље наставити да подржава праве вриједности и врхунску умјетност.”

Свечаном отварању претходило је међународно пјесничко вече, у оквиру којег су говорили: црногорски аутор Балша Брковић, Бојко Ламбовски из Бугарске, босанско-херцеговачки аутор Елведин Незировић, Ерик Линднер из Холандије, Гери Кембриџ из Шкотске, Фахредин Шеху (Косово) и Ги Хелмингер (Њемачка/ Луксембург). Након отварања организован је концерт Ђорђа Давида.

48. Ратковићеве вечери поезије трајаће до 5. септембра када ће бити уручена награда Ристо Ратковић, овогодишењем лауреату Марку Погачару, пјеснику из Хрватске и најбољим младим пјесницима.