Уговором са Еуротрансплантом грађанима ће органи за пресађивање бити доступнији

Црна Гора је потписала Уговор са Еуротрансплантом, којим ће црногорским пацијентима, органи за пресађивање, бити доступнији, а вријеме чекања на трансплантацију значајно смањено, саопштио је министар здравља, Кенан Храповић.
Он је, на прес конференцији, поводом друге кадаверичне трансплатације у Црној Гори, коју су организовали Министарство здравља и Клинички центар Црне Горе (КЦЦГ), оцијенио да је црногорски здравствени систем направио историјски помак у области трансплантационе медицине.
„Црна Гора је 4. септембра потписала уговор са Еуротрансплантом, највећом међународном непрофитном организацијом за трансплатацију органа. Еуротрансплант посредује и координира размјену органа за пресађивање између трансплантационих центара, лабораторија и донорских болница у најразвијенијим европским земљама“, рекао је Храповић.
Он је појаснио да Црна Гора, уговором са Еуротрансплантом, постаје члан породице од 100 милиона становника и могућност добијања органа, како је навео, чини извјеснијом.
„На овај начин, наши пацијенти добијају већу доступност органа за пресађивање. Очекујемо да ће вријеме чекања на трансплантацију органа у Црној Гори бити значајно смањено, што је добра вијест за све оне којима је орган потребан“, истакао је Храповић.
Како је оцијенио, црногорска трансплантациона медицина добија заслужено признање као равноправни учесник у европској трансплантационој заједници.
„Бити дио ове заједнице доноси многобројне бенефите како за струку, тако и за пацијенте и друштво у цјелини“, навео је Храповић.
Он сматра да је одлична вијест да је једна црногорска породица потписала сагласност за донацију органа свог члана који је доживио мождану смрт.
„Тиме се руше традиционалне баријере, предрасуде и дају назнаке буђења свијести о донацији органа“, истакао је Храповић.
Он је поручио да је трансплантациона медицина у врху приоритета Министарства здравља, а с обзиром какав је вид лијечења у питању, како је појаснио, потребна је помоћ свих грађана Црне Горе.
„Ово је друга успјешно обављена кадаверична трансплантација, што је изузетно значајно за нас, с обзиром на чињеницу да је трансплантација најбоља терапијска опција када неки орган откаже. Зато позивам све да слиједе примјере ових породица, које су хуманим и несебичним чином даривања органа спасиле више живота“, рекао је Храповић.
Директор КЦЦГ, Јевто Ераковић, рекао је да је око 30 љекара те установе три дана мукотрпно радило и показало сву своју професионалност и спремност да, како је казао, изађу у сусрет најкомпликованијим областима медицине, а то је трансплантациона медицина.
„Са оваквим докторима и са средњим медицинским кадром, који је учествовао у комплетном пројекту, можемо са правом да очекујемо да КЦЦГ буде оно што смо пројектовали, дакле регионални центар и да превазиђемо границе Црне Горе, везано за услуге које пружамо“, истакао је Ераковић.
Он је казао да је родоначелница идеје трансплантационе медицине у Црној Гори медицинска директорица КЦЦГ професорка Марина Ратковић, која је „својим ентузијазмом, великим радом, конекцијама, прво са колегама из Хрватске, па са колегама из еминентних европских центара направила прве корака да бисмо дошли до данашњег дана“.
Ераковић је рекао да сви треба да знају да се оно што се ради у КЦЦГ ради за добробит свих грађана и да однос према свему позитивном што се, како је истакао, дешава у КЦЦГ, мора да буде адекватно медијски испраћен.
Медицинска директорица КЦЦГ, професорка докторка Марина Ратковић, рекла је да је са двије посљедње, у КЦЦГ урађено 39 трансплантација бубрега, од чега је, како је рекла, 36 живих, а три кадаверична донора.
„Урађена је трансплантација бубрега код наша два пацијента са хроничног програма хемодијализе. Један пацијент је 1977. годиште и из Рожаја је и четири године је на хроничном програму хемодијализе. Други пацијент је на хроничном програму од 2013. године“, навела је Ратковић.
Она је рекла да су ти пацијенти „перфектно“.
„Много се брже опорављају људи са кадаверичним бубрезима. Овдје смо имали привилегију да истовремено један и други пацијент буду трансплантирани. Било је доста емоција, али ниједне сузе код пацијената који су враћени. Сретни смо што смо смањили број, а можете мислити колико су срећни наши пацијенти“, казала је Ратковић.
Према њеним ријечима, мора се утицати на то да црногорски грађани покажу оно што их чини великим, а то су поштовање, љубав и, како је додала, несебична повезаност са породицом.
„Колеге из Хрватске воле да нагласе да је јачина наше породице учинила да имамо 36 живих донора“, казала је Ратковић.
Предсједница Националног координационог тијела у области пресађивања органа, Весна Мирановић, казала је да успјешност трансплантационог програма представља испит зрелости за један здравствени систем и за цијело друштво.
„Уколико нема донације органа нема одрживог трансплантационог програма. Сви заједно морамо да искажемо одређени напор да бисмо ниво свијести подигли на онај ниво да сви схватимо да у једном тренутку ми можемо бити ти којима ће орган бити потребан. Чињеница да је чак 16 пута већа могућност да будете у потреби за неким органом, него што ћете га дати говори у прилог томе, колико су животне околности непредвидиве, а колико је здравље ресурс који се лако троши“, рекла је Мирановић.
У Црној Гори се, како је казала, догодило да је племенита породица давањем сагласности за донацију органа продужила животе пет људи.
„То је чињеница која обавезује да на транспарентан начин приступумо причи о трансплантацији органа и повратимо повјерење наших грађана, да оно што радимо радимо за њихову добробит“, казала је Мирановић.
Она је подсјетила да традиција црногорског друштва каже да треба да помажемо ономе ко је у невољи.
„Имамо обавезу да својим пацијентима, вашим пријатељима, комшијама и рођацима изађемо у сусрет и докажемо да смо спремни да се ухватимо у коштац са озбиљним проблемом. На томе ћемо радити посвећено и истрајно у сљедећем периоду и у томе очекујемо велику подршку медија“, рекла је Мирановић.