Грађанима региона да буде доступна најсавременија метода лијечења канцера

 

Најсавременија метода лијечења различитих врста канцера, која грађанима региона може бити доступна Хадронском канцер терапијом са истраживањима у Биомедицини, кроз пројекат Међународни институт на простору за одрживе технологије, треба да буде приоритет земаља региона, један је од закључака другог дана Састанка радиолога и онколога Југоисточне Европе, који је организовао Клинички центар, у сарадњи са Министарством науке.

Тема састанка је формирање мреже радиолога и онколога региона, а што представља и једну од фаза у даљем развоју пројекта Међународног института. То значи да ће једног пацијента истовремено гледати онколози из различитих дјелова Европе.

Онколози и радиолози региона су размијенили искуства, клиничку праксу и љекарске протоколе у земљама региона, које користе у борби против једне од најопакијих болести данашњице, а са којом се морамо ухватити у коштац, јер је у региону евидентан пораст морталитета од малигних болести, што је потврдио у свом уводном излагању, директор Клинике за онкологију Црне Горе, проф.др Владимир Тодоровић.

Пре­ма по­да­ци­ма Свјет­ске здрав­стве­не ор­га­ни­за­ци­је, обо­ли­је­ва­ње од ма­лиг­них бо­ле­сти у сви­је­ту са 12,7 ми­ли­о­на у 2008. го­ди­ни по­ра­сло је на 14,1 ми­ли­о­на љу­ди у 2012. го­ди­ни. Код мушкараца у Црној Гори најчешће су малигне болести плућа, дебелог цријева и простате, а код жена дојке, дебелог цријева, те грлића материце и јајника. Зато је један од приоритета здравствене политике смањење канцерског морталитета, што се постиже интензивном сарадњом управо науке и медицине.

Реализација електронског регистра канцера, едукација људи, инвестирање у дијагностику и хирургију, као и клиничка истраживања, представљају начин да се овај мост између науке и клинике коначно успостави, сагласни су учесници. Управо то и пружа пројекат оснивања Међународног научног института, будући да је јединствен у свијету јер предвиђа да се 50 одсто времена одвоји за истраживања, а на којима ће радити преко 1.000 истраживача. Разлика између хадронске терапије и конвенцијалне зрачне терапије је у много већој прецизности приликом третирања ћелија канцера, мали проценат нежељених ефеката, односно токсичних ефеката на дуге стазе, и једина је метода која омогућава да се лијече дјеца и труднице.

Министарство науке је већ припремило неколико пројектних пријава према Међународној агенцији за атомску енергију, која је, подсјетимо, обећала првих пола милиона еура за обуке кадра, ЕУ програм ЦОСТ у износу од 300.000 еура, те регионални ИПА програм за реализацију горе поменутог електронског регистра за канцер у износу од два милиона еура.

На конференцији су учествовали и излагали: проф. др Владимир Тодоровиц́, директор Клинике за онкологију и радиотерапију Клиничког центра Црне Горе, проф. Мимоза Ристова, Природно-математички факултет, Универзитет “Свети Кирил и Методиј”, Скопље, прим. др. сци. мед. Зорица Томашевиц́, Институт за онкологију и радиологију, Београд, др Салмин Салковиц, Клиника за онкологију и радиотерапију, Клинички центар Црне Горе, др Младен Митев, Институт за нуклеарна истраживања и нуклеарну енергију, Академија науке Бугарске, Софија, др Ледиу Брегу, болница Хyгеиа Тирана, Албанија, др Славица Мариц́, Аффидеа, Бања Лука, др сци. мед. Александар Челебиц́, Клиника за онкологију и радиотерапију, Клинички центар Црне Горе, проф. др Влада Ковчин, Онкомед, Београд, Србија, др Никола Васев , директор Универзитетске клинике за радиотерапију, Скопље, Македонија, др Душанка Тешановиц́, Институт за онкологију.