- Влада Црне Горе
Министарство економског развоја Интервју министарке Секулић Порталу Аналитика: ЕПЦ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју министарке Секулић Порталу Аналитика: ЕПЦГ неће бити повлашћена на тендеру за изградњу соларне електране
Објављено: 20.09.2018. • 17:30 Аутор: Портал Аналитика
“Потпуно је неважно одакле долази компанија, битно нам је да има тражене референце, банкарске гаранције и да реализује све оно што се тражи тендерским документима”, казала је министарка Секулић у интервјуу за Портал Аналитика.ЕПЦГ се заједно са фирмом Фортум пријавила на тендер, а понуде су доставиле још двије компаније.
Министарство економије расписало је у мају јавни позив за давање у закуп земљишта у државној својини укупне површине 6.621.121м2, ради пројектовања, изградње, коришћења и одржавања соларне електране инсталисане снаге веће од 200 МW. Земљиште се даје у закуп на период од 30 година и почетна (минимална) цијена годишњег закупа земљишта у државној својини је 5 ц€/м2.
АНАЛИТИКА: Да ли ће ЕПЦГ бити фаворизована на тендеру за изградњу соларне електране у Улцињу (Бриска Гора) или ће бити ангажована страна компанија са искуством у овој области?
СЕКУЛИЋ: Биће ангажована фирма која буде најбоља по критеријумима на основу евалуације понуда. Чини ми се да би фаворизовање домаће компаније значило директно потписивање уговора о закупу државног земљишта. Оног тренутка кад се ЕПЦГ јавила на тендер, као и свака друга домаћа или међународна приватна компанија, јасно смо показали да немамо намјеру да фаворизујемо било кога. Мислим да је то потпуно јасно, чак смо консултовали и институције које се баве надгледањем и заштитом конкуренције у Црној Гори које су нам рекле да нема кршења било каквих начела и закона у области заштите конкуренције. Оно што нам је намјера је да државно земљиште издамо по најбољој цијени, да имамо најбољег инвеститора који ће за најкраће вријеме реализовати ту инвестицију и запослити што више људи. Тако да је потпуно неважно одакле долази компанија, битно нам је да има тражене референце, банкарске гаранције и да реализује све оно што се тражи тендерским документима.
АНАЛИТИКА: Колика су улагања према предлозима инвеститора? Кад би градња електране могла да почне?
СЕКУЛИЋ: Дио који се тиче инвестиција је дио сваке од понуда и сад је незахвално да излазим са тим подацима док комисија не заврши посао. Оног тренутка кад завршимо извјештај изаћи ћемо са свим подацима. Ми би јако вољели да до краја године потпишемо уговор и да будући инвеститор крене већ од јануара са својим активностима. Тендер предвиђа изградњу у двије фазе- прва фаза је 50 МW, друга до 200 МW, а обје фазе трају по 18 мјесеци. Наша очекивања би била, ако су све понуде исправне и уколико имамо све потребне елементе да приступимо потписивању уговора, Влада и министарство би брзо одрадили свој дио посла и до Нове године би могли имати уговор, а онда би инвеститор могао да крене са послом од јануара. Оно што нам је било врло важно је да одрадимо свој домаћи задатак прије расписивања тендера, а то је да имамо јасне листове непокретности и посједовне листове, просторно- планску документацију и све оно што су неопходни предуслови да би инвеститор могао одмах да почне да ради. Годину и по за изградњу подразумијева од оног тренутка кад инвеститор добије све потребне дозволе, али би већ након потписивања уговора они могли да приступе изради главног пројекта, добијању одговарајућих услова и сагласности да би могли да раде и мени се чини да је држава створила добре претпоставке за реализацију овог пројекта. Ми смо спремили алгоритам активности за инвеститора да би што лакше и јеноставније добио сагласности и дозволе. Једва чекамо да видимо ко ће то бити и да потпишемо уговор.
АНАЛИТИКА: Како оцјењујете ефекте примјене ЦЕФТА споразума? Које су најважније повољности за Црну Гору од чланства у ЦЕФТА-и?
СЕКУЛИЋ: Чињеница је да је Црна Гора чланица од 2006. а да је споразум почео да се примјењује 2007. године. Чини ми се да су значајни бенефити за Црну Гору, нарочито са аспекта повећања робне размјене унутар ЦЕФТА земаља и држава чланица заједно према Европској унији. Оно што је, по мени, највећи бенефит је што споразум уствари представља припрему земаља које желе да се придруже ЕУ да оног тренутка кад приступе буду потпуно спремне да функционишу у трговини на економском простору ЕУ. Не само што се тиче квалитета, већ и начина понашања, права, мјера које се спроводе и свега онога што ЦЕФТА споразум нуди.
АНАЛИТИКА: Које земље су највише профитирале од либерализације трговине у оквиру ЦЕФТА-е?
СЕКУЛИЋ: Свака земља која нешто производи. Уколико нешто производите, а имате потребу да извозите вама ЦЕФТА омогућава потпуну либерализацију кретања те робе међу ЦЕФТА земљама и између ЦЕФТА земаља и Европске уније са друге стране. Тако да ЦЕФТА омогућава да све оно што произведете у својој земљи можете једноставно и лако да извезете у ЦЕФТА земље и касније у Европску унију.
АНАЛИТИКА: Да ли су чланице ЦЕФТА-е успјеле да поправе трговинске билансе и припреме се за захтјевније ЕУ тржиште?
СЕКУЛИЋ: Мислим да јесу. Привредници често доживљавају ЦЕФТА-у као казну, као обавезу да се прилагођавају нечијим другим захтјевима, а не само локалном тржишту. Некад ми се као министарки економије чини да су у праву и да би много лакше било функционисати на једном локалном тржишту него борити се са глобалним изазовима. Можда би затварање граница било рјешење на кратак рок, можда би омогућило нашим компанијама да мало боље раде на локалном тржишту, али би то била страшна катастрофа на дужи рок јер је чињеница да желимо да будемо дио већег тржишта. већег екомског система и да се морамо томе што прије прилагођавати, да морамо своје производе и услуге прилагођавати захтјевима глобалног тржишта. То је и основна предност ЦЕФТА-е.
АНАЛИТИКА: Како гледате на проблеме са царинским и нецаринским баријерама међу чланицама ЦЕФТА-е и да ли су ови проблеми превазиђени?
СЕКУЛИЋ: Баријере које су појављују, и царинске и нецаринске, нијесу нешто што је правило него изузетак. Често се јако брзо ријеше, у некимслучајевима треба мало више времена да би се ријешиле. ЦЕФТА споразум нам омогућава да се те баријере транспарентно објаве, да сви знају за њих и да се земље побуне против тога. Ми имамо право и да уведемо одређене контрамјере уколико сматрамо економски и политички да то треба да урадимо. То до сада није био случај што се тиче Црне Горе и покушавамо на билатералној основи да рјешавамо те проблеме. Све земље чланице раде на усаглашавању додатног Протокола 7, што је уствари унапређење основног споразума. Додатни Протокол 7 треба да нам пружи додатне механизме за рјешавање спорова, тј. да се не препушта да двије земље рјешавају проблем једна са другом без неких јасних правила, већ да имате рокове и јасно прописане механизме како се рјешавају спорови, просто да не би долазили у ситуацију да се уведе одређена мјера на почетку туристичке сезоне, па док се та мјера укине, што би рекли код нас “прође воз”, пропадоше пољопривредни производи,.. То је један лукав начин да сачувате пољопривредне произвођаче своје земље, што Црна Гора никад није радила.
АНАЛИТИКА: Да ли је захваљујући примјени ЦЕФТА-е повећан обим спољнотрговинске размјене између земаља чланица?
СЕКУЛИЋ: Генерално јесте, и то значајно. Мислим да то има везе и са економским растом. Ако имате раст од четири или пет одсто расте вам спољнотрговинска размјена, као и размјена са чланицама ЦЕФТА-е. Да напоменем: говоримо о ЦЕФТА-и, државама бивше Југославије плус Албанија и Молдавија- то су наши природни спољнотрговински партнери. Свака од земаља економски напредује и расте спољнотрговинска размјена. Оно на чему ми треба да радимо је смањење дефицита у робној размјени. Изнијела сам податке да нам је покривеност увоза извозом порасла у 2017. години. Намјера нам је да, кроз различите програме подршке, подстичемо домаћу производњу да она буде конкурентна и да на тај начин што више роба и услуга извозимо из Црне Горе.
Синиша Горановић
Портал Аналитика
Везани чланци:
Почео циклус обуке за корпоративно управљање 03.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?