Почео Свјетски фестивал поезије „Еминеску - Његош“

Синоћ у Подгорици свечано отворен Свјетски фестивал поезије „Еминеску - Његош“, чије је прво издање посвећено пјеснику и академику Сретену Перовићу. На отварању су говорили министар културе Александар Богдановић и градоначелник Главног града Иван Вуковић.

Министар Богдановић је у свом обраћању истакао: “Много тога у овом времену показује да свако сужавање имагинативних, контемплативних и дубоко мисаоних трагања кроз језик, што постаје све својственије савременом добу, може већ прилично отуђеног човјека данашњице учинити још отуђенијим од свега онога што превазилази пуку прагму и рацио. Зато овакве манифестације представљају својеврсну одбрану човјековог духа од таквих намета епохе, али и одбрану од баналности и лаке забаве које су пратиоци сваког времена које је одређено практичном оправданошћу и законима тржишта. „Свјетским фестивалом поезије Еминеску – Његош“, Подгорица и Црна Гора дају значајан допринос неопходном процесу реафирмације поезије, која биљежи сталну регресију читалаца, али и регресију свог присуства у медијима и издаваштву.”

“Означење „Свјетског фестивала поезије“ именима Еминескуа и Његоша, реферира на оно хероично вријеме поезије, епоху у којој се пјеснички глас слушао и када је поезија могла да узнемири, упозори и усмјери цијеле народе и друштва. Оба опуса могу се назвати својеврсним романтичарским превратом, јер су Еминеску и Његош радикалано проширили лексичке и звучне оквире својих језика, чиме су у великој мјери и културу својих народа учинили широм и комуникативнијом са свијетом, као што је комплексност и дубина њихових дјела учинила да ова два пјесника уђу у Пантеон европске и свјетке поезије,” додао је Министар.

Фестивал је отворио градоначелник Главног града Иван Вуковић, који је истакао: “Свјетски фестивал поезије настао је са циљем презентације савременог интернационалног поетског стваралаштва, афирмишући моделе међусобног разумијевања кроз умјетност, повезујући Подгорицу и Крајову, Црну Гору и Румунију са свим земљама чије смо представнике угостили казао је градоначелник Вуковић. Насљеђе наших великих мислилаца, Еминескуа и Његоша, како је нагласио, обавезује да на прави начин вреднујемо поетски корпус баштине који су нам оставили.”

Он је додао и да: “Кроз промоцију и унапређење културних израза, адекватну валоризацију и презентацију нематеријалне културне баштине, развој иновативних модела културне сарадње, обећавам да ћемо и убудуће бити домаћини сличних културних иницијатива.”

Предсједник Интернационалне академије и Европског фонда ,,Михаил Еминеску" Јон Деаконеску навео је имамо ријетку прилику да заједно живимо прославу праве поезије. “Поезија је била, јесте и биће посљедње уточиште када људско биће изгуби све остало. То је нада свијета! Данас, дакле, славимо великог пјесника, великог ствараоца, знамениту личност хуманости и емоционалне једноставности,” закључио је Деаконеску.

Академик Сретен Перовић је на отварању рекао: “Црногорски пјесници у прошлости, највише они који припадају усменој књижевној традицији, као и ови који једнако припадају црногорској и европској духовној, стваралачкој авангарди, слиједили су вјековно домољубље и слободарство црногорскога народа. Моје уважене колеге дошле су у Црну Гору да се бар дјелимично упознају са њеним природним и духовним вриједностима, да одају почаст црногорској поезији и признање црногорској миленијумској државотворној историји. Ја им дугујем неизмјерну захвалност. И у овој прилици чинио сам колико сам могао да језички и поетолошки приближим њихову одабрану лирику нашим избирљивим читаоцима и најширим круговима љубитеља лијепе књижевности.”

О стваралаштву и животу академика Перовића говорио је предсједник Сената ДАНУ др Чедомир Богићевић: “Примордијални агон, израз и открића великог истраживачког поља, тешко је бреме задаће које је Сретен Перовић узвишено и с лакоћом изнио, кроз све мијене, друштвено-историјске токове, велике историјске и социјалне прекретнице у којима се одржава црногорско биће као велико кретање свјетско-историјског духа ка идеји слободе, што је темељна врлина црногорског човјека и његовог друштва, држећи се постулата који израста из његове непоколебљиве моралне природе и чврстине људског карактера, на чему је заснована не само његова, него и свима позната људска, културна, просвјетитељска, јуначка традиција гласовите куће и рода Перовића.”

На отварању Фестивала је изведена композиција „Миришем винограде“, за глас и клавир, за коју је по тексту Сретена Перовића музику компоновао Борислав Таминџић. Композицију је извела мецосопран Диана Флоршиц-Марковић, уз клавирску пратњу Марије Баровић.

Свјетски фестивал поезије “Еминеску – Његош” окупио је пјеснике из Азербејџана, Бјелорусије, Естоније, Ирске, Италије, Косова, Македоније, Молдавије, Монголије, Новог Зеланда, Словачке, Румуније, Турске, Украјине и Црне Горе.