- Влада Црне Горе
Министарство просвјете, науке и иновација У уторак почињу осми Отворени дани науке
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
У уторак почињу осми Отворени дани науке
Објављено: 05.10.2018. • 22:26 Аутор: Министарство науке
Фестивал „Отворени дани науке“, под слоганом од радозналости до иновација, којим Министарствио науке Црне Горе скреће пажњу јавности на актуелне научне теме и политике, као и на важност иновација за друштвени и економски развој, биће реализован од 9. до 12. октобра, у неколико градова широм Црне Горе.
Отворени дани науке, како је саопштено на данашњој прес конференцији, централном изложбом Удруженог истраживачког центра Европске комисије под насловом „Шта чини једно друштво правичним“, жели да укаже широј јавности на значај одговорне науке, те отворен дијалог доносиоца одлука, научника, умјетника и грађана у циљу рјешавању друштвених изазова са којима се свакодневно суочавамо. Водеће институције Европске комисије за научно савјетовање у доношењу политика, кроз изложбу Одјеци, постављају питање како свијет може бити правичнији.
Представница Удруженог истраживачког центра Европске комисије, Анђела Кардинали, казала је да је данас потребно да умјетници и научници сарађују на пројектима и дају одговор на питања која постављамо, а једно је управо и тема изложбе - правичност.
„У оквиру Удруженог истраживачког центра Европске комисије сјели смо заједно научнике и умјетнике. И они су, том приликом, развили 15 пројеката. Резултат тих пројеката је ова изложба на тему правичности, а која је први пут приказана у Милану 2017. године“, казала је Кардинали.
Од 15 пројеката, како је казала, за изложбу у Црној Гори, изабрана су три.
Кардинали је појаснила да ће награђивани аутор Фредерик де Вилде (Белгија) дати нови осврт на чувену скулптуру Огиста Родена – Мислилац из угла 21. вијека; научници и фотографи Дејви Венам и Лук Фејен представиће серију фотографија на тему Вода коју једемо, постављајући питања о правичности у свијетлу глобалне потрошње хране/воде у различитим земљама свијета, док ће француски фотограф Анаис Тондер пратити путању честице угљеника са острва Фер, на сјеверу Шкотске, до Париза, гдје је завршила у срцу једне особе.
Од 15 пројеката, како је казала, за изложбу у Црној Гори, изабрана су три.
Кардинали је појаснила да ће награђивани аутор Фредерик де Вилде (Белгија) дати нови осврт на чувену скулптуру Огиста Родена – Мислилац из угла 21. вијека; научници и фотографи Дејви Венам и Лук Фејен представиће серију фотографија на тему Вода коју једемо, постављајући питања о правичности у свијетлу глобалне потрошње хране/воде у различитим земљама свијета, док ће француски фотограф Анаис Тондер пратити путању честице угљеника са острва Фер, на сјеверу Шкотске, до Париза, гдје је завршила у срцу једне особе.
У оквиру Фестивалу ће, како је најављено на конференцији, бити представљена, између осталих програма, и јединствена мултимедијална изложба „Археологија памћења и архитектура знања“, која отвара причу о „кодованом универзуму и његовом декодирању кроз сусретање древних цивилизација на њиховом путу ка савременом човјеку“.
Ауторка изложбе Археологија памћења и архитектура знања, проф.др Гордана Медин, истакла је да је жељела да на интерактиван и занимљив начин покаже како људи у себи носе колективну свијест предака.
„Та свијест се слојевито гради у нама и ми је слојевито надограђујемо и предајемо онима који долазе иза нас. Све што смо старији ми, вјероватно, тражимо да се вратимо почецима, који су у нама, који као рупа остају неизграђени, јер се надограђујемо са другим стварима, који нас удаљавају од нас самих“, рекла је професорица Медин.
Идеја је, како је казала, да се направи историјска ретроспектива и пробуди знатижеља код дјеце.
Идеја је, како је казала, да се направи историјска ретроспектива и пробуди знатижеља код дјеце.
На овогодишњим Отвореним данима науке, М:тел дигитална фабрика ће, у сарадњи са Министарством науке, организовати први Хакатон о мобилном плаћању.
ПР М:тел Дигиталне фабрике, Бојана Мараш, казала је да ће такмичари имати прилику да покажу колико су иновативни, а за то их очекују и вриједне награде.
Циљ овог хакатона је да се поједностави неко рјешење. У овом случају, желимо да приближимо и објаснимо грађанима Црне Горе како функционише и зашто је добро мобилно плаћање. За све оне који су творци најбољих идеја биће обезбијеђење вриједне награде“, најавила је Мараш.
Хакатон, како је објаснила, није такмичење ради такмичења, већ је „хакатон мјесто за све људе који желе да иду напријед, да креирају нову будућност и да помјерају границе“.
Хакатон, како је објаснила, није такмичење ради такмичења, већ је „хакатон мјесто за све људе који желе да иду напријед, да креирају нову будућност и да помјерају границе“.
У Црној Гори је, како је саопштено на конференцији, у протеклој години отпочет процес на изради Стратегије паметне специјализације, који треба да понуди правце усмјерања развоја базираног на знању, технологијама и иновацијама. У овом процесу могу учествовати грађани, стручњаци, професионалци, преко онлине платформе Берза перпсективних идеја, којој се приступа преко сајта www.данинауке.ме
Вршилац дужности генералног директора Директората за иновације и технолошки развој у Министарству науке, мр Бранка Жижић, рекла је да су у овом процесу идентификоване приоритетне области, а то су, како је навела, обновљиви извори енергије, одрживи и здравствени туризам, одржива пољопривреда и ланац вриједности хране, нови материјали и информацио-комуникационе технологије.
„У сљедећој фази овог процеса биће потребно да заједно, уз помоћ креативних људи, идентификујемо шта би били конкретни инвестициони пројекти. Такви пројекти би могли да буду финансирани из националних средстава, као и из европских фондова. Али очекујемо и неке значајне стране инвестиције и инвестиције из приватног сектора“, рекла је Жижић.
У Црној Гори, како сматра, постоји уситњеност на пољу креирања иновација.
„Постоје мале компаније, старт уп компаније, које започињу рад на одређеним иновацијама. Али, да би таке иновације доживјеле пуну реализацију, потребно је да се удружују са другим сличним компанијама, да се креирају колаборације и пруже одређени системи подршке“, казала је Жижић.
„Постоје мале компаније, старт уп компаније, које започињу рад на одређеним иновацијама. Али, да би таке иновације доживјеле пуну реализацију, потребно је да се удружују са другим сличним компанијама, да се креирају колаборације и пруже одређени системи подршке“, казала је Жижић.
Од 9. до 12 октобра планиран је богат програм који обухвата, између осталог, отварање првог Медитеранског врта, представљање апликације Моје дрво, радионице Арт@ЦМС, традиционалну ИТ манифестацију Фабрика знања, Изложбу Природњачког музеја, „сциенце схоп“, Науку у покрету, Астрономско вече и друге квалитетне садржаје.
Комплетан програм Фестивала доступан је на сајту www.данинауке.ме
Тагови
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?