Санирано више водотокова, слиједе законске мјере за нелегалне активности на водотоцима

Влада Црне Горе је са надлежним органима у протеклом раздобљу предузела бројне мјере системске контроле рјечних токова широм земље, као и активности на спрјечавању даље девастације рјечних корита усљед природног меандрирања као и нелегалне експлоатације пијеска и шљунка, а исто ће поступити и у случајевима нелегалних дјелатности на водотоцима, посебно у доњем дијелу Мораче и зони водоизворишта Боље сестре – саопштио је данас потпредсједник Владе за економску политику и финансијски систем и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић.

„Након увида и анализе стања рјечних токова почетком прошле године регистровали смо: девастацију рјечних корита, недостатак или потребу ревизије постојећих пројеката регулације, истекле уговоре о концесијама и нелегалну експлоатацију шљунка и пијеска“ – рекао је потпредсједник Симовић на конференцији за медије одржаној у Управи за воде додајући да је већ тада констатована потреба додатног унапређења бриге о заштити рјечних токова и заштити од вода, побољшања прихода државе по овом основу и сузбијања сиве економије на тржишту рада.

На конференцији за медије приказани су кратки филмови о мјерама предузетим на заштити доњег тока Мораче (хттпс://yоуту.бе/О5ф0-ЗХл4WY) и доњег тока Бојане (хттпс://yоуту.бе/јвјxГРQ58Дг).

Саопштено је да су регулациони радови спроведени и на ријекама Грнчару, Лиму, Тари.

„Уз извјештаје стручне Комисије, у сарадњи са локалним самоуправама, уз контролу инспектора и именованог стручног надзора, спроведене су регулационе мјере и контрола извађеног вишка материјала, док су нелегалне активности санкционисане. Интервентне мјере спроведене су циљано на мјестима на којима је постојала могућност угрожавања људи и имовине“ – рекао је потпредсједник Владе.

Потпредсједник Симовић је, говорећи о регулацији доњег дијела тока ријеке Мораче рекао да је, због нелегалне експлоатације пијеска и шљунка, међу осталим, издато 15 прекршајних налога на лицу мјеста, поднијето седам захтјева надлежном суду за покретање прекршајног поступка као и да је поднијето осам кривичних пријава. Посебно истакао активности грађана који су помогли државним органима у сузбијању нелегалне експлоатације пијеска и шљунка.

„У циљу сузбијања непланске и нелегалне експлоатације шљунка и пијеска, девастације простора, заштите животне средине, као и побољшања стања рјечних токова, у протеклом периоду су обављене бројне контроле. Од стране Одсјека за инспекцију за воде, у досадашњем периоду трајања Мораторијума, укупно су извршене 353 инспекцијске контроле. Треба истаћи да су и грађани одговорно учествовали у сузбијању нелегалне експлоатације, те је на контакт телефон и е-маил адресу, отворену овдје, у Управи за воде, а све у циљу ефикасне комуникације и укључивања јавности, заинтересованих организација и појединаца, пристигла 31 пријава“ – рекао је потпредсједник Симовић.

Говорећи о стању на доњем току Мораче потпредсједник Владе је рекао да су регистровани и нелегални радови у зони санитарне заштите водоизворишта Боље сестре, са којег се водом снабдијева Регионални водовод Црногорско приморје и најавио да ће у сарадњи са Главним градом, инспекцијом, Управом полиције и тужилаштвом бити предузете конкретне мјере на сузбијању овог неконтролисаног процеса.

Потпредсједник је казао и да планираном динамиком теку радови на регулацији десног рукавца ријеке Бојане, како се не би поновила ситуација од прошле године када је три пута био заустављен ток ријеке Бојане кроз десни рукавац. „Циљ је да се обезбиједи проточност од 20% колико је предвиђена Пројектом, а у складу и са међудржавним уговором са Албанијом гдје је дозвољена проточност десног рукавца до 25% укупног тока Бојане“, казао је Симовић.

На Тари се реализују регулациони радови и на другим позицијама, не само на дијелу подручја гдје се изводе радови на аутопуту. Сви ти регулациони радови су управо у циљу регулације ријеке, спашавања имовине наших грађана и то је редован процес и нешто што ће се радити и у наредном периоду.

Специфично питање регулације Таре у дијелу аутопта, гдје се раде мостови Тара1 и Тара 2, као и петља Матешево, рекао бих да је попримило одређену димензију унутрашње расправе. Видимо да се та комуникација преноси и на међународне адресе. Негдје се жели понеко дозвати и позвати у ту мобу не би ли се унио немир и замаглила суштинска развојна питања актуелна у Црној Гори. У односу на све то мој одговор би био веома кратак. Што се тиче Црне Горе и одговорног односа Владе према том и сличним питањима, а конкретно према овом, он гласи: И Тара и аутопут, и суза Европе и пут до Европе, и развој и брига о заштити животне средине.

Свакако у том процесу Црна Гора ће се односити као и све друге европске државе које су и саме градиле своје аутопутеве. Градња таквих, капиталних инфраструктурних пројеката током саме изградње оставља одређене ожиљке веће или мање на природу, али зато ту постоје пројекти ремедијације, пројекти који подразумијевају привременост одређених мјера, а након тога слиједи враћање природи онога што јој припада.

Дакле, то је суштина приче. Да ли постоји могућност суживота и Таре и аутопута. Сигурни смо да постоји. Нема повратка са тог проејкта, јер је он потребан Црној Гори, њеним грађанима на сјеверу и југу, потребан је нашој економији, туристима који долазе у Црну Гору, повезивању Црне Горе са европским коридорима, а свима нама заједно потребна је и Тара. Ово је наше опредјељење односа према овом питању и сигуран сам, као и у многим другим ранијим случајевима, на примјер пројекта Портомонтегра, када су се постављала слична питања, опредљење ће показати оправданост.

Тражење баланса између потребе развоја и потребе квалитетног односа према природи је формула која је свуда пронађена, па ћемо је наћи и у Црној Гори, а већ смо је нашли.

Јавност је информисана да смо обезбиједили комуникацију са партнерима у Албанији, на више колосјека. Обратило се и Министасртво одрживог развоја, имао сам и ја комуникацију са потпредсједницомВладе Албаније која је недавно боравила у Црној Гори, гдје смо и тада разгварали о потреби партнерског односа, у духу онога што смо управо недавно потписали на љетошњој заједничкој сједници двије владе. Потписаним меморандумом о прекограничном управљању водама двије земље јасно смо дефнисали и потребу међусобне комуникације и размјену информација, а посебно везано за водотоке који имају гранични утицај, као што је ријека Цијевна.

Сигуран сам да ћемо у духу такве и још интензивније комуникације у наредном периоду, доћи до оних одговора који су важни за Црну Гору. А важно је да такви пројекти не изазову негативан утицај на наше водне билансе, не изазову негативан утицај на прихрањивање подзнмних вода у дијелу Скадарског језера, гдје се подземне издани хране управо водом ријеке Цијевне, и да посебно не дође до негативног утицаја на капацитетете одређених изворишта, конкретно изворишта Боље сестре одакле се снабдијева Регионални водовод Црногорско приморје.

У духу тих сазнања и партнерског односа са Албанијом, сигуран сам да ћемо сва питања рјешавати на корист наших држава и грађана двије земље.

ФОТО: Потпредсједник Симовић посјетио Управу за воде (47,9 МБ)

ВИДЕО: хттпс://yоуту.бе/Тн-нМ8ГгХ0А