Округли сто „Религија и наука“

Поводом Свјетског дана науке за мир и развој и због овогодишње теме Свјетског дана науке („Наука, људско право”), Министарство за људска и мањинска права - Директорат за односе са вјерским заједницама је организовало округли сто на тему „Религија и наука”. Округли сто се одржао у просторијама Министарства за људска и мањинска права у Подгорици,10. новембра 2018. године.

Учесници округлог стола „Религија и наука“ (представници академске заједнице, вјерских заједница и националних институција) су донијели закључке:

-Постоји комплексан однос и међузависност између религије и науке.
-Научно-технолошки развој не противријечи религијским учењима у есенцијалном смислу.
-Без обзира што се наука оснива на егзактном знању, научним доказима, аргументима, чињеницама, емпиријском искуству, чулној евиденцији, логичким истинама и разуму а религија на вјери, сакралности и светости, између ове двије духовне области не мора постојати искључивост или противријечност.
-Религија може бити предмет науке, социологије религије, филозофије религије, различитих теоријских и дискурзивних и теоријских приступа којима се покушава протумачити смисао религије, религиозног доживљаја и религијских учења.
-Религија и наука једна другу надопуњавају и надограђују.
-Моћ науке је у рационалним доказима и трагању за узроцима, моћ религијске истине заснива се на тумачењу и узрока али и сврха постојања, смисла стварања и вјеровања у трансцедентно утемељен стваралачки узрок свијета.
-Религијска и научна објашњења чине јединство.
-Индикатори религиозности у развијеним земљама показују да развој науке и научно-технолошки прогрес не утичу на слабљење религије у секуларним друштвима. Из овога се може закључити да развој науке не умањује религиозност.
-Утицај религије на науку је такође евидентан. У првом реду може се основано утврдити да је црквено право или право изведено из различитих религијских учења историјски утицало на норме позитивног права.
-Митологизација историје као и појава политичких идеологија треба одвојити од етике и етичког супстрата у свим великим монотеистичким религијама, утолико што се на темељима религије не могу заснивати никакве деструктивне политичке опције.
-Слобода изражавања и говор мржње у пракси Европског суда за људска права засновани су на Европској конвенцији и стандардима неопходним за демократска друштва. Сугестије које произилазе из европских стандарда су утемељене на принципу заштите вјерских убјеђења и припадности религијским учењима или вјерским заједницама, без кршења таквих права у пракси. Европски суд кроз своју праксу осуђује сваки облик ширења, правдања и подстицања свих форми дискриминације.
-Обавеза је државе да својим правним механизмима заштити сваки облик кршења људских права.

На крају, учесници округлог стола су закључили да однос науке и религије у савременим друштвима може бити подстицајан за развијање унутрашње друштвене хармоније, да примијењена наука и дигитализација могу доприносити вјерским институцијама новим технологијама и изумима. Религија и моралне вриједности, које су универзалне, могу давати вриједносне оријентације и критеријуме за прихватљивост научних открића. Такође, учесници су сагласни да треба оснажити партнерски однос вјерских заједница и вјерских институција са академском заједницом.