- Влада Црне Горе
Министарство здравља Храповић: Употреба антибиотика значајно рационализ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Храповић: Употреба антибиотика значајно рационализована
Објављено: 15.11.2018. • 20:58 Аутор: Министарство здравља
Употреба антибиотика у Црној Гори значајно је рационализована, а од септембра 2016. до истог мјесеца прошле године смањена је укупна потрошња за 3,8 одсто, саопштио је министар здравља Кенан Храповић.
Храповић је данас, на стручном скупу “Стоп антимикробној резистенцији”, казао да је антимикробна резистенција глобални јавно-здравствени проблем, који представља велику пријетњу човјечанству.
Како је навео, према подацима Свјетске здравствене организације (СЗО) у свијету од различитих инфекција, које су отпорне на медикаменте, умире око 700 хиљада људи.
„Савремени свијет је изложен многим пријетњама, а једна од њих је и резистенција бактерија на антибиотике“, додао је Храповић.
Према његовим ријечима, стратешки циљеви Владе у области резистенције на антибиотике су смањење потрошње антибиотика, превенција и контрола инфекција и синтеза нових антибиотика.
Храповић је казао да је Министарство здравља усвајањем и примјеном одредби Националне стратегије за контролу резистенције бактерија на антибиотике 2017-2021 појачало контролу примјене позитивних законских прописа.
Тим прописима, како је објаснио, контролише се издавање љекова, а поготово антибиотика без рецепта, и то већ даје добре резултате.
„Закон је јасан, антибиотик се може и смије издати само на љекарски рецепт“, нагласио је Храповић.
Он је казао да Национална интердисциплинарна комисија за контролу резистенције на антибиотике (НИКРА) Министарству даје инпуте за активности које се предузимају како би се резистенција довела под контролу и почела сузбијати.
"Резултати тих активности су већ видљиви, јер је значајно рационализована употреба антибиотика. Од септембра 2016. до септембра прошле године у Црној Гори је смањена укупна потрошња антибиотика за 3,8 одсто“, прецизирао је Храповић.
Како је додао, у Клиничком центру Црне Горе (КЦЦГ), од септембра 2016. до септембра ове године смањена је потрошња резервних антибиотика за око 30 одсто и остварена уштета око 200 хиљада ЕУР.
Храповић је рекао да је од фебруара прошле до априла ове године евидентан пораст броја пацијената који добијају преоперативну антимикробну профилаксу са 20 на 80 одсто.
„И даље се мора радити на контроли резистенције, али не само здравствени систем, већ се том проблему мора приступити мултисекторски. На њему морају да раде доктори, ветеринари, фармацеути, произвођачи хране, али и сваки појединац“, поручио је Храповић.
Како је навео, потребна је добра информираност цијеле популације на чему НИКРА интензивно ради.
"Само таквим приступом и континуираним спроводјењем наведених активности можемо да учинимо да антибиотици и даље буду ефикасни у лијечењу бактеријских инфекција“, рекао је Храповић.
Шефица канцеларије СЗО у Црној Гори Мина Брајовић казала је да је мултисекторска сарадња пут напретка у борби против антимикробне резистенције у свијету.
Како је навела, према подацима СЗО из 2016. године у свијету умире око 700 хиљада људи од различитих инфекција и тај број расте.
Брајовић је рекла да не треба занемарити ни финансијску димензију тог проблема, јер антимикробна резистенција кошта економије Европске уније (ЕУ) око милијарду ЕУР.
Према ријечима Брајовић, СЗО је упутила апел владама да промовишу и досљедно примјењују принцип јединственог здравља.
Према ријечима Брајовић, у одсуству здружене акције, антимикробна резистенција биће учесталији узрок умирања од канцера и биће одговорна за десет милиона смртних случајева до 2050. године.
Она је казала да су креатори политика, који су задужени за здравље, једнако одговорни за исправну употребу антибиотика и контролу антимикробне резистенције.
Храповић је данас, на стручном скупу “Стоп антимикробној резистенцији”, казао да је антимикробна резистенција глобални јавно-здравствени проблем, који представља велику пријетњу човјечанству.
Како је навео, према подацима Свјетске здравствене организације (СЗО) у свијету од различитих инфекција, које су отпорне на медикаменте, умире око 700 хиљада људи.
„Савремени свијет је изложен многим пријетњама, а једна од њих је и резистенција бактерија на антибиотике“, додао је Храповић.
Према његовим ријечима, стратешки циљеви Владе у области резистенције на антибиотике су смањење потрошње антибиотика, превенција и контрола инфекција и синтеза нових антибиотика.
Храповић је казао да је Министарство здравља усвајањем и примјеном одредби Националне стратегије за контролу резистенције бактерија на антибиотике 2017-2021 појачало контролу примјене позитивних законских прописа.
Тим прописима, како је објаснио, контролише се издавање љекова, а поготово антибиотика без рецепта, и то већ даје добре резултате.
„Закон је јасан, антибиотик се може и смије издати само на љекарски рецепт“, нагласио је Храповић.
Он је казао да Национална интердисциплинарна комисија за контролу резистенције на антибиотике (НИКРА) Министарству даје инпуте за активности које се предузимају како би се резистенција довела под контролу и почела сузбијати.
"Резултати тих активности су већ видљиви, јер је значајно рационализована употреба антибиотика. Од септембра 2016. до септембра прошле године у Црној Гори је смањена укупна потрошња антибиотика за 3,8 одсто“, прецизирао је Храповић.
Како је додао, у Клиничком центру Црне Горе (КЦЦГ), од септембра 2016. до септембра ове године смањена је потрошња резервних антибиотика за око 30 одсто и остварена уштета око 200 хиљада ЕУР.
Храповић је рекао да је од фебруара прошле до априла ове године евидентан пораст броја пацијената који добијају преоперативну антимикробну профилаксу са 20 на 80 одсто.
„И даље се мора радити на контроли резистенције, али не само здравствени систем, већ се том проблему мора приступити мултисекторски. На њему морају да раде доктори, ветеринари, фармацеути, произвођачи хране, али и сваки појединац“, поручио је Храповић.
Како је навео, потребна је добра информираност цијеле популације на чему НИКРА интензивно ради.
"Само таквим приступом и континуираним спроводјењем наведених активности можемо да учинимо да антибиотици и даље буду ефикасни у лијечењу бактеријских инфекција“, рекао је Храповић.
Шефица канцеларије СЗО у Црној Гори Мина Брајовић казала је да је мултисекторска сарадња пут напретка у борби против антимикробне резистенције у свијету.
Како је навела, према подацима СЗО из 2016. године у свијету умире око 700 хиљада људи од различитих инфекција и тај број расте.
Брајовић је рекла да не треба занемарити ни финансијску димензију тог проблема, јер антимикробна резистенција кошта економије Европске уније (ЕУ) око милијарду ЕУР.
Према ријечима Брајовић, СЗО је упутила апел владама да промовишу и досљедно примјењују принцип јединственог здравља.
Према ријечима Брајовић, у одсуству здружене акције, антимикробна резистенција биће учесталији узрок умирања од канцера и биће одговорна за десет милиона смртних случајева до 2050. године.
Она је казала да су креатори политика, који су задужени за здравље, једнако одговорни за исправну употребу антибиотика и контролу антимикробне резистенције.
Везани чланци:
Државна секретарка Влаховић Андријашевић на састанку ЕУ-Западни Балкан о дрогама у Бриселу 18.11.2024.
Подршка у развоју и унапређењу медицине рада 18.11.2024.
План дежурства здравствено-санитарне инспекције 12.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?