Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић демантовао оптужбе бившег министра унутрашњих послова Андрије Јовићевића

Све што је Андрија Јовићевић рекао о мени поводом афере секс трафикинг, ноторна је лаж.

Међутим, признајем као своју грешку, што сам својевремено, упркос резервама многих, предложио Андрију Јовићевића за министра унутрашњих послова. Потврду тих упозорења добио сам веома брзо, преко плитког лобирања Андрије Јовићевића према унутарпартијским и коалиционим круговима, да га кандидују као мандатара, под изговором превазилажења нестабилности Вујановићеве Владе.

Сљедећу потврду о Јовићевићевој политичкој незрелости добио сам кроз његове иступе у Парламенту, у којима је показао не само висок степен недостатка политичке и безбједносне културе, већ и елементарну неписменост.

Врхунац је био концепт писма који ми је Јовићевић доставио са предлогом да га ја потпишем, а да га он као мој лични изасланик, понесе и уручи Садаму Хусеину. То писмо је било намијењено сензацији која би највјероватније била лансирана у неком од западних гласила, а у функцији моје политичке дискредитације.

Са овим и другим сазнањима о Јовићевићу, већ припремљен дочекао сам његову акцију око афере секс трафикинга. Упркос свему, и без обзира на, у најмању руку, неуобичајен начин покретања цијеле акције, Андрија Јовићевић је добио моју апсолутну подршку за енергично поступање у овом конкретном случају. Након што сам се послије неколико дана суочио са чињеницом да се накнадним конструкцијама све то покушава функционализовати као средство за политички обрачун са мном, позвао сам Јовићевића и јасно му ставио до знања да сматрам да у тој прљавој игри активно учествују и неки људи из МУП-а.

Све су то, наравно, били разлози да се Андрија Јовићевић не нађе у саставу моје Владе.

А који су разлози за овакву Јовићевићеву накнадну памет и понашање?

Прије свега видим их у како бих то најпрецизније могао назвати недовољној отворености у коалиционој сарадњи, што је довело до тога да се овај случај мистификује и до данас држи под велом тајне. Само такав расплет је омогућио Јовићевићу да и даље изиграва црногорског Робин Худа, а све у функцији даљег извршавања задатака који му се очигледно намећу од стране оних чијим интересима служи, као и потхрањивања његове интелектуално и морално неутемељене политичке амбиције.

Његова најновија реакција израз је и забринутости због оцјена које је експертски тим ОЕБС и Савјета Европе изрекао о озбиљним пропустима у раду МУП, којим је у то вријеме руководио Јовићевић, и страха од најављене контроле рада МУП, коју треба да изврши државна комисија коју ће у најскорије вријеме формирати Влада Црне Горе.

Наравно да не може бити ни говора о томе да сам ја, или било ко из власти, покушавао да заташка овај случај. Напротив, на моју иницијативу, Влада на чијем сам челу, обратила се ОЕБС и Савјету Европе, чији је експертски тим, уз сву логистику коју му је та иста Влада пружила, сачинио Извјештај са којим је недавно упозната црногорска и шира јавност.

Све то Андрија Јовићевић одлично зна, као што исто тако добро зна да ја највећи број лица која се помињу у случају секс трафикинга уопште и не познајем, нити сам икада био у ситуацији да се било гдје сретем са њима.

У најскорије вријеме бићу у прилици да јавно изнесем још детаља о свему овоме, и да подробније прокоментаришем и друге Јовићевићеве неистине.