- Влада Црне Горе
Предсједник Марковић на Премијерском сату: Имамо в...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Предсједник Марковић на Премијерском сату: Имамо висок привредни раст, отворили смо 11.000 радних мјеста, сагледавамо различите сценарије повећања минималне зараде
Објављено: 28.11.2018. • 01:40 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Предсједник Владе Душко Марковић саопштио је данас у Парламенту, одговарајући на Премијерском сату на питање посланика Социјалдемократске партије Ранка Кривокапића због чега Влада одбија да прихвати иницијативе те странке за увећање минималне зараде, укидање кризног пореза и смањење акциза на гориво, да су релевантне међународне институције оцијениле су економску политику Владе Црне Горе успјешном, наш раст је највиши од 2009, и међу највишима у Европи те да је таква политика резултирала отварањем 11.000 нових радних мјеста за протекле двије године те да Влада сагледава и различите сценарије повећања минималне зараде.
„Свакако, разумијем да у маниру озбиљног опозиционара критикујете све што ради Влада. Но, насупрот Вашим констатацијама, економска политика Владе је од стране релевантних међународних организација оцијењена успјешном. У прилог томе говоре и подаци о снажном економском расту од 4,7% у прошлој и 4,8% у првој половини ове године, што је највиша стопа раста у земљи од 2009. године и једна од највиших у Европи. Овакав тренд допринио је отварању нових радних мјеста, нарочито у секторима грађевинарства, прерађивачке индустрије и туризма, а број запослених у Црној Гори у односу на почетак рада Владе повећан је за 11.000 лица. Дакле, за двије године успјели смо да запослимо 11 хиљада људи. То значи двије ствари – да је економија напредовала па тржиште има јачи апсорбциони потенцијал за нову радну снагу. И друго – да су институције радиле свој посао у погледу смањивања сиве економије и увођења сваког вида пословања у легалне токове“ – рекао је предсједник Владе.
Говорећи о иницијативи за повећање минималне зараде предсједник Владе је рекао да је она потекла управо од представника Владе у децембру 2016. године.
„Али желим поштено да се подсјетим и да је то била једна од мјера у тзв. Плану 707 предлога ваших колега из Демократског фронта. Ето макар око једне ствари смо сви сагласни. Подсјетићу Вас ипак да Влада, умјесто давања пуких обећања о повећању минималне зараде, мора водити рачуна и о смањењу пореског оптерећења рада. Наиме, досадашње анализе показале су да би повећање минималне зараде за постојеће запослене, посебно оне са најнижим зарадама, могло значити већи доходак, и у будућности већу пензију, како сте и навели у свом питању. Ипак, оно што у Влади посматрамо као могући ризик за запослене, јесте да би повећање минималне зараде могло довести до повећања незапослености, јер најмање продуктивне раднике може довести до губитка посла или може утицати на њихов прелазак у неформалну зону, уколико се њиховом послодавцу не исплати да их региструје. А гдје ћете Ви и Ваше партијске колеге бити ако се то догоди? Да ли ћете једнако храбро стати пред грађане као ономад кад сте као дио ад хоц парламентарне већине усвајали неодрживе законе у области социјалне заштите? Тада сте замало довели земљу до самог банкрота!“ – рекао је предсједник Владе.
Премијер Душко Марковић је рекао да његова Влада као одговорна детаљно сагледа различите сценарије повећања минималне зараде у комбинацији са смањењем пореског оптерећења рада, како би донијела коначну одлуку, додавши да анализе референтих међународних организација нијесу охрабриле Владу да иде у том правцу.
„Подсјетићу, приоритет Владе је повећање броја запослених и животног стандарда, али и елиминисање било каквог новог ризика који то може угрозити. Приоритет је дакле, једнака брига за све раднике. Немамо користи ако се једнима повећа плата, а други запослени то плате губитком радних мјеста!“ – рекао је премијер.
Одговарајући на питање о акцизама за гориво премијер Душко Марковић је рекао да тај приход представља један од најстабилнијих извора прихода државног буџета и чини 67% укупних прихода од акциза, због чега свака интервенција на њему захтијева детаљну анализу и не трпи популистичке импровизације.
„Са друге стране, подаци за ову годину, и поред раста цијена, не указују на смањење потрошње ове акцизне робе, што упућује на додатни опрез. Чак и примјер из Вашег питања јасно указује да се свођења цијене бензина са 1,41 еуро на 1,20 еуро по литру, није могао постићи смањењем акцизе од предложених 15%. Ефекат би био далеко мањи – и заправо би био чак и мањи од овога о којем данас свједочимо, а који је посљедица глобалног пада цијена нафте. На данашњи дан, након посљедњег пада, максимално дозвољена цијена еуродизела је за око 8% нижа од свог историјског максимума из 2012. године, док је цијена бензина око 15% нижа од максималне из истог периода. Ово наравно не значи да у наредном периоду Влада неће реаговати уколико нас глобална кретања поново доведу до приближавања рекордним цијенама“ – рекао је премијер.
Одговарајући на питање о порезу на доходак физичких лица предсједник Владе је рекао да је управо на предлог Владе већ предвиђено укидање више стопе пореза на доходак физичких лица са 11% на 9% од 2020. године, што ће, рекао је премијер, утицати на повећање нето зарада грађана, и што ће допринијети даљем расту укупних зарада и пратити и наставак снажне економске активности у земљи и ниже стопе инфлације у односу на ову годину.
„Евидентно да нас добри економски резултати у претходне двије године охрабрују и доказују да смо на правом путу, али никако нијесу разлог за преурањено одустајање од мјера које су нас до тих резултата довеле. Поготову не за доношење исхитрених одлука крајњи циљ још увијек није постигнут. Због тога ће Влада наставити да спроводи мјере које треба да доведу до даљег раста прихода, а које ће, уз контролу буџетских расхода, очувати охрабрујући тренд економских биланса и у наредном периоду“ – закључио је предсједник Владе Душко Марковић.
Влада је извршила потпуну консолидацију енергетског сектора у Црној Гори и одговорила на многа отворена питања која су теретила тај сектор
Поводом питања посланика Небојше Медојевића о ефикасност регулаторних институција у очувању конкуренције и интереса потрошача у Црној Гори, Премијер је коментарисао његове ставове о црногорском енергетском сектору, нагласивши да је Влада извршила потпуну консолидацију енергетског сектора у Црној Гори и одговорила на многа отворена питања која су теретила тај сектор. Претходно је оцијенио да је достављено питање Медојевић поставио само реда ради, да би послао популистичке поруке грађанима као неко ко брине о квалитету њиховог живота свакога дана на уштрб свог личног комфора и свог рада.
„Дакле, ова Влада је извршила, рекао бих, потпуну консолидацију енергетског сектора у Црној Гори, одговорила на многа отворена питања која су теретила тај сектор. Дакле, данас ми имамо повраћене акције у нашу енергетску компанију, наше је власништво преко 70 одсто и имамо намјеру да наше власничко учешће појачавамо. Наравно, не да управљамо административно Електропривредом, него да обезбиједимо стартешког партнера, али не на начин како сте Ви то радили. Јер сте овога, Ви барем лично, претходног веома озбиљно опањкали, пањкајући, наравно и Државу“, рекао је предсједник Марковић, додавши да Електропривреда не само да добро послује, него има и озбиљан профит који је усмјерен на инвестирање.
У том контексту он је навео пројекат градње прве соларне електране који Електропривреда покреће самостално са највећим енергетским компанијама, припрема услове да покрене нови пројекат вјетроелектране на Крнову својим средствима. Такође Електропривреда је покренула и 2019. године ће започети еколошку санација Термоелектране у Пљевљима и продужити њен вијек за 25 или 30 година и коначно ријешити питање загађења животне средине у Пљеваљима, а у припреми је и стварање услова за почетак градње једног хидроенергетског објекта на ријеци Комарници.
„Данас имамо Електропренос као посебно предузеће које реализује један од највећих објеката у енергетској инфраструктури, који је вриједан скоро милијарду еура, подморски кабл ће бити у погону већ идуће године, а у напону ће бити већ у децембру далековод Ластва Грбаљска - Чево. Дакле, то су резулатати политике у енергетском сектору“, истакао је Премијер.
Када је ријеч о малим хидроелектранама он је оцијенио да су неки пропусти и слабости у примјени, или слабости неких концесионара, дали повод да се говори грубо и неутемељено о читавом опредељењу и политици, при чему се занемарује добро које добија држава послије истека концесије у вриједности имовине и капитала.
Што се тиче прљаве технологије и интереса приватног сектора, предсједник Марковић је подсјетио да они у енергетици нијесу само на нашем простору, него глобални.
„Ти интереси су глобални и они се повезују са политичким и безбједносним интересима. Ми смо у Влади способни да одговоримо тим интересима. Дакле, наше интересе неће усмјеравати приватни капитал, него државни интерес. На начин како ми то радимо, а не како Ви то говорите. Не тјерајући инвеститоре, него афирмишући их да улажу у Црну Гору“, оцијенио је предсједник Владе.
„И наша политика према потрошачима није онаква како Ви то говорите. Погледајте позиције у Буџету, погледајте Буџет у 2019. години, колико Дакле, то је наша политика господине Медојевићу, а не она о којој Ви причате“, закључио је Премијер.
У администрацији има мјеста за све службенике који својим знањем и радом могу допринијети унапређењу функционисања извршне власти, без обзира на њихово политичко опредјељење или неко друго лично својство и посебност
У одговору на питање посланика Горана Радоњића, предсједник Марковић је одбацио тврдњу да је у Црној Гори присутан говор који подстиче раздор и мржњу.
„Уколико се то догоди, увјеравам Вас да су институције државе Црне Горе више него способне да томе одговоре и не само институције. Мислим да је потенцијал црногорског човјека као појединца, али и друштва у цјелини такав да може да одговори том ризику и тој опасности и то смо показали у ових тридесет година, сви заједно“, поручио је Премијер.
„Ако се, пак, негдје појављују елементи говора мржње, они долазе од структура које се константно враћају у прошлост и не желе да виде ни садашњост ни будућност. Ни Црну Гору која се уласком у НАТО изборила за најпрестижније мјесто у савременом међународном поретку, јер нас тамо некада није било и због тога што нас није било изгубили смо државу, ни Црну Гору која биљежи импресиван економски раст, понављам се – морам, на шта треба увијек да будемо поносни – Црну Гору као сигуран дом за све њене грађане“, закључио је Премијер, додавши да такви изоловани наступи не одражавају стање у нашем друштву, већ да је то саставни дио демократског дијалога о питањима која некад изазивају и појачане емотивне реакције код становништва.
Поводом питања које се тиче референдума о државно-правном статусу Црне Горе који је одржан 1992. године, ставова грађана о том питању, као и о њиховом утицају на остваривање права, предсједник Марковић је рекао не може говорити о званичном ставу тадашње Владе, већ само у име Владе којом руководи.
„Сагласан сам да је легално све што је урађено по Уставу, закону и међународном праву. Али да би одговор на Ваше питање био јасан, морамо имати у виду и неопходне демократске предуслове, посебно оне који се тичу легитимитета сваког важног политичког процеса“, рекао је предсједник Марковић, подсјећајући да је тадашња Влада била за формирање савезне државе са Србијом, а грађани су на референдуму потврдили то опредјељење, вјерујући да ће очување неког формата Југославије бити у интересу Црне Горе.
„Да ли је на легитимност референдума утицало то што је одржан у времену када су на југословенским просторима вођени ратови против слободе опредјелјенја; понегдје нажалост и против човјека и човјечности; чињеница да је спроведен за свега седам дана и то без икакве контроле изборног процеса од стране независних посматрача, домаћих и међународних; затим околност потпуног одсуства демократије и дијалога у самој земљи? На све то додајем и непостојање независних медија и инстиутуција цивилног друштва у садашњем формату? Одговор на ова питања намеће се сам од себе, и мени је сасвим јасан и одређен“, нагласио је Премијер.
Говорећи о поштовању демократских принципа приликом запошљавања, предсједник Владе је поручио да у администрацији има мјеста за све оне службенике који својим знањем и радом могу допринијети унапређењу функционисања извршне власти, без обзира на њихово политичко опредјељење или неко друго лично својство и посебност.
Коментаришући указивање посланика Радоњића на потребу слања помирљивих порука, предсједник Марковић је закључио: „Како у овом Дому, тако и у свакој другој прилици, позивао сам на дијалог, толеранцију и уважавање, истичући да су интереси грађана и државе Црне Горе на првом мјесту, и да политичке разлике не треба да нас супротстављају. Позивао сам Вас и у Владу, господине посланиче. Вјероватно то тада нисте доживљавали озбиљно јер сте мислили да ће Влада бити кратког даха“.
У дијалогу да заједно радимо на смањивању подјела, на јачању повјерења – и унутар православног бића и на међунационалном плану
Поводом тезе о вриједносном пропадању и подјелама у нашој земљи, као и о неопходности реформи, које је посланик Миодраг Лекић потенцирао у свом питању, предсједник Марковић је подсјетио да је до најозбиљнијег вриједносног пропадања ове државе у новијој историји, али и цијелог региона, дошло у посљедној деценији двадесетог вијека.
„Најмање смо ми у Црној Гори допринијели крвавој балканској деценији, али – без обзира што смо сачували земљу и народ од ратних разарања, сукоба и већег броја жртава – није се могло избјећи суочавање са бројним посљедицама, па и по вриједносни систем једног друштва“, рекао је Премијер, оцијенивши да су се тек обновом наше независности стекли услови да нашу судбину узмемо у своје руке и да спиралу вриједносног пропадања зауставимо, а точак окренемо у супротном смјеру.
„Нијесте нам, посланиче Лекићу, на том историјском прегнућу ни најмање били од помоћи. Напротив! Трудили сте се колико сте знали и умјели да оспорите и минирате мајски референдум. Срећом, па нијесте успјели у томе“, констатовао је предсједник Владе и додао:
„Ја заиста не знам чиме сте Ви били презаузети свих ових година, којим то пословима, па не региструјете да је наша држава свој обновљени и ојачани вриједносни систем верификовала кроз чланство у Сјеверноатлантској алијанси, шта год Ви мислили о њој кроз далеко највећи напредак у приступању Европској унији; кроз никада снажнији углед на међународној сцени. Колико год да сте били заузети – не може бити да то не видите! Може бити једино да то – не желите да видите.“?
Говорећи о подјелама у Црној Гори Премијер је рекао да нема дилеме око тога да оне нијесу настале по доласку ове власти, него да је до првог и највећег расцјепа дошлоприје равно сто година, и наше друштво, са мање или више успјеха, вида те ране ево цио један вијек.
"Дијелили смо се и много пута током ових сто година, а на то Вас подсјећам не да бих умањио данашњи проблем, већ напротив – да бих указао на његову дубину и сложеност. Требаће нам још много мудрости, стрпљења, добре воље и наравно времена – да изиђемо из зачараног круга подјела и да ојачамо кохезију у црногорском друштву. Ја на то упорно указујем од првог дана мог премијерског мандата. Указујем и уједно позивам на дијалог. Чиним то и овом приликом: дајте рјешења, дајте предлоге, дајте иницијативе, дајте да се бавимо тим питањима без дневно-политичких калкулација и уско-страначких интереса. Ово говорим у најбољој намјери, са пуном спремношћу да заједно радимо на смањивању подјела, на јачању повјерења. И унутар православног бића, и на међунационалном плану“, закључио је предсједник Марковић
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?