Србија приликом отварања Културног центра у Пекингу Србија поново посегнула за културним насљеђем Црне Горе

Наступом гуслара приликом отварања Културног центра Србије “Иво Андрић” у Пекингу, који је био обучен у црногорску народну ношњу, као у крајње експлицитном идентитетском обиљежју, организатори овог наступа посегнули су у конкретно културно насљеђе Црне Горе, представљајући га као своје.

Чињеница да је пјевање уз гусле дио културног насљеђа више балканских народа, обавезује, у најмању руку, на обазривију презентацију овог нематеријалног достигнућа, од оне презентације коју смо могли видјети приликом отварања Културног центра Србије “Иво Андрић” у Пекингу.

То што је пјевање уз гусле за сада уписано на Репрезентативну листу наметеријалног културног насљеђа човјечанства, као дио културног насљеђа Србије, подразумијева да Србија приликом презентације овог насљеђа третира сопствену гусларску традицију и све оно што уз њу иде, као што су ношња, симболичка значења и изворност и аутентичност текстова гусларских пјесама.

Поштујући чињеницу да пјевање уз гусле припада и културном насљеђу Србије, што је уосталом потврђено уписом на УНЕСЦО листу, сматрамо да се приликом презентације и промоције овог нематријалног достигнућа не би смјело реферисати на оне његове садржаје и елементе који припадају другим народима, односно културном насљедју друге државе. Водјена таквим приступом, Црна Гора ће и убудуће презентирати пјевање уз гусле, као дио сопственог културног наследја, сто ће се посебно односити на период након што кандидатура Црне Горе, Албаније, Хрватске и БИХ, буде прихваћена од стране УНЕСЦО-а.