- Влада Црне Горе
Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Збирни извјештај Европске уније о трендовима и изв...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Збирни извјештај Европске уније о трендовима и изворима зооноза, узрочницима зооноза и болестима које се преносе храном за 2017. годину
Објављено: 20.12.2018. • 19:09 Аутор: Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове
У протеклој години забиљежене су мање осцилације у броју пријављених случајева за три главне зоонотске болести у ЕУ у односу на 2016. Број пријављених случајева салмонелозе и кампилобактериозе остао је стабилан током протеклих пет година, иако број случајевалистериозе наставља да расте.
У 2017. години број забиљежених случајева салмонелозе је благо опао са 94.425 на 91.662, али је тренд опадања који је започео 2008. године у последњих неколико година успорен. Ово су главни резултати годишњег извјештаја о трендовима и изворима зооноза који је објавила Европска агенција за безбједност хране (ЕФСА) и Европски центар за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ).
С. Ентеритидис је најчешц́е пријављен тип салмонеле код људи, забиљежен код једног од седам случајева. У периоду 2013-2017, тренд потврђенх случајева С. Ентеритидис код људи је био стабилан и одогварао је тренду појаве С. Ентеритидис код кока носиља.
Током 2017. године забиљежено је 5.079 случајева болести које се преносе храном и водом што представља пад од 6,8% у поређењу са 2016. Салмонела у производима од меса и јајима је била најчешц́и узрок избијања болести.
У 2017. години забиљежен је пад случајева кампилобактериозе у односу на 2016. годину (са 246.158 на 246.917), али је и даље најчешц́е пријављена зоонотска болест у ЕУ. Највец́и број случајева откривен је у пилец́ем (37,4%) и ц́урец́ем месу (31,5%).
Број забиљежених случајева листериозе је смањен у 2017. години; пријављено је 2.480 случајева у односу на 2.509 у 2016. Међутим, забиљежен је тренд раста у задњих пет година. Старије особе, нарочито она преко 84 године представљају најрањивију популацију. У овој старосној групи стопа смртности била је 24%. У ЕУ инфекција је била фатална за једног од сваких 10 пацијената. Највец́а учесталост Л. моноцитогенес је детектована у рибама и производима од рибе (6%), а затим у готовим салатама (4,2%).
Извјештај даље сумира трендове и изворе туберкулозе чији је узрочник Мицобацтериум бовис, Бруцелла, СТЕЦ, Yерсиниа, Трицхинелла, Ецхиноцоццус, конгенитална Тоxопласма, бјеснило, Цоxиелла бурнетии (Q грозница), вирус Западног Нила и туларемија.
Извјештај је заснован на подацима прикупљеним из свих 28 земаља чланица Европске уније за 2017. годину. Поред земаља чланица ЕУ, податке су доставиле и друге европске земље, међу којима је и Црна Гора чиме је дат допринос сагледавању што реалније ситуације на цјелокупном европском континенту када су горе наведене болести у питању. Поред Црне Горе податке су доставиле и Норвешка, Исланд, Швајцарска, Лихтенштајн, Албанија, Босна и Херцеговина, Србија и Македонија.
Цјелокупан извјештај можете погледати на сљедећем линку
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?