Интервју министарке јавне управе, Сузане Прибиловић магазину ЦоРД

Како би јавна управа требало да изгледа на крају реформе 2020. године и како је ова реформа повезана са другим циљевима Владе?

Вјерујем да смо у претходном периоду посвећеним односом према преузетим обавезама оправдали постојање ресора јавне управе и реформу јавне управе поставили као један од најважнијих приоритета Владе Црне Горе. Такође, створили смо институционалне и нормативне претпоставке, кроз доношење неколико законских рјешења, а прије свега Закона о државној управи, Закона о државним службеницима и намјештеницима и Закона о локалној самоуправи који треба да обезбиједе професионалну, стручну и ефикасну јавну управу. Отпочели смо процес оптимизације броја запослених, а паралелно предложили и нова рјешења у погледу реорганизације јавне упарве кроз нови Закон о државној управи. У претходном периоду, повећан је број електронских услуга, па данас имамо 564 услуге у надлежности 50 институција. Реформа истовремено подразумијева промјену свијести да мијењамо старе навике, да дјелујемо у складу са савременим стандардима, да би грађанима пружили најбољу услугу. Зато чврство вјерујем да ће активности које смо имали у претходном периоду, али и оно шта планирамо за наредни, довести до тога да 2020. године имамо бољу управу која ће више бити сервис грађана, уз нише трошкове пословања.

Почетком године најавили сте да ће у јавном сектору на централном нивоу изгубити посао око три одсто, а на локалном нивоу до 5% запослених и то до краја 2018. године. Колико је реалистично да ће ова мера и бити спроведена у датом року?

Влада је недавно усвојила Извјештај о имплементацији Плана оптимизације до 2020. године за прва два мјесеца имплементације. Имајући у виду да се ради о кратком року имплементације, Извјештај о реализацији Плана оптимизације има за циљ да укаже на тренд кретања имплементације плана за први двомјесечни период, као и на изазове који су пратили почетак примјене имплементације Плана оптимизације. Квалитетно успостављена координација процеса резултирала је да већ у првом извјештајном периоду имамо тренд смањења броја запослених, у укупном износу од 339 запослених и то: 96 запослених на централном нивоу и 243 запослених на локалном нивоу. У циљу што квалитетнијег праћења процеса оптимизације, Министарство јавне управе је спровело низ активности у правцу јачања координације спровођења мјера из Плана, а имамо и значајну политичку подршку за његову имплементацију што је кључно за успјех овог процеса. Вјерујем да смо да добром путу да остваримо зацртане индикаторе до краја 2020.

Да ли и јавна предузећа прате задату динамику?

Морам нагласити да јавна предузећа нису обухваћена Планом оптимизације, али да је приликом усвајања Плана оптимизације, закључком Влада обавезала предузећа у државном власништву да прате препоруке из плана. Министарство јавне управе није задужено за праћење овог закључка, већ ресорни министри.

Како уз отпуштања осигурати квалитет рада јавне управе? Које мере су вам на располагању?

Прије свега, жељела бих да нагласим да је ријеч о оптимизацији јавне управе, а не о рационализацији, како се често пласира у јавности. То значи да желимо да створтимо квалитетнију јавну управу уз ниже трошкове. Предуслов за квалитетну управу су и квалитетни кадрови, зато настојимо да задржимо најбоље, али и да створимо амбијент гдје ће најбољи и долазити. Доказа за то су активности које је министарство реализовало у претходном периоду, а овдје, прије свега, мислим на нови Закон о државним службеницима и намјештеницима.
Да ли ће и какве последице ове кадровске промене имати на вођење процеса евроинтеграција, који тражи велики број стручних људи? Колико је јавна управа у стању да привуче квалитетне стручњаке у овој области?

Апсолутно не, систем смо успоставили тако да се ни у једном сегменту не може угрозити процес преговарања за чланство у ЕУ. О томе смо посебно водили рачуна приликом дефинисања мјера за оптимизацију. Зато се и у Плану отримизације кроз опис мјере ограничавања запошљавања наводе ситуације када је могуће и у којим случајевима некога запослити. У складу са тим, одступање од плана, између осталог, је предвиђено за радно ангажовање по основу пројеката који се финансирају средствима ЕУ или донација.

Колико ће вам у оптимизацији рада помоћи процес дигитализације?

Трансформација Црне Горе у модерну државу мора бити праћена и процесом дигиталне трансформације, као једног од кључних предуслова за економски развој државе. Трендови указују да ће активности које се фокусирају на интеграцију људи, процеса и технологије, донијети највише вриједности и користи свакој пословној организацији. Убрзане технолошке промјене и свеукупни пораст информација у континуитету подижу значај и одговорност ИЦТ у ери нове технолошке револуције. Радећи на плану оптимизације јавне управе у Црној Гори, сматрали смо да су искуства земаља ЕУ врло корисна у сагледавању свих мјера које могу утицати на ефикасност и ефективност рада јавне управе. У том смислу, дигитализација процеса у јавној управи подразумијева читав сет мјера којима се јавна управа трансформише у грађанима орјентисану и сервисну управу. Управо због тога стратешким и планским документима Влада Црне Горе, на предлог Министарства јавне управе као ресорног министарства, предлаже активности које ће помоћи у процесима оптимизације јавне управе у Црној Гори. Циљ Владе Црне Горе је да се грађанима и привреди омогући реализација највећег броја потреба искључиво електронским путем, почевши од јединственог система идентификације и приступа свим електронским услугама до могућности електронског потписивања и размјене докумената, као и реализације тих услуга без потребе за било каквом пропратном документацијом.

Какви су планови Црне Горе у вези са Дигиталном агендом усвојеном овог јуна, а у домену су вашег министарства?

Министарство јавне управе активно партиципира у раду Радног тима за координацију активности у оквиру Берлинског процеса. Црна Гора је препознала дигитални развој као један од својих приоритета још 2003. године, године доношењем прве Стратегије развоја информационог друштва, након чега је у континуитету настављено стратешко планирање у овом сегменту. Такође, у циљу даљег дигиталног развоја и повећања повјерења у електронске трансакције кроз правни оквир који уређује сигурне и поуздане електронске трансакције усвојили смо легислативу из области електронске идентификације и електронског потписа. У циљу коришћења развијених софтверских рјешења у ЕУ, те испуњавања обавеза из Дигиталне агенде које се односе на интероперабилност, Министарство јавне управе је потписало у Бриселу Меморандум о разумијевању између Европске уније и Црне Горе о учешћу Црне Горе у ИСА² програму. Унапређење дигиталних вјештина, као једна од обавеза предвиђених Дигиталном Агендом, је, такође, у фокусу тренутних активности. У току је реализација активности анализе стања у области дигиталних вјештина у земљама Западног Балкана WБ6, а чије се унапређење налази у Агенди вишегодишњег акционог плана о регионалном економском простору за земље Западног Балкана. Као дио тих активности покренут је пројекат “Регионални приступ за побољшање дигиталних способности у земљама WБ6”, подржан и финансиран од стране Вијец́а за регионалну сарадњу (РЦЦ), који има за циљ пружање оквира који подржава регионалне активности везане за дигиталне вештине на Западном Балкану.

Недавно је шеф Сектора за сарадњу у Делегацији Европске уније у Црној Гори, Херман Шпиц, оценио је да је Црна Гора постигла одређени напредак у борби против корупције. Колико би дигитализација могла допринети смањењу ове појаве?

Дигитализација трансформише јавну управу на безброј начина, утичући на брзину и размјену информација у циљу брже комуникације и анализе података, што значајно може доприњети пољу борбе против корупције, где су информационе и комуникационе технологије отвориле нова врата за спрјечавање, откривање и кривично гоњење починиоца корупције. Дигитализација, као пружање услуга коришћењем ИЦТ технологија, по својој дефиницији значи коришћење услуга на даљину, преко интернета. Управо овакав вид интеракције грађана и привреде, са државном односно локалном администрацијом, сматра се једним од важних антикоруптивних механизама, што потврђују многобројне студије и истраживања. Учешће у Партнерству за отворену Владу, као позив да се развојем е-Демократије утиче на свијест грађана и повећање њихове интеракције са јавном управом, док са друге стране, реформу јавне управе видимо кроз процес дигитализације и аутоматизације радних токова. Самим тим, Министарство јавне управе напорно ради на развоју ИЦТ сектора како би унаприједили антикоруптивне механизме у процесима јавних набавки, пружању електронских услуга и развоју концепта отворених података.

Предлог закона о државној управи наишао је на различите коментаре. Зашто сте се одлучили за нови начин регулисања рада независних тела?

Циљ нових законских рјешења је да се унаприједи организациона структура, те организација државне управе усклади са европским стандардима на начин да се утврди јасна типологија органа државне управе и јасне линије одговорности у систему. У систем државне управе, поред министарстава и органа управе, по први пут се уводе државне агенције и фондови, који врше послове државне управе, па се на овај начин организациона структура усаглашава са ЕУ стандардима. На овај начин успоставиће се правни оквир за јасну организацију и типологију органа и допринијети кохерентности система, што је један од стратешких циљева реформе јавне управе утврђен Стратегијом реформе јавне управе до 2020. Циљ је да уједначимо агенције са органима јавне управе као што је то случај у ЕУ. Сва ова рјешења су преузета из ЕУ и ми се усаглашавамо са њима.

Једна од мера коју сте најавили је и мерења задовољства грађана пруженим услугама. Како ћете ставове грађана и када ћемо моћи да добијемо прве резултате овог мерења?

Наиме, према Акционом плану до краја године треба да припремимо методологију за мјерење задовољства грађана, а затим да идентификујемо органе државне управе и органе локалне самоуправе који пружају јавне услуге, на основу које ће у наредном периоду, годишње, објављивати резултате тих мјерења.

Колико је администрација спремна да буде оцењивана и да се прилагођава захтевима грађана?

Мислим да је јавна управа спремна да буде оцијењена, а, такође, и спремна да се прилагоди захтјевима грађана. У прилог томе говори чињеница да су у претходној години неки органи државни и локалне самоуправе урадили одређена мјерења задовољства грађана. Наш циљ је да креирамо јединствену методологију, те да преузмемо улогу координатора и да успоставимо механизам за систематско праћење квалитета пружених услуга.

Интервју магазину ЦоРД