Потпредсједник Симовић гостовао у емисији „Недјељом о селу и пољопривреди“, Радио ЦГ: Црногорска пољопривреда се креће у добром правцу, али доста тога треба још урадити и унаприједити

 „Развој сјевера представља приоритет коме Влада  посвећује посебну пажњу, не реторички, него суштински и веома одговорно, јер је сјевер наша велика шанса, изазов и обавеза. И то радимо кроз конкретне пројекте. Најзначајнији инфраструктурни пројекти који се реализују у Црној Гори допринијеће управо развоју сјевера, оживљавању привреде, туризма и пољопривреде, отварању нових радних мјеста у унапређењу укупног квалитета живота, поручио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић.

Он је гостујући данас на Радију Црне Горе, у емисији „Недјељом о селу и пољопривреди“ говорио на тему Агробуџета за ову годину и уопште правцима развоја црногорске пољопривреде. У контексту подршке развоју сјевера, посебно је истакао да су у Агробуџету само за рурални развој креиране 24 мјере, у износу од 32,7 милиона еура. „То значи да у овој години имамо раст средстава за подршку руралном развоју од преко 9 милиона еура или око 40 одсто, казао је Симовић подсјећајући да је и у прошлој години доминантан број пројеката и средстава подршке реализован управо на сјеверу.

Према ријечима Симовића, значајно су повећани износи средстава за реализацију мјера за побољшање квалитета живота на селу. „За око милион еура су повећана средства за изградњу инфраструктуре и за ту намјену ће бити усмјерено 2.260.000 еура“, казао је Симовић, додајући да Влада улаже и значајна средства у реализацију пројеката побољшања остале инфраструктуре потребне руралним подручјима, као што су образовне и друге потребе стаовништва. Најавио је и да у Бијелом Пољу почиње изградња и опремање Куће пољопривреде за сјевер Црне Горе, у којој ће бити обједињене све стручне и савјетодавне службе и која ће постати препознатљива адреса свих произвођача на сјеверу.   

Говорећи о укупној подршци црногорској пољопривреди, која Агробуџетом обухвата три области: пољопривреда(у оквиру које је рурални развој), рибарство и оперативни програми, Симовић је истакао задовољство што је Агробуџет ове године већи за 31 одсто и износи 52,4 милиона €. Он је поновио оцјену да је Агробуџет и европски и домаћински, јер представља израз обезбјеђене подршке од стране ЕУ, као подршке укупном напретку Црне Горе на њеном европском путу, израз аграрне политике Црне Горе, у финансијском и садржајном смислу, уз повећање средстава из националног буџета као домаћинског и одговорног односа Владе према вриједним домаћинима и предузетницима и јачању домаћих институција.

И ја сам нестрпљив у вези са ИПАРД пројектима, али процедуре морамо испоштовати

Симовић је истакао да ће ову годину посебно обиљежити реализација великог ИПАРД-а, што ће обезбиједити велики инвестициони замах у нашој пољопривреди и у сектору примарне производње и прераде, с обзиром на пристигле захтјеве за подршку пројеката, у укупном износу инвестиција од  55 мил €, и бесповратну подршку од 27 мил €.

„Убрзо ћемо представити уговорене пројекте за прераду. Убрзавамо процес теренске контроле апликација за примарну производњу. Знам за нестрпљење и сам сам врло нестрпљив и дневно упозоравам, подстичем и опомињем. Објашњавам да се мора разумјети шта значе агро - рокови, да је у пољопривреди и један дан велики, некад и пресудан, а камоли недјеље или мјесеци. С друге стране имамо процедуре ЕУ које се морају испоштовати. Мислим да се може и мораће се брже уз поштовање процедура“, оцијенио је Симовић, изражавајући очекивање да до краја фебруара или почетком марта почне уговарање пројеката за примарну производњу.

„Циљ нам је да у овој години објавимо нове позиве и за примарну производњу и за прераду, као и да акредитујемо нову мјеру диверзификација у руралним предјелима“.

Заједно са домаћинима и предузетницима до нових искорака

Симовић је казао да, на бази обезбијеђене издашне подршке и могућности кроз бројне мјере и пројекте  очекује нове искораке у пољопривреди у свим секторима. 

„На бази рада домаћина, иницијатива све већег броја предузетника, укључујући и многе који су се се доказали и у другим секторима, а сада су врло озбиљно и посвећено ушли у сектор пољопривреде, а који већ реализују вриједне инвестиције, очекујем да ћемо заједно остварити нове искораке“, казао је Симовић.

Он је подсјетио да се доста тога постигло претходних година, да широм Црне Горе имамо бројне унапређење и нове прерађивачке погоне, са испуњеним стандардима, са ЕУ извозним бројевима. „Данас можемо оцијенити да се црногорска пољопривреда креће у добром правцу, али да доста тога треба још урадити и унаприједити. Али сада можемо казати да ће тај процес  бити бржи, ефикаснији и видљивији. Сада имамо све издашнију државну подршку, на располагању све издашније ЕУ фондове, нове институције и службе, нове лабораторије, вриједне домаћине који на пољопривреду све више гледају као на прилику за успјешан бизнис, младе фармере, превазиђену свијест подозрења у односу на пољопривреду као нешто што је мање вриједно и мање важно.

Наставићемо заједно и партнерски да радимо како би постигли још боље резулате и у сектору примарне производње и прераде. Вриједни, посвећени и домаћински рад су услови за напредак у било којој области, а пољопривредници веома добро то знају.  Све остало ћемо постићи заједно. И освајање нових технологија и стандарда и унапређење конкурентности и тржишну утакмицу. Министарство ће, као и до сада, пружати сву потребну и стручну и финансијску подршку“, поручио је потпредсједник Симовић, наглашавајући приступ заједништва и искреног партнерства, као јединог успјешног модела за даље искораке, уз једнаку улогу стручне научне заједнице, свих институција, цивилног сектора, уз подршку европских и других међународних партнера.    

Увоз хране посматрати кроз растућу туристичку потрошњу

На констатацију уредника емисије да се и поред евидентног повећања производње и јачања конкуретности домаће производње и даље прилично увози хране, потпредсједник Симовић је казао да је то тачно.

„И једно и друго. Производња расте, али расте и увоз. Чињеница је да се све већи дио наше производње пласира кроз туризам и то је или невидљиви извоз, који се не приказује у подацима о трговинској размјени, иако је то најбољи и највреднији извоз. Чињеница је и се од укупног годишњег увоза 23% увезе током јула и августа – у шпицу љетње сезоне, а расте број туриста. У 2017. Имали смо 2 милиона туриста, што је више за 500 хиљада у односу на 2013. Чињеница је и да увозимо и значајан број производа који се не могу произвести у Црној Гори. Али чињеница је да увозимо и много тога што би могли произвести. И ту је наш кључни циљ, наша могућност и наша обавеза. Да подигнемо обим производње, да повећамо конкурентност – и цијена и квалитета, да имамо континуитет у снабдијевању. И ту су усмјерени наши напори. Свједочимо да ти напори дају резултате, да имамо нове погоне у свим секторима, освојене нове стандарде, нове производе, нове маркетиншке искораке. Наставићемо у том правцу. На том путу, веома је важна потреба јачања свијести да купујемо домаће производе: као израз вредновања њиховог квалитета, њихове безбједности, њихове свјежине, али и као израз да тиме јачамо нашу економију и јачамо наше фондове за развој нашег здравства просвјете, културе, спорта и социјалне бриге“.

Посјетићу убрзо фабрику воде у Липову да видимо шта нам је чинити

Потпредсједник Владе је, између осталог, изразио охрабрење скорим покретањем производње у фабрици Бјеласица Рада, изградњом нове фабрике Месопромета у Бијелом Пољу, компаније која је врло брзо савладала изазове након пожара, али и остваривању пуних ефеката покретања производње у НДКП, на основу информација које је ових дана добио од менџмента компаније.

Сигиран сам да ће сви ови пројекти имати као последицу даљи укупан развој сектора пољопривреде и прераде и нова радна мјеста.

Обнављамо производњу у некадашњим фабрикама, покрећемо нове прерађивачке капацитете, што ће за резултат имати стварање нове вриједности и нових радних мјеста.

У дијелу емисије – питања слушалаца, једно од питања поставио је радник фабрике воде Липово, који је казао да „23 радника већ 27 мјесеци нијесу добили плату, а да им 4 године нијесу уплаћени доприноси, те да их је власник Душко Кнежевић довео на руб егзистенције“.

„Ништа ново у фабрици воде у Липову, у односу на оно што већ знамо и о другим сегментима „пословне империје“ Душка Кнежевића. Имамо запуштене и напуштене погоне, и сличне слике су, не само у Колашину, него и у фабрици електрода, као и болници у Мељинама, да не причамо о слици у Стакленицима у Голубовцима. Све те слике показују „домаћински и предузетнички однос власника“. Исте слике свега чега се он дотакао“, оцијенио је Симовић.

Он је најавио да се Влада мора бавити тим питањима и да је већ планирао радну посјету општини Колашин и најавио је да ће том приликом обићи и фабрику воде у Липову. „Могу да претпоставим како то изгледа. Фабрика је у стечају, радници немају примања, не уплаћују им се доприноси...Стечај је уведен још у фебруару ове године, а имам информације да је, који мјесец прије увођења стечаја, власник пренио власништво над опремом и фабриком на Атлас банку. Мораћемо тражити рјешење, ради упослених, њихових породица, ради фабрике и потребе да валоризујемо те ресурсе. Тражићемо рјешење у доброј комуникацији са надлежном инситутуцијом – Привредним судом и стечајним управником“, најавио је потпредсједник Владе.

Обезбиједили средства за мјеста првог искрцаја и рибарске луке

Говорећи о сектору рибарства, чије потребе за развојем су током претходних година биле под посебном пажњом Министарства, кроз све већу и садржајнију подршку, Симовић је казао да је у 2019. та подршка 50 одсто већа. Поред подршке за инвестиције у циљу модернизације рибарских пловила, унапређења марикултуре, као и подршке развоју слатководног рибарства и аквакултуре, посебан импулс развоју овог сектора и усаглашавања са правилима Заједничке ЕУ рибарске политике, даће реализација МИДАС ИИ пројекта кроз који ће нагласак бити стављен на унапређење копнене инфраструктуре битне за наше рибаре: набавка и инсталисање опреме за мјеста првог искрцаја, као и изградња рибарских лука. За ову намјену је планирано око милион еура.

Наводећи јучерашњи случај уништења једне рибарске барке усљед невремена и негодовања појединих рибара, Симовић је изразио увјерење да рибари схватити да најаве реализације пројеката о којима се деценијама није бринуло, нијесу реторика, него скора реалност.  Он је истакао да ту постоје и одређени проблеми везани за неразумијевање у многим приморским градовима гдје се рибарске луке доживљавају као нешто што је лоше, што ремети амбијент. „Напротив, мислим да је постојање рибарске луке са маринама могућ, пожељан и оплемењујући за наше приморске градове. Ту имамо и проблема на неким адресама, али желим да кажем да ако је у Бару, Мељинама или другим мјестима дефинисано планском документацијом да један дио гата буде опремљен за потребе рибара, онда ту нема погодбе, поручио је Симовић, позивајући рибаре на заједништво и повјерење по том питању. 

Аудио снимак гостовања Симовица у емисији