Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на међународној конференцији на тему: ''Одрживи развој у Црној Гори''

Поштовани предсједавајући,
Даме и господо,

Захваљујем УНДП и Рокфелер Брадерс Фондацији на организовању овог еминентног скупа посвећеног одрживом развоју Црне Горе. Почаствован сам могућношћу да у овако компетентном саставу - са водећим личностима специјализованих међународних институција и експертима, размотримо најважније аспекте концепта одрживог развоја Црне Горе.

Живимо у времену великих нада и обећања. Сада је моменат да покажемо одговорност како би овај вијек означио њихово испуњење и одржив развој који обогаћује животе свих људи, а не осиромашује нашу планету. Стога се, као императив, намеће успостављање склада између економских, социјалних и еколошких услова и потреба, односно планирање развоја на начин који је одржив.

Концепт одрживог развоја у посљедњој деценији добио је нове и продубљеније садржаје и вриједности. Одрживи развој, данас, подразумијева један комплексан друштвени, политички, економски, еколошки, технолошки и културни пројекат. Он би, глобално и локално, требало да води напредовању и промјенама, тако да се успостави нова и истинска равнотежа између природе и друштва, појединца и заједнице, потрошње, уштеда и обнављања ресурса, начина живота и система вриједности. У том свијетлу, Црна Гора свој одрживи развој види, не само као стратешки, већ и дневни пројекат којим се стварају нови квалитети у природи, друштву, економији, култури и понашању, како појединаца, тако и свих политичких и других структура. Циљ је да се вриједности рационално стварају и троше, правично расподјељују и обнављају, еколошки користе и темељно програмирају.

Црну Гору, данас, можемо посматрати као један од могућих природних паркова Европе. Њена дуга и специфична историја, несвакидашња географија, љепоте рељефа и посебности мора и језера, чине је погодном средином за имплементацију овог концепта. Међутим, присутни су и бројни, ограничавајући фактори, због којих овај задатак није нимало лак затечене посљедице, често непромишљене, индустрализације из времена социјализма, иако још увијек са неколико критичних загађивача; процес транзиције; сиромаштво, редуцирани ресурси и неразвијена инфраструктура. Ипак, најзначајни покретач је наша искрена жеља и опредијељеност да се Црна Гора што прије прикључи развијеном европском друштву демократије, плурализма и толеранције, уз очување црногорског идентитета у мозаику култура.

Црна Гора располаже значајним природним ресурсима и потребним предусловима, укључујући и богато културно-историјско насљеђе, као и квалитетне, високо стручне кадрове, што јој омогућава да у цјелини прихвати начела одрживог развоја у својој развојној политици. Стога смо 1991. утврдили, а 1992. године записали у свом Уставу, да ће се Црна Гора развијати као демократска, социјална и еколошка држава. Увођењем идеје и концепта еколошке државе, опредијелили смо се да корјенито мијењамо наслијеђену привредну структуру, и да наши развојни приоритети, умјесто енергетско-металуршког комплекса, почивају на туризму, у комбинацији са пољопривредом и веома повољним географским положајем, као медитеранске и поморске дрзаве.

Ипак, деценија 90-тих година прошлог вијека, изгубљена је, јер је Црна Гора била талац погубне политике оличене у Милошевићу, што је резултирало ратовима и разарањима на просторима бивше Југославије, међународним санкцијама и изолацијом и, посљедично, заустављањем њеног развоја. Ограничавајуће околности тих година, и поред чињенице да је Црна Гора једина од шест бивших YУ република која је остала ван ратних конфликата, одлучујуће су утицале да се један валидни еколошки, социјални и развојни принцип у пракси не остварује жељеном динамиком. Тек након потпуног раскида са том политиком 1997. и њеног краха и у Србији, крајем 2000, отпочео је период обнове, реформи и про-европских процеса.

На Самиту у Јоханесбургу, Црна Гора је потврдила приврженост политици одрживог развоја, сматрајући тај задатак колико глобалним програмом ове епохе, толико и битним задатком сваког појединца, насеља, града и, укупно, Црне Горе. Одмах након Јохансебурга, формирали смо Савјет Црне Горе за одрживи развој, са циљем да припреми Националну Стратегију, као и да, у сарадњи са политичким, стручним, научним и грађанским носиоцима напретка Црне Горе, припреми и имплементира акционе програме. Циљ нам је остваривање одрживости на свим пољима друштвеног, економског и свеукупног развоја наше Републике. На том путу, желимо да учимо од других и да, и по овом важном питању, сарађујемо са међународном заједницом. Пред нама је огроман посао, али смо одлучни и спремни да га уз неопходну међународну подршку и помоћ спроведемо. То се, нарочито односи на неколико кључних планова еколошке агенде и одрживих пројеката.

Уједињене Нације су, преко Програма за развој - УНДП подржле овакво опредјељење Црне Горе и приступиле разради наше идеје у виду првих пројеката за три одабране области: развој одрживог туризма у Сјеверном и Централном дијелу земље, обновљиви извори енергије и шумарства. Намјера је да се убудуће обухвате и друге области, попут развоја органске пољопривреде, планирања простора, као и управљања отпадом. Ово је прилика да УНДП у и његовом првом човјеку, уваженом господину Броwн-у одам признање за то разумијевање и подршку, као и помоћ у анимирању других реномираних институција, прије свих Роцкфеллер Бротхерс фондацији, која нам, такође, од почетка, пружа драгоцјену помоћ.

Вјерујемо да ''незавршени еколошки пројекат Црне Горе'', у наредним годинама можемо остварити кроз национални пројекат одрживог Црне Горе.

Које су предности Црне Горе за опредјељење и остваривање перспективе одрживог развоја?

На првом мјесту, то је изузетно богатство разноврсности јединственог природног амбијента, као и културно-историјске баштине, на географски малом простору који је стољећима био раскрсница путева и култура неколико цивилизација. Црна Гора има четири национална парка и два значајна локалитета која се налазе на листи природне и културне баштине УНЕСЦО-а, као и у РАМСАР програму области које су под међународном заштитом. То је заиста оргомно богатство за земљу која има око 650.000 становника и чија је површина 13.812 км/2. То је, у исто вријеме, и наша велика обавеза да то богатство очувамо и да га искористимо на прави начин.

Такође, упркос неповољним трендовима у привредном и урбаном развоју посљедњих деценија, особености природе и насљеђа Црне Горе су још увијек релативно очуване, док се деградација у индустријском и урбаном развоју може кориговати.

Црна Гора већ годинама настоји да валоризује вриједности њеног амбијента и климе за туристички развој који остаје моторна снага свеукупног развоја. Сада се та перспектива повезује са концептом одрживог туризма, као основном премисом на којој се базира и постојећи Мастерплан развоја туризма у Црној Гори. Овај план, који је Влада усвојила 2001, замијениће концепт социјалног туризма, из времена прије кризе на Балкану. Свакако и да валоризација и очување богате црногорске културне баштине, у комбинацији са природним амбијентом, представља један од битних елемената туристичког потенцијала Црне Горе. Сигуран сам да це запоцети пројекти УНДП-ја и Рокефелер Брадерс Фонда о одрзивом разоју туризма у централном и сјеверном дијелу Црне Горе знацајно допринијети брзој реализацији зацртаних циљева.

И поред тога што је наслијеђена привредна структура почивала на значајном увозу електричне енергије, Црна Гора посједује обиље извора обновљиве енергије. Напуштајући, постепено, такву структуру, Црна Гора се окреће рационалном коришћењу извора обновљиве енергије за своје будуће развојне потребе. Оријентација је на коришћењу великих водених ресурса за градњу малих електрана, као и на алтернативне изворе, попут енергије вјетра, сунца, као и биомасе.

Као простор изузетно богат шумом, Црна Гора је опредијељена да тај ресурс користи на одржив начин, како би се шуме заштитиле и узгајале, а национални паркови користили као био-резервати и туристичке атракције.

Планинско-приморско подручје Црне Горе са медитеранском и континенталном климом омогућава развој органске пољопривреде која би користила предности поднебља, како у приморском, тако и у планинском дијелу. Таква пољопривредна производња повезала би се са туристичком перспективом Црне Горе и могућностима пласмана органских производа на инострана трзиста.

Ипак, и поред поменутих предности и потенцијала, присутни су и одређена ограничења и дилеме.

Прво, како у кратком року, извршити радикалну замјену привредне структуре, са тешке индустрије, која запошљава највећи дио становништва, али је, истовремено, и највећи загађивач природе, на туризам, поморство и пољопривреду, а да се не погорша садашње стање високе незапослености, као и релативно низак ниво стандарда.

Друго, како, у краћем року, створити еколошки одржив, специјализован и диверсификован туристички производ, а да се у највећој могућој мјери осигура оптималан баланс еколошких, економских и социјалних фактора?

Треће, на који начин и у којој мјери је укупан привредни развој могуће везати за обновљиве изворе енергије?

Четврто, да ли је реално да се Црна Гора потпуно посвети концепту одрживог развоја и да, у томе, рачуна на подршку и помоћ значајних међународних чинилаца - УН, ЕУ, као и међународних фондација и организација које дјелују у тој области?

Што Влада Републике Црне Горе намјерава да уради и како би међународне институције могле да помогну?

Стратегија развоја Црне Горе као еколошке државе, утврђена 2001. постаће основа за приоритете, мјере и активности које ће се предузимати у будућем развоју Црне Горе.

Концепт одрживог развоја, налаже да се велика пажња посвети стварању и развоју одговарајућих институција, као и изградњи нове свијести грађана који ће разумјети, прихватити и носити такво опредјељење. То даље значи изградњу одговарајућег система образовања, информисања и научно-истраживачке дјелатности, који би омогућио развој, ширење и превладавање те нове свијести. Уз подршку међународних чинилаца, у првом реду УН, ЕУ, САД и других институција и фондација, Црна Гора би могла постати својеврстан пионирски простор који би даље утицао на стварање ширих регионалних и међународних центара за истраживање и обуку, као и за друге програме посвећене одрживом развоју.

Започети програм сарадње са међународним институцијама, на челу са Програмом за развој Уједињених нација, којим се иницијално утврђује један низ важних пројеката у области одрживог туризма, шумарства и обновљивих извора енергије, треба наставити и развити са пројектима органске пољопривреде, планирања простора и управљања отпадом, на основу оквира и програмских докумената који су заједнички урађени. У функцији ефикасног остваривања ових циљева оцекујемо даљу продубљену координацију срадње Националног савјета за одрзиви развој и Владе Црне Горе са УНДП, Роцкфелер Бротхерс и другим слицним организацијама.

Очекујемо да УНДП и друге организације УН система, као и међународне владине и невладине институције и фондације, помогну Влади Црне Горе у генерисању потребне стручне и финансијске подршке, неопходне за успјех овог важног подухвата. Предлажемо да се размотри идеја да се Пројекат одрживог развоја Црне Горе редовно прати у оквиру УНДП-а, али и других важних међународних форума, попут УНЕП-а и Свјетске банке, те да се заједнички разматрају мјере које би се предузимале.

Са свијешћу да свако од нас имај свој дио одговорности да генерацијама које долазе оставе што боље природно насљеђе, цијенимо да је задатак који смо себи поставили важан не само за Црну Гору, већ и за наш регион, Европу, па можда и шире. Мислимо да је овакво наше опредјељење кључ за рјешавање глобалног проблема ове епохе, и да само заједничком, акцијом можемо градити бољу будућност.

Захваљујем на пажњи.

Њујорк, 18. април 2004. године