Потпредсједник Симовић представио резултате подршке преради кроз ИПАРД: Обиљежавамо почетак великог инвестиционог замаха у црногорској пољопривреди

Као резултат првог јавног позива за бесповратну подршку инвестицијама у преради кроз ИПАРД Програм, биће подржан 21 пројекат са укупним износом инвестиција већим од 12,5 милиона еура, саопштио је данас потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић, оцјењујући да је почетак коришћења средстава из великог ИПАРД-а - почетак великог инвестиционог замаха у црногорској пољопривреди.

У присуству корисника уговорене подршке – 21 предузетника из Бара, Бијелог Поља, Будве, Цетиња, Мојковца, Никшића, Подгорице и Пљеваља, представника Делегације ЕУ у Црној Гори, као и надлежних институција укључених у реализацију ИПАРД-а, те представника локалне самоуправе, Симовић је изразио задовољство што сви поново заједно обиљежавају нови искорак у црногорској пољопривреди.

„И данас смо поново заједно: вриједни предузетници, наши ЕУ партнери, Влада, локална самоуправа и представници медија. Заједно означавамо почетак великог инвестиционог замаха у црногорској пољопривреди – почетак коришћења средстава из великог ИПАРД програма. Пред нама је година у којој ће црногорска пољопривреда значајно оснажити капацитете и у примарној производњи и у преради, уз издашну бесповратну подршку европских фондова и Владе Црне Горе“, казао је Симовић на презентацији резултата одржаној у Пријестоници.

На овај начин, како је додао, сви заједно доприносе јасној видљивости и европске и Владине подршке и шаљу поруку охрабрења за будуће кориснике за нове позиве.

Инвестиције за отварање нових 85 радних мјеста

Потпредсједник Владе саопштио је да су подржани пројекти из сектора прераде меса, млијека, винарства и прераде воћа и поврћа, гдје је подршком обухваћена изградња и реконструкција објеката и набавка опреме.

Укупан износ инвестиција је преко 12,5 милиона еура, а бесповратна подршка је преко 5 милиона еура. Бесповратна подршка из ЕУ фондова износи 3,9 милиона еура, а из националног буџета 1,3 милиона еура.

„Реализацијом ових инвестиција обезбиједиће се нових 85 радних мјеста и одрживост 786 постојећих радних мјеста. Осигураће се пласман и развој за око 7.000 постојећих коопераната и могућности за бројне нове кооперанте“, саопштио је Симовић.

Он је казао да ће ове инвестиције обезбиједити повећање капацитета наше прерађивачке индустрије за:

- Прераду нових 15 милиона литара млијека,

- Производњу нових 5 милиона килограма месних прерађевина уз двије нове кланице,

- Производњу нових 700 хиљада килограма пршута и

- Производњу нових 150.000 литара вина.

Наводећи да је један број пристиглих апликација на јавни позив није био успјешан, Симовић је казао да је цијели процес спроведен досљедно по ЕУ правилима и процедурама.

„Пажљиво смо анализирали разлоге због којих поједине апликације нијесу биле успјешне. Доминантан разлог је што апликанти нијесу одговорили на Обавјештење о допуни документације или нијесу одговорили у цјелости, тј. нијесу доставили документацију која је неопходна за даље разматрање пројекта. Нажалост, било је кашњења од само један или два дана. То су ЕУ процедуре које смо усвојили и које су једнаке за све апликанте“, поручио је Симовић. оцјењујући да је у томе добро што одређени број апликаната има спремну документацију за нови јавни позив који се припрема и који ће бити објављен током ове године.

Убрзати уговарање подршке за примарну производњу

Симовић је нагласио да је у току процес контроле захтјева за бесповратну подршку инвестицијама у примарној производњи, гдје је пристигло чак 389 захтјева за планиране инвестиције у износу од око 27 милиона еура.

„Кроз нашу свакодневну директну комуникацију са домаћинима широм Црне Горе добијамо бројне сугестије и очекивања да овај процес мора бити бржи. Овом приликом желим да кажем да разумијем те поруке, да разумијем то нестрпљење, и сам сам врло нестрпљив и дневно подстичем и упозоравам. Због тога, и овом приликом апелујем на све надлежне службе и одговорне појединце да уложе додатну енергију. Радно вријеме не смије да буде баријера, као што радно вријеме није баријера вриједним домаћинима. Они раде цијели дан, полажу наде, брину бројне бриге: и са природом и са финансијама и са пласманом и са наплатом. Свакако, с друге стране, морамо сви заједно уважити чињеницу да имамо процедуре које се морају до краја испоштовати, процедуре које су једнаке за све – без изузетка. И због тога, позивам и произвођаче да буду бржи у прикупљању и подношењу неопходне документације“, поручио је Симовић.

Симовић је казао да је након детаљног увида у динамику овог сложеног и захтјевног процеса, добио информацију да ће највећи број захтјева бити спреман за уговарање у наредним недјељама и да постоје капацитети да се овај посао заврши до средине априла.

Аутопут, ски центи, туристички комплекси – нове шансе за произвођаче

Овом приликом, потпредсједник Владе указао је и на посебан значај који за пољопривредну производњу има растући број туриста који посјећују Црну Гору. „Реализацијом капиталних инфраструктурних пројеката и на сјеверу и на југу: аутопута, ски центара, туристичких комплекса, додатно ће се повећати и потребе тржишта и могућности пласмана пољопривредних производа“, казао је Симовић истичући да обезбијеђени програми бесповратне подршке доприносе да се пољопривреда све више препознаје као шанса за уносан бизнис.

Шпиц: Интересовање и спремност произвођача охрабрујући

Шеф Сектора за сарадњу у Делегацији ЕУ у Подгорици Херман Шпиц изразио је задовољство што присуствује и догађају поводом успјешног уговарања подршке и почетка активности на модернизацији прераде пољопривредних производа, подсјећајући да је био присутан и на отварању првих јавних позива. Он је казао да је ријеч о заједничкој подршци ЕУ и Црне Горе развоју руралних подручја, повећању конкуретности пољопривредне производње и усвајању високих стандарда ЕУ за одрживо коришћење земљишта, безбједност хране и бољи приступ тржишту ЕУ.

Према ријечима Шпица, број примљених апликација за подршку и за примарну производњу и прераду премашио је почетна очекивања. То је, како је казао, позитиван сигнал и показатељ да су црногорском сектору пољопривреде потребне велике инвестиције, да су произвођачи спремни за изазов у циљу унапређења производње, али и показатељ да црногорска пољопривреда има будућност. „ИПАРД фондови нуде шансу да се иде у том правцу“, казао је Шпиц, истичући да је интерес да Црна Гора максимално искористи ИПАРД средства.

"Након презентације резултата позива за подршку, потпредсједник Симовић је одржао посебан састанак са корисницима подршке како би сагледали изазове у наредном периоду, у циљу што успјешније реализације пројеката и исплате подршке. Састанку је присуствовао и директор ИРФ- Зоран Вукчевић који је казао да је ИРФ формирао посебну линију за кредитирање ИПАРД пројеката".

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја