Изградњом ефикасног система безбједности хране штитимо права потрошача у Црној Гори

Право потрошача на безбједну храну једно је од темељних потрошачких права. У циљу заштите јавног здравља и поштовања права потрошача, Влада Црне Горе наставља да унапређује и гради ефикасан систем безбједности хране. 

Активностима које спроводи надлежна Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове постигнут је висок ниво заштите здравља потрошача, али и заштите њихових интереса спрјечавањем превара или обмана, и довођења потрошача у заблуду неправилним означавањем хране.

Свјетски дан права потрошача – 15. март прилика је да се подсјетимо на резултате који се остварују у овој области и активности које се у континуитету спроводе, у циљу функционисања и даљег унапређења система безбједности хране. 

Осим захтјевног рада на унапређењу законске регулативе, стварању претпоставки за функционисање примарно важних система - заштите здравља животиња и биља, подршке увођењу стандарда у производном сектору, као и континуиране едукације произвођача и потрошача, оно што је увијек у фокусу јавности је контрола хране на тржишту. Имајући то у виду Управа за безбједност хране на мјесечном нивоу саопштава податке везане за рад инспекцијских служби приликом контрола хране приликом увоза у Црну Гору и на унутрашњем тржишту. Подаци о враћеним или уништеним пошиљкама на граници и пронађеним неправилностима потврда су да систем безбједности хране функционише и да се таква храна неће наћи пред потрошачима.

 

Тако је, током 2018. године, забрањено стављање на тржиште Црне Горе 147 пошиљки хране, укупне тежине око 1.300 тона, а у 2019. години до  данас, забрањено је стављање на тржиште 28 пошиљки хране тежине око 23 тоне. Разлози су неусаглашености са прописаним захтјевима безбједности и квалитета. Најчећи разлози су били утврђивање недозвољених пестицида, адитива, контаминената, као и неусаглашеност ознака на храни које нијесу биле у складу са прописом о информисању потрошача или храна није одговарала прописаним захтјевима квалитета. 

На исти начин, спроводе се контроле на унутрашњем тржишту, контролом објеката за производњу, прераду и дистрибуцију хране, укључујући и контролу на нивоу примарне производње. Током 2018. године, узет је велики број узорака хране. У изузетно малом проценту утврђене су неправилности и у свим случајевима су предузете законом предвиђене мјере за њихово отклањање. 

Све ове контроле, како хране из увоза и хране на унутрашњем тржишту, кроз службене контроле и мониторинге, спроводе се јер је могућност контаминације хране могућа у свим фазама производње, прераде, дистрибуције и руковања. Нулти ризик не постоји када је безбједност хране у питању. 

Овом приликом подсјећамо и на резултате постигнуте на плану унапређења објеката у којима се производи храна у Црној Гори, односно њиховог усаглашавања са захтјевима ЕУ за безбједност хране. За период од само четири године унапријеђен је значајан број објеката. У моменту прве процјене усаглашености објеката са захтјевима ЕУ, у Црној Гори било само 14 таквих објекта. Са захтјевима ЕУ у међувремену је усаглашено још 110 објеката. Ријеч је објектима који су процјењивани прије отварања преговора у поглављу 12, везаном за безбједност хране, а сви објекти који су отварани након тога у потпуности усаглашени са ЕУ захтјевима. У овом моменту имамо укупно 224 објекта потпуно усаглашена са ЕУ захтјевима за безбједност хране.

За постизање ових резултата од изузетног значаја је била добра сарадња Управе са субјектима у пословању храном, који су показали одговорност и посвећеност, и висок степен разумијевања да су одговорни за безбједност хране коју стављају на тржиште.

Потврда резултата у достизању ЕУ стандарда у производњи хране дошла је и од надлежне институције ЕК. Црна Гора је на два поља добила потврду повјерења у систем безбједности хране. Прво, стављањем на листу одобрених објеката за производњу хране животињског поријекла за увоз из трећих земаља, друго, од фебруара 2018. године, добили смо статус одобрене земље за увоз млијека у ЕУ.

Како је предуслов безбједности хране, безбједна сировина од које се храна производи, Управа спроводи годишње програме мјера здравствене заштите животиња и фитосанитарне мјере за здравље и заштиту биља. За ове мјере у буџету за 2019. годину опредијељена су средства у износу од више од 1, 8 милиона еура. Додатно, и у овој години наставља се превентивна вакцинација против болести квргаве коже и плавог језика за шта су обезбјеђена додатна средства у износу од око 700.000 €, као и донација ЕК у вакцинама против болести квргаве коже.

И на плану усклађивања националних са ЕУ прописма постигнути су изузетни резултати. У 2018. години је завршено транспоновање ЕУ легислативе, што је подразумијевало доношење 12 оквирних закона и око 500 подзаконских аката. Такође, доношењем Плана за управљање неусаглашеним млијеком, и Националног програма за унапређење објеката, Црна Гора је испунила важно, прво мјерило за затварање преговора у поглављу 12. Дефинисан је и план за испуњавање преостала два мјерила везана успостављање ЕУ система службених контрола потребне административне капацитете, а за шта су планирана финансијска средства. 

Кроз пројекат ИПА 2014 који је у току, обезбјеђена је нова опрема за лабораторију за мљекарство, чиме су створени услови за подизање стандарда контроле сировог млијека, што је веома важан сегмент безбједности хране, а тиме и заштите потрошача. Кроз овај пројекат спроводе се и активности на унапређењу ветеринарске службе у Црној Гори, наставља се орална вакцинацији лисица против бјеснила, којом се обезбјеђује заштита здравља животиња и људи спречавањем појаве бјеснила као најопасније болести која се може пренијети на људе.

Кроз МИДАС 2 пројекат обезбјеђена су финансијска средства за унапређење система безбједности хране, успостављањем свеобухватног система за управљање нуспроизводима животињског поријекла, унапрееђење фитосанитарне лабораторије и успостављање најсавременијег ветеринарског информационог система. Кроз подршку из претприступних фондова планирана је изградња три гранична инспекијска мјеста за ветеринарске и фитосанитарне граничне контроле, карантинску јединицу за контролу здравља биља и три сабирна центра за прикупљање нуспроизвода. 

Све планиране инвестиције, као и активности на унапређењу система безбједности хране имају само један циљ: да се успостави функционалан систем безбједности хране, усаглашен са ЕУ стандардима, а све у циљу заштите јавног здравља и заштите права потрошача.