Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић отворио ИИ пословни и инвестициони самит Јадранске Регије

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ



Поштоване даме и господо,

Задовољство ми је да вас поново, након годину дана, срдачно поздравим на свечаном отварању Другог Јадранског Пословног и Инвестиционог Самита у Будви, која као центар црногорског туризма и посебно Свети Стефан, својеврсни бисер Јадрана, постају традиционално мјесто окупљања економиста, банкара, постојећих и будућих инвеститора у региону.

Овогодишњи Самит укључује и регион Јадрана и Југоисточне Европе, што је, цијенимо, још један доказ да Црна Гора постаје незаобилазно мјесто сусрета међународне пословне заједнице на овим просторима. То је, такође, јасан израз наше међусобне жеље и опредјелјенја да развијамо и продубљујемо сарадњу како би унаприједили укупан амбијент за пословање и инвестиције. Све то води јачању конкурентности наших тржишта и даљем рјешавању једног од кључних проблема са којим се данас суочава Регион- релативно високе стопе незапослености и релативно низак ниво инвестиција. У том правцу, значајан прогрес је остварен и кроз активности које спроводимо у оквиру Инвестиционог уговора (Инвестмент Цомпацт) за Југоисточну Европу, под покровитељством ОЕЦД-а.

Дакле, достигли смо ону преломну тачку којој смо тежили- да развојна питања и пројекти постану доминантна тема наших разговора и окупљања. Дозволите да вас подсјетим да сам прошле године, на овом мјесту, рекао да су се ''послије низа година неизвјесности, ратова и конфликата на Балкану, коначно стекли услови да се у Црној Гори потпуно посветимо реформама, бизнису, инвестицијама, пословним и партнерским релацијама, питањима од суштинског значаја за стандард и живот људи и да је то пут који нас сигурно води до укључивања у европске и евроатлантске структуре''.

Влада Црне Горе је, без остатка, посвећена том циљу. Остварили смо значајне ефекте на плану структуралних реформи и унаприједили политичку и макроекономску стабилност.

Кроз сарадњу и партнерске односе са Свјетском банком, ММФ-ом, ЕИБ-ом, ЕБРД-ом и осталим донаторима, Влада Црне Горе добија потврду за реформе које спроводи, креирани макроекономски оквир и одрживост јавних финансија, правилно одређену стратегију и приоритете развоја. Уз њихову подршку, у току је реализација инвестиционих пројеката вриједних 173 мил. Еура и 26,1 мил. долара. У тој функцији су и програми које реализујемо у сарадњи са УСАИД-ом, ЕАР-ом, као и кроз изузетно значајне билатералне аранжмане са Њемачком и осталим европским партнерима.

Када погледамо економије земаља које су успјеле да привуку висок ниво и квалитет директних страних инвестиција, примјећујем да то нијесу урадиле кроз посебне подстицаје за стране инвеститоре, већ унапредјењем инвестиционе климе за све инвеститоре домаће и стране. Због тога је у нашем дневном приоритету изградња система који улива повјерење. Јер, заштита права приватног власништва захтијева ефикасан и поуздан правни систем, поуздану, транспарентну и способну јавну администрацију, партнерство јавног и приватног сектора, развој инфраструктуре.... У том циљу, Влада Црне Горе је недавно одлучила да формира и нову Агенцију за промоцију страних инвестиција. У реализацији овог пројекта већ су ангажовани експерти специјализованих институција Свјетске Банке- МИГА и ФИАС.

Подсјетићу, у Црној Гори су већ присутне компаније из Белгије, Грчке, Словеније, Јапана, Русије, Њемачке, Норвешке, Италије, Хрватске ... Њихов допринос развоју тржишне економије и предузетништва у Црној Гори је готово сваког дана видљив. Такође, сваки грађанин Црне Горе данас може много лакше започети свој бизнис, након што смо значајно поједноставили процедуре и трошкове регистрације.

Процес приватизације постепено се приводи крају. Данас не постоји нити једно предузеће у којем нема приватног власника. Контролни пакети у преосталих, највећих 14 предузећа, планирани су за приватизацију у овој и пар наредних година. Циљ нам је успјешна и потпуно јавна приватизација. У току протекле године и првој половини ове године приватизована је Монтенегробанка, Жељезара у Никшићу, хотели ''Белви'', ''Ривијера'', ''Монтенегро'', ''Монтенегро А'', ''Медитеран'', ''Авала'', ''Сплендид'', ''Панорама'', ''Топла'', ''Центар'', и ''Подгорица''. У сарадњи са ЕБРД ангажован је савјетник за приватизацију КАП-а и већ је предложена стратегија његове приватизације. Сходно плану за ову годину убрзо ћемо приступити процесима приватизације Телекома, Подгоричке банке, једног број хотела, Дуванског комбината, и преосталог дијела мањинских пакета акција предузећа који су у портфељу државних фондова. Кључни изазов за преостала неприватизована предузећа остаје привлачење добрих власника који ће трансферисати знање и технологију у наша предузећа и тиме нашу економију приближити европским и свјетским тржиштима.

Као туристичка дестинација веома смо заинтересовани за улагања у путну инфраструктуру и нове хотелске капацитете. Један дио путних праваца је обновљен или саниран, негдје су радови у току, док ће тунел Созина са приступним путевима бити завршен до краја ове године. Предстоје нам значајније активности на новим путним правцима који ће боље повезати сјевер Црне Горе са њеним средишњим и јужним дијелом. Као што смо раније најавили, отпочињемо са реконструкцијом аеродрома, а у току су и актовности на реализацији пројеката обнове жељезничке инфраструктуре.

Иизградња Јадранско Јонске аутоцесте кроз Црну Гору у дужини од 100 км сваким даном постаје све актуелнија и отвара простор за разне форме ангажовања потенцијалних међународних партнера. Приоритет је и завршетак пута Требиње-Херцег Нови, што Влада Црне Горе снажно подржава.

Дакле, ова Влада је веома посвећена развоју и креирању амбијента за економски раст. Поред даље изградње институционалног и регулаторног оквира у складу са стандардима ЕУ, то подразумијева и пуну отвореност и сарадњу са окружењем. Влада ће наставити да даје препознатљив допринос у том правцу. Уклањање свих баријера за слободан проток људи, роба, услуга и капитала наш је стални задатак. Управо то радимо и кроз рјешења која смо предвидјели новом законском регулативом - Законом о страним улагањима, Законом о слободним зонама, Законом о спољњој трговини, Законом о предузећима и другим прописима.

Поштовани учесници Самита,

Увјерен сам да резултати које смо остварили на плану макроекономске стабилности, институционалне и законодавне реформе, инвестиционих пројеката у области инфраструктуре, покретања нове производње и јачања приватног сектора, као и запошљавања и социјалне стабилности дају нам за право да са оптимизмом гледамо на нашу будућност. Позивам вас да пронађете Ваш интерес за пословање у Црној Гори и постанете дио њене европске будућности.

Проглашавам Други Јадрански Пословни и Инвестициони Самит отвореним и желим вам успјешан рад.

Захваљујем на пажњи.

Свети Стефан, 28. јун 2004.