Потпредсједник Симовић: Одговорно радимо у циљу одрживог управљања водним ресурсима и обезбјеђења водоснабдијевања

Влада Црне Горе, заједно са домаћим и међународним партнерима, реализује бројне пројекте и активности у циљу одрживог управљања водним ресурсима и обезбјеђења квалитетног водоснабдијевања, а тиме и на давању одговора на глобалне изазове који се рефлектују и у Црној Гори, оцијенио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић, поводом Свјетског дана вода – 22. марта.

Отварајући Конференцију поводом обиљежавања Дана вода, потпредсједник Симовић је казао да је брига о води као ресурсу и основном услову егзистенције велика заједничка одговорност и обавеза. „Ово је добра прилика да се подсјетимо глобалних и локалних изазова, а у исто вријеме да укажемо на све што радимо у циљу обезбјеђивања довољних количина воде, заштите вода и заштите од вода”, поручио је Симовић.

Резолуцијом УН, Свјетски дан вода обиљежава се од 1993. године, као дан посвећен подизању свијести о важности заштите вода и подсјећању на недостатак воде за пиће у многим крајевима свијета. Око милијарду и по људи још увијек нема приступ безбједном и адекватном снабдијевању пијаћом водом, а три милијарде има недостатак одговарајућих санитарних објеката. Овогодишња тема Свјетског дана вода који је успостављен од стране Уједињених нација је „Не остављајући никог иза себе“.

Потпредсједник Симовић је подсјетио да је Црна Гора богата водним ресурсима и да, у односу на своју површину, спада међу водом најбогатија подручја на свијету. „Чак 95% ријечних токова у Црној Гори формира се на њеној територији. За потребе водоснабдијевања у највећем проценту се користе подземне воде, чак 90%. Са друге стране, Црна Гора припада теренима Динарског карста, чија је основна карактеристика неравномјерна дисперзија извора и дубина до нивоа подземних вода, па тако за посљедицу имамо неравномјерну расподјелу вода на територији Црне Горе“, навео је Симовић.

Он је истакао да су подземне воде карстних терена Црне Горе посебно рањив ресурс на загађење, а нарочито на климатске промјене, те се стога велика пажња посвећује одржавању њихових природних функција.

Поплаве које су задесиле Црну Гору 2010. године, које су имале велике материјалне посљедице, и понављање поплава 2012, 2014. и 2016. према ријечима Симовића видљива су посљедица све већег утицаја климатских промјена.

Како смо реаговали на изазове?

У фебруару 2017. године, у Црној Гори је започета имплементација пројекта подржаног из претприступних фондова ЕУ „Јачање капацитета у циљу имплементације Оквирне директиве о водама“.

У оквиру овог пројекта, Симовић је посебно истакао активности Програма хидрогеолошких истраживања у циљу успостављања мониторинга подземних вода, које су спроведене прошле године.

Пронађена вода у безводним подручјима

„Поред успостављања мониторинга подземних вода, истражно бушење изведено у оквиру ове активности, од 1.200 метара, помогло нам је да детектујемо подземне воде у многим безводним подручјима. Подсјетимо се позитивних истражних бушотина у: Бањанима, Голији, Чеву, Радовчу, сливу Цијевне, Вучјем Студенцу у Даниловграду“, казао је Симовић, изражавајући задовољство што су за наставак пројекта и нових 1.500 метара истражног бушења обезбијеђена средства у оквиру новог ИПА пројекта.

За водоводе 2 милиона еура

Он је подсјетио и да је у претходне двије године националним буџетом обезбијеђено преко 2 милиона еура за реализацију преко 100 пројеката водоснабдијевања у 20 општина.

Санација насипа на Бојани

На плану заштите од поплава, уз подршку ГИЗ-а припремљена је Прелиминарна процјена ризика од поплава и хидраулички модел ријеке Бојане, којим су детектоване ризичне поплавне зоне. „Ови подаци ће нам помоћи за даљу имплементацију новог регионалног пројекта у сливу ријеке Дрим, који Министарство пољопривреде и руралног развоја припрема са УНДП, уз финансијску подршку Адаптационог фонда, а управо смо данас добили потврду да је одобрен, као први регионални пројекат у Источној Европи”, казао је Симовић. Он је рекао да су средства од 1,2 милиона долара из пројекта планирана за Црну Гору, те да ће се искористити за припрему главног пројекта санације насипа на Бојани и инфраструктурних радова изградње насипа на приоритетним дионицама.

Регулација Лима и Грнчара

Влада Црне Горе је, подсјетио је Симовић, дала системски одговор у суочавању и са посљедицама вишедеценијске деградације рјечних токова, усљед неконтролисане експлоатације шљунка и пијеска.

„У априлу 2017. године, увели смо мораторијум на експлоатацију материјала из рјечних токова. У току је припрема нових планова за одрживу експлоатацију материјала. Уз подршку Свјетске банке, Министарство пољопривреде имплементира пројекат регулације Грнчара и Лима у износу од 500.000 еура, у оквиру кога су већ припремљени Планови одрживе експлоатације материјала из ове двије ријеке, а до краја године биће завршени и главни пројекати изградње насипа у циљу заштите од поплава, након чега слиједе инфраструктурни радови изградње насипа“, саопштио је Симовић.

За инфраструктурне радове на изградњи насипа и регулацији водотока Лима и Грнчара планирано је да се искористе средства која су предвиђена за Црну Гору кроз нови међународни Програм Сава - Дрина Коридор за који је иницијатива покренута ових дана, у сарадњи са СБ. Вриједност Програма је 220 милиона еура, а предвиђена средства за Црну Гору износе око 20 милиона еура. План је да се ова средства у Црној Гори имплементирају и кроз пројекте изградње објеката за водоснабдијевање и наводњавање у сливу Дрине и припрему нових подлога за водотоке Таре и Ћехотине.

Још један важан регионални пројекат, како је казао, реализоваће се од априла ове године, у сарадњи УНДП-јем и УНЕСЦО-м. Пројекат под називом ДИКТАС САП, укупне вриједности 5 милиона еура, треба да допринесе већој интеграцији домаћих експерата и обучавању младих кадрова, као и валоризацији и бољем искоришћењу подземних вода Динарског карста.

Потпредсједник Владе је закључио да су све наведене активности које Влада имплементира заједно са домаћим и међународним партнерима, и одговор на овогодишњу тему Дана вода – НЕ ОСТАВЉАЈУЋИ НИКОГ ИЗА СЕБЕ.

У име УНДП присутне је поyдравио Миодраг Драгишић, замјеник сталне представнице УНДП у Црној Гори, који је казао да је данашњи скуп идеална прилика да се кроз дијалог дефинишу рјешења за изазове у области заштите и коришћења вода. Он је истакао да је управљање водама изузетно важно у регионалном и прекограничном контексту, те да УНДП са Министарством пољопривреде спроводи важне регионалне пројекте. Посебно је нагласио важност скорог почетка реализације управљања ризицима од поплава у басену Дрима, а који финансира Адаптациони фонд.

Представник ГИЗ-а за Црну Гору, Ненад Ракочевић рекао је да та организација у посљедњих седам година у Црној Гори спроводи бројне пројекте који имају за циљ заштиту вода, али и заштиту од вода, првенствено у дјелу Скадарског језера и ширег слива, чиме се постижу заједнички резултати у циљу успостављања одрживог управљања овим ресурсима. Имплементирајући досадашње пројекте и нови који ће се бавити заштитом Јадранског мора од отпада, ГИЗ остаје партнер институцијама у Црној Гори у области унапређења сектора вода, испуњавању захтјева ЕУ и јачању прекограничне сарадње.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја