Реализација пројекта „Вртић и школа по мјери дјетета” 1997. године представља први корак у укључивању дјеце са посебним образовним потребама у редован образовни систем. Доношењем Закон о васпитању и образовању дјеце с посебним образовним потребама 2004. године направљен је значајан напредак у погледу инклузивности образовања. Њиме је обезбијеђена додатна подршка за дјецу са посебним образовним потребама кроз веће укључивање Завода за школство, формирање комисија за усмјеравање дјеце с посебним образовним потребама и сарадња са родитељима у поступку „усмјеравања дјетета“.  

Дјеца с посебним образовним потребама уписују се у редовне предшколске установе или школе, гдје похађају наставу по прилагођеном програму. У складу са рјешењем о усмјеравању за свако дијете припрема се индивидуални развојно-образовни програм (ИРОП). У оквиру васпитно-образовних установа формирају се комисије за израду ИРОП-а које чине васпитачи, наставници и стручни сарадници обучени за рад са дјецом са посебним образовним потребама.

Сходно Закону, усмјеравање дјеце са посебним образовним потребама врше органи локалних управа надлежани за послове просвјете на приједлог комисија за усмјеравање дјеце са посебним образовним потребама. Комисије чине педијатар, психолог, педагог, дефектолог и социјални радник. Органи локалних управа достављају Министарству просвјете обавјештења о броју дјеце са рјешењем о усмјерењу.

Табела 1: Број дјеце са рјешењем о усмјерењу по нивоима образовања

Извор: Министарство просвјете

Специјалне школе су трансформисане у ресурсне центре који, између осталог, пружају подршку редовним школама и наставницима у образовању дјеце с посебним образовним потребама. У образовном систему један број дјеце се и даље школује у ресурсним центрима или је на резиденцијалном боравку у њима. Њихов број се не смањује значајно, али ипак упућује на посвећеност укључивања све дјеце у редовне школе.

Табела 2 – Број дјеце у ресурсним центрима

Извор: МЕИС (Монтенгриан Едуцатион Инфорамтион Сyстем)

Доприносећи успостављању система инклузивног образовања Завод за запошљавање Црне Горе од 2010. до 2016. године реализовао је Програм јавног рада чији је дио био и пројекат „Асистенти у настави“.

Најновијим измјенама Закона о васпитању и образовању дјеце са посебним образовним потребама („Сл. лист РЦГ“, бр. 80/04 и „Сл. лист ЦГ“, бр. 45/10 и 47/17) додатно је подржна примјена инклузивних принципа и пракси на нивоу система и школа. Створен је основ за одрживо и оптимално ангажовање асистената у настави, забрану дискриминације, лакши прелаз у средњу школу кроз Индивидуални транзициони програм, као и на тржиште рада итд.

Законом је прописано да: „Асистенцију у настави обавља асистент у настави који пружа техничку помоћ током похађања наставе за ученике: са тешким тјелесним сметњама, умјереним интелектуалним сметњама, без остатка вида, потпуним губитком слуха и из спектра аутизма“.

За асистента у настави може бити ангажовано лице које има најмање четврти ниво оквира квалификација, подниво један (240 ЦСПК-а) и сертификат о завршеној одговарајућој обуци. По стицању стручне квалификације асистент у настави је оспособљен да пружа подршку дјеци са посебним образовним потребама у складу са ИРОП-ом.

Обуке за стручну квалификацију асистента у настави обавља лиценцирани организатор образовања одраслих. У Црној Гори за ову квалификацију лиценцирана је ЈУ Гимназија „Слободан Шкеровић“, Подгорица.

У складу са ИРОП-ом и распоредом часова одређује се обим подршке коју асистент у настави пружа под надзором наставника, стручне службе и директора установе. Сходно томе један асистент у настави може бити ангажован за више дјеце, односно ученика. Радно вријеме асистента је 40 часова у радној седмици и уставова закључује уговор о раду на одређено вријеме, а најдуже до краја наставне године.

Табела 3: Број асистената по општинама

Извор: Министарство просвјете

Представници Министарства просвјете и Завода за школство су извршили анализу рада асистената у настави и инклузивног образовања током школске 2017/2018. године. Закључено је да је значајно унапријеђена подршка дјеци са посебним образовним потребама, побољшано надгледање и ангажовање асистената у настави. Такође је утврђено да се асистенти ангажују на начин да што више дјеце добије неопходну подршку. Инклузивна атмосфера у установама зависи од руковођења, заступљености стручне службе, као и иницијативе наставника.

Од септембра 2017. године када су асистенти у настави, први пут, ангажовани у складу са Законом о васпитању и образовању дјеце са посебним образовним неколико родитеља се обратило Заштитнику људских права и слобода у циљу обезбјеђења асистента у настави. Заправо дјеци је рјешењем о усмјеравању предложен асистент у настави, али тешкоће, које су у највећем броју случајева дјеца имала, нијесу у Закону препознате као предуслов за обезбјеђивање асистента у настави. У тим случајевима образовно-васпитне установе су обезбиједиле подршку дјеци кроз веће ангажовање наставника и стручних служби школе. Такође, уочено је неуједначено одлучивање комисија за усмјеравање, па је Стратегијом инклузивног образовања 2019-2023. године планирана анализа и евентуална ревизија постојећег модела усмјеравања у складу са међународним стандардима.

У циљу унапређења рада асистената у настави и бољег квалитета инклузивног образовања у наредном периоду неопходно је:

-          ојачати сарадњу вртића и школа са ресурсним центрима и у већој мјери користити њихове услуге;

-          обезбиједити бољу приступачност установа дјеци са посебним образовним потребама;

-          боље опремити установе одговарајућим наставним средствима;

-          обучити наставнике да припремају и израђују наставни материјал и координирају рад асистената;

-          наставити са снажењем модела подршке родитељима дјеце са посебним образовним потребама.