Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на Централној прослави "13 јула" у Бијелом Пољу

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ


Поштовани грађани Бијелог Поља и Црне Горе,
Уважени Тринаестојулски устаници од 1941,
Уважени учесници Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења од 1944. и учесници народноослободилачког рата 1941-1945,
Госпође и господо,

Срећан вам 13. јул Дан државности Црне Горе!

''Црна Гора није положила оружје!''
Јула 1941 док је нацистичка застава вијорила са Тријумфалне капије у Паризу, а Хитлерове армије гутале пространства Русије тим насловом од Москве до Њујорка свијет је сазнао о јединственом подвигу у поробљеној Европи: о масовном, свенародном, антифашистичком устанку црногорског народа.

Осим енглеског острва, у јулу 1941, једино острво слободе на европском континенту била је Црна Гора.

Врховни командант јужнословенских антифашистичких снага, маршал Јосип Броз Тито није пропустио да оцијени да је Тринаестојулским устанком Црна Гора ''дала осталим народима Југославије подстрек за њихову борбу и тако положила темеље новом братству народа Југославије''.

У томе је и суштина модерног, антифашистичког црногорства и савремене Црне Горе. Али и њене садашњости и њене будућности: нема слободе црногорског народа, без слободе свих народа и свих грађана Црне Горе. Црногорска историја слободе није витешка само по јунаштву и непокорности наших предака. Већ још прије и још више, и по томе што црногорски народ никада није био тлачитељ.

Госпође и господо,

Такав аманет оставили су нам и творци модерне црногорске државе, бесмртни Петровићи Његоши. Кад је октобра 1912 Бијело Поље прикључено матици Црној Гори, Краљ Никола у својој посланици: ''...сажаљева штетну појаву исељења муслиманског народа'', и додаје:

''Гледајте и настојте да се народ не разура и не упропашћује. Заустављајте га што боље док Господар тамо дође...''

С тим истим аманетом, братства међу Црногорцима, Србима и Муслиманима, с пушком у руци и с црногорским поносом у срцу, дигли су се и бјелопољски и санџачки тринаестојулски устаници, предвођени Рифатом Бурџовићем и Томашом Жижићем, Мунибом Кучевићем и Милованом Јелићем, Шукријом Међедовићем и Ленком Јуришевић... Огромне жртве и страдања за такву, црногорску и антифашистичку слободу, поднио је народ среза бјелопољског и Санџака. Само у бици на Сутјесци, из Треће пролетерске санџачке бригаде погинули су 282 борца, од тога 63 борца из Бјелопољског батаљона. Историјска је и заслуга антифашистичког Бијелог Поља и Санџака, што су својом храброшћу и мудрошћу вишенационални народ овог краја сачували од масовне кланице.

На тој основи, на најбољој црногорској традицији и тринаестојулском антифашизму и у, не тако давним, најтежим и годинама зла, једино је Црна Гора успјела да се одупре шовинистичкој пошасти која је запалила Балкан.

Неразрушивост вишенационалног бића Црне Горе, као највећи залог и прва водиља црногорске будућности, положила је још једном историјски испит и потврдила историјску зрелост савремене Црне Горе.

Госпође и господо,

На данашњи дан, прије 60 година 13. јула 1944, у Колашину Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Црне Горе и Боке, општом сагласношћу 151 вијећника, прерасло је у Црногорску антифашистичку скупштину народног ослобођења ЦАСНО.

То је историјски датум коме смо као потомство дужни да се поклонимо, уједно и захвалимо што смо као држава Црна Гора овдје и заувијек.

Послије Тринаестојулског устанка 1941; послије острошке, античке заклетве родољуба Црне Горе и Боке од фебруара 1942; послије ЗАВНО-а Црне Горе и Боке од новембра 1943 а слиједом фундаменталних одлука Другог засиједања АВНОЈ-а од новембра 1943, којима је обновљена црногорска национална и државна самобитност ЦАСНО представља завршни државноправни, институционални акт црногорске ревизије аншлуске, антицрногорске Подгоричке скупштине од новембра 1918. године.

ЦАСНО под предсједништвом изузетне и јединствене личности др Ника Миљанића прва је црногорска Скупштина и Влада, од државног слома Црне Горе 1916. године.

Послије деценија понижења и поништења, ЦАСНО је осигурао легитимитет права на државно и национално име, црногорско и Црне Горе .

То право нема цијену. Ни данас, ни убудуће.

Осврћући се на одлуке ЦАСНО-а, отац њеног назива и њен истакнути учесник, Обрен Благојевић је сажео:

''У њима је садржано све оно за чим је наш народ тежио, не само за посљедње три крваве године рата, него и читавим током своје политичке историје.''

Јуче усвојени државни симболи Црне Горе, само су нови корак ка црногорском државном дјелу.

Госпође и господо,

Антифашизам је историјски континуитет црногорске и борбе за слободу и слободе. Колијевка обнове црногорске државности, једнако и луча сјутрашње довршености црногорске државе.

Тамо је и друго, не мање важно: без културе антифашизма, нема пута у Европу, у цивилизацију.

То су, колико јуче, потврдили и шефови свих најмоћнијих држава Европе и свијета, и Америке и Русије, уз присуство енглеске краљице, кад су се окупили у Нормандији, да јединствено обиљеже један од највећих датума антифашистичке коалиције својих народа и земаља. Да свима покажу гдје су путокази, да свим кажу у чему је тачка разграничења.

Црна Гора може бити поносна што је управо у тој тачки носећи стуб њене савремености. Али, готово и фаталистички тачно, како су мразног прољећа 1942, у прогласу Црногорцима, Србима и Муслиманима, казали бјелопољски партизани:

''Ми се данас не дијелимо на то ко је какве вјере и народности, нити ко је кога гласао, већ... на оне који су за слободу свога народа и на оне који су против ње''.

Све друге приче о диобама су подвала.

Како је и политички вођа тринаестојулског антифашизма, Милован Ђилас записао:

''То потврђивање, то самоостваривање себе и свога народа збило се 13. јула 1941. године''.

Тог ''самоостваривања себе и свога народа'' и националног и државног не можемо и нећемо се одрећи.

Такву Црну Гору богату својим различитостима, а државно суверену желимо и хоћемо. Увјерен сам: и можемо.

Госпође и господо,

Хвала грађанима Бијелог Поља, и свим грађанима Црне Горе, што су у тешким и ружним догађајима претходне деценије потврдили своје историјско достојанство, остајући вјерни и ''вјечној зубљи'' историјских датума којих се данас подсјећамо. И што су, и тиме, преузели одговорност за будућност модерне, европске, своје Црне Горе.

Државно-политички, прије неколико година могли смо да кажемо: најгоре је иза нас. Социјално-економски, данас можемо рећи: најтеже је иза нас. На домаку смо нашег европског циља, у једну ријеч: смиренијег и богатијег живота.

Живјели!

Бијело Поље, 13. јул 2004. године