Потпредсједник Симовић на регионалној ИПАРД радионици: Подршка ЕУ сектору пољопривреде све видљивија на терену

Црна Гора и њени пољопривредни произвођачи већ значајно осјећају бенефите претприступне подршке ЕУ за развој пољопривреде и руралних подручја. У контексту реализације актуелног ИПАРД програма бесповратне подршке инвестицијама, потребно је убрзати процес уговарања подршке, јер су њени ефекти, кроз модернизацију пољопривреде, отварање нових радних мјеста и развој руралних средина, највидљивији на терену, оцијенио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде и руралног развоја мр Милутин Симовић на скупу посвећеном ИПАРД-у, који се одржава у Бечићима.

Потпредсједник Симовић је заједно са шефом претприступне јединице Генералног директората за пољопривреду и рурални развој у Европској комисији Лиамом Бреслином отворио заједничку радионицу представника земаља које спроводе ИПАРД програм - Инструмент претприступне помоћи ЕУ за рурални развој.

Представници министарстава пољопривреде Црне Горе, Сјеверне Македоније, Србије, Албаније и Турске овом приликом размијениће искуства у реализацији ИПРАД-а, како би нашли најбоље моделе за успјешно и ефикасно повлачење расположивих средстава које ЕУ опредјелјује за рурални развој. На скупу су присутни и представници Косова и Босне и Херцеговине, земаља које још не спроводе ИПАРД програм. Радионицу организује Стална Радна група за рурални развој југоисточне Европе (СWГ) и Европска комисија, уз подршку Њемачког друштва за међународну сарадњу (ГИЗ).

Црна Гора адреса регионалног окупљања и договора

Поздрављајући учеснике скупа, потпредсједник Симовић је истакао да је Црна Гора увијек била мјесто разговора и договора, регионалне сарадње, отворених разговора и рјешења која су, како је казао, увијек давала позитивне импулсе за све државе региона.

Он је изразио очекивање да ће резултат комуникације представника земаља региона значити нове искораке у имплементацији ИПАРД програма. „Будимо отворени, несебични, причајмо о реалним проблемима, искористимо прилику за комуникацију са нашим европским партнерима и укажимо гдје заједно можемо препознати начине да процес буде ефикаснији бржи, апсорпцијска способност институција боља, за добро фармера, прерађивачког сектора и руралних средина“, казао је Симовић.

Симовић је истакао да би овакве скупове требало организовати на терену, у руралним подручјима, на сјеверу Црне Горе, како би се истовремено могла чути ријеч вриједних домаћина и предузетника који су аплицирали на позиве за подршку кроз ИПАРД. „Да чујемо оно што је у овом процесу највредније, а то су њихова запажања, сугестије, критике и размишљања како можемо овај процес унаприједити. Мислим на вриједне домаћине, предузетнике који пољопривреду доживљавају више од простог занимања, као начин живота и услов опстанка у руралним срединама. Да чујемо њихов однос поштовања и захвалности за подршку која долази са адресе европских партнера, јер је подршка сектору пољопривреде највидљивија на терену“, казао је Симовић додајући да произвођачи који су аплицирали за средства посебно очекују да процес уговарања подршке буде бржи.

Симовић је казао да је сагласан да процес треба да буде бржи, али да сви заједно морају допринијети унапређењу реализације позива за подршку, и институције и фармери.

Он је подсјетио да је Црна Гора крајем 2017. године добила од ЕК акредитацију за спровођење двије мјере ИПАРД-а, Мјеру 1 - за подршку примарној пољопривередној производњи и Мјеру 3 – за подршку преради. На прве јавне позиве објављене почетком 2018. пријавио се изузетно велики број произвођача – за обје мјере примљено 434 захтјева, 389 за примарну производњу и 45 за прераду. „Дакле, изнад очекивања, али и обавеза више. До данас смо уговорили подршку за 20 пројеката из области прераде, укупне вриједности инвестиције од 11,8 милиона еура и очекиваном бесповратном подршком од око близу 5 милиона еура. Ти уговори се већ увелико реализују, спроводи се захтјеван процес набавки тако да вјерујем да ћемо до краја године свједочити највећем броју реализованих инвестиција. То се мора осјетити у малом сектору пољопривреде каква је црногорска. Мора подићи конкуретност нашег прерађивачког сектора, мора значити освајање нових стандарда ЕУ у области безбједности хране, отварање нових радних мјеста, ширење и сигурност кооперантске мреже за стотине фармера широм Црне Горе“, казао је Симовић.

Симовић је истакао потребу убрзавања процеса уговарања подршке за 389 примљених захтјева за подршку примарној производњи. За сада је, како је саопштио, уговорена подршка за 64 аплиакције. Изразио је увјерење да ће убрзо бити уговорено 100 пројеката и да ће то бити прилика за промоцију ефеката тих пројеката и подршке ЕУ, као и да ће то значити охрабрење за остале произвођаче који чекају да започну инвестиције.

Потпредсједник Владе искористио је прилику да истакне важност актуелне реформе Заједничке пољопривредне политике ЕУ која, како је казао иде у правцу потреба Црне Горе и земаља региона, јер иде у корист малих фармера и младих људи у сектору пољопривреде. Посебно је исказао поштовање према одлуци Европског парламента да донесе нову Директиву о нефер трговинским праксама.

„Та одлука представља охрабрење за све нас, јер све што радимо у секторима пољопривреде у региону и оно што је деценијама рађено у државама ЕУ нема смисла ако те секторе не учинимо одрживим. Све што радимо биће узалудно ако мукотрпан рад фармера буде елиминисан кроз елементе нелојалне конкуренције на тржишту пољопривредних производа. Очекивање наших фармера није протекционизам, нити недозвољене мјере заштите, већ очекују амбијент и услове за фер утакмицу“, поручио је Симовић.

Европска комисија: Значајно интресовање произвођача велико охрабрење, али и обавеза да се убрза процес

Шеф претприступне јединице Генералног директората за пољопривреду и рурални развој у ЕК Лиам Бреслин је оцијенио да је реакција црногорских пољопривредника и предузетника на први објављени позив кроз ИПАРД програм била веома снажна, што говори о великом интересовању за инвестирање и унапређење производње. Он је истакао да сада процес добијања подршке треба убрзати како би ефекти били што прије видљиви. “Ово је први позив на коме се стиче искуство и учи. Треба сагледати како се процес може убрзати, али је важно да се поштују сва правила. Зато је оваква радионица веома важна, да сагледамо заједно како да то урадимо и у Црној Гори и осталим земљама корисницама програма”, поручио је Бреслин.

Подсјетио је да је Црној Гори кроз ИПАРД на располагању 39 милиона еура ЕУ средстава и изразио увјерење да ће Црна Гора имати капацитет да то искористи и помогне развој фарми, индустрије хране и руралних подручја.