- Влада Црне Горе
Министарство јавне управе Реаговање на текст „Не може се увредама на аргумен...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање на текст „Не може се увредама на аргументовану критику“
Објављено: 11.04.2019. • 21:34 Аутор: МЈУ
Невладин сектор за Владу Црне Горе је важан и кључни партнер у реализацији изазовних реформи на путу у ЕУ. У дијалогу са представницима невладиног сектора, у претходном периоду радили смо на успостављању институционалног и нормативног оквира за дјеловање НВО и међусекторску сарадњу, па оцјене изнесене у тексту од представника НВО организација, не одговарају ни наслову ни реалном стању односа између Владе и цивилног сектора.
Подсјетићемо да смо у 2017. години измијенили и допунили Закон о невладиним организацијама, којим смо дефинисали нов начин финансирања невладиних организација из буџета Црне Горе.
Наиме његовим доношењем у мандату ове Владе од 2017. године из државног буџета за финансирање пројеката и програма НВО у 18 области од јавног интереса и кофинансирање ЕУ опредијељено око 4,4 милиона еура, од чега за кофинансирање пројеката и програма невладиних организација подржаних из фондова ЕУ за 2018. годину 852.273,04 еура, што је транспарентно исказано на сајту www.финансирањенво.ме
Тим средствима су финансирани и кофинансирани пројекти који се односе, између осталог, и на области развоја цивилног сектора, медија, владавине права, заштите људских права и др.
Такође, у претходном периоду донијета је и Стратегија унапређења подстицајног окружења за дјеловање невладиних организација 2018-2020. Образовали смо и Савјет за сарадњу са НВО који представља кључно мјесто за рјешавања отворених питања, те успоставили Директорат за добру јавну управу и дјеловање невладиних организација.
Истовремено, учешће невладиних организација у креирању аката јавних политика прописано Законом о државној управи ближе је регулисано новом Уредбом о избору представника НВО у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија. Такође, израђена је нова методологија за извјештавање у имплементацији овог акта, која ће садржати податке о броју датих коментара, броју прихваћених, броју образложених и сл, и видјеће се у којој мјери су коментари уважени, како би се мјерио колики је заиста учинак невладиног сектора у процесу креирања јавних политика.
Извјештаји из претходног периода показали су да се прописане обавезе имплементирају од стране државних органа и да невладине организације имају могућност достављања својих предлога и сугестија на нацрте аката јавних политика, али да је учешће НВО у радним групама најзаступљенији облик сарадње, што је опредијелило Владу да унаприједи нормативни оквир у овој области који се имплементира од јула 2018. године.
С тим у вези, потребно је подсјетити на неколико кључних чињеница и то да је јавност консултована и приликом креирања подзаконских аката, правилника, као и одлука које доноси Влада (нпр. Одлука о Савјету за сарадњу органа државне управе и невладиних организација), а успостављањем комбинованог система финансирања пројеката и програма невладиних организација у областима од јавног интереса, законска обавеза органа је да консултују НВО о нацрту секторских анализа, којима се утврђују приоритетне области и висина средстава за финансирање пројеката НВО у њима. Овај модел представља опредјељење органа да постављене стратешке циљеве остварују у партнерству са невладиним организацијама. Извјештаји су, такође, показали да постоји значајан број јавних позива за чланство у радним тијелима органа управе, на којима није било пријављених кандидата од стране НВО.
Не стоји тврдња представника НВО да се не уважавају коментари НВО приликом креирања јавних политика. Управо су невладине организације афирмисале партиципативан приступ у креирању појединих законских рјешења, као што је Закон о финансирању локалних самоуправа.
Не стоји ни тврдња да се истраживања НВО не користе приликом креирања извјештај државних органа. Конкретно у Извјештају о спровођењу Стратегије реформе јавне управе Министарства јавне управе укључена су истраживања Института Алтернатива, као и других регионалних организација. Осим тога, у циљу веће видљивости независних извјештаја невладиних организација које прате процес реформе јавне управе на сајту Савета за реформу јавне управе се налазе web адресе оранизација цивилног друшва које партиципирају у Савјету.
Осим наведеног, Министарство јавне управе у претходном периоду предузело низ активносоти на унапређењу еДемократије у Црној Гори, па ћемо подсјетити да је иновиран систем еПартиципације путем којег грађани могу активно да учествују у креирању закона и осталих стратешких докумената а, могу и износити мишљења и ставове у јавним расправама. Овај систем обезбјеђује проактивно учешће грађана у друштвеним процесима и доношењу одлука битних за њихов живот и живот друштвене заједнице. Уз то, путем услуге еПетиције смањен је број потребних потписа са 6 хиљада на 3 хиљаде, чиме је Влада још једном показала спремност и нужност да чује и размотри предлоге заинтересоване јавности у правцу развоја друштва.
Влада Црне Горе ће и у наредном периоду, без обзира на овакве критике, наставити да ради на унапређењу амбијента за дјеловање НВО, али и радити на јачању сарадње са НВО. Вјерујемо да једино тако можемо радити на унапређењу система транспарентности и одговорности, ефикасности јавне управе, што је суштина процеса реформе јавне управе.
МИНИСТАРСТВО ЈАВНЕ УПРАВЕ
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?