ИНТЕРВЈУ ДИРЕКТОРА УПРАВЕ ЗА ДИЈАСПОРУ МР ПРЕДРАГА МИТРОВИЋА ДНЕВНОМ ЛИСТУ ПОБЈЕДА

1.У току је јавни позив за подношење иницијатива за додјелу награда истакнутим исељеницима и организацијама дијаспоре. Можете ли нам рећи у којим земљама је црногорска дијаспора најбоље организована и може бити примјер другима?

Заједнице наших људи присутне су у готово свим дјеловима свијета, од земаља у сусједству, Европе, Сјеверне и Јужне Америке до Аустралије и Јужне Африке. Неупитно је и да у земљама региона имамо бројну дијаспору, имајући у виду да се Црна Гора готово 70 година налазила у југословенским државним творевинама, па отуда и данас имамо бројну дијаспору у тим државама, прије свега Србији, а која је у тим срединама због сличности језика, религије итд. највише изложена асимилацији.  Бројну дијаспору имамо и у САД-у, Турској, Аргентини и одређеним европским државама, првенствено Њемачкој, Луксембургу, Швајцарској као и другим западно-европским земљама.

У свакој земљи наша дијаспора има своје специфичности које су у вези са њеном бројношћу, концентрацијом, структуром, старошћу емиграције и слично. Од ових специфичности зависи и начин њиховог организовања, активности, интересовања и потребе за одржавањем веза са матичном земљом. Обично се наши исељеници организују у складу са прописима земаља пријема као невладине организације, удружења, клубови, завичајна удружења и сл.

Данас у свим земљама са већом концентрацијом наших исељеника постоје и организоване форме њиховог дјеловања.  Незахвално је било кога издвајати, јер сва тренутно активна удружења, којих по евиденцији Управе за дијаспору има око 150 у свијету, дају свој максимум у складу са околностима у којим дјелују, структуром, потребама и интересовањима свог чланства.

Ако знамо да се ради о волонтерском раду, чија је једина позадина жеља да се очува идентитет у пуном смислу те ријечи, да се помогне завичају и матичној земљи, а та помоћ је подсјетићу кроз историју бивала и на нивоу буџета Црне Горе, онда је јасно да држава Црна Гора има итекако интереса и да подржи ове напоре, али и да их адекватно препозна.

Управо цијенећи допринос који су појединци из дијаспоре и организације наших исељеника давали и дају развоју црногорског друштва, Управа за дијаспору је установила награде које се додјељују заслужним исељеницима и исељеничким организацијама. Награде се додјељују у седам категорија - за допринос очувању државног идентитета и припадности Црној Гори, за допринос у областима културе, науке, дипломатије и промоције Црне Горе, унапрјеђење привредног партнерства са Црном Гором, за доброчинство и награда за допринос у области спорта.

Недавно је расписан јавни позив за достављање иницијатива за ове награде који је отворен до 15. маја. Право предлагања, односно достављања иницијатива имају сва правна и физичка лица из Црне Горе и иностранства. Награде ће бити додијељене на централној манифестацији „Дани дијаспоре“, која ће бити одржана 29. јула ове године у Бару.

Награде се додјељују сваке друге године, први пут су додијељене 2017. године у оквиру манифестације Дани дијаспоре у Петњици, а уручио их је премијер Црне Горе Душко Марковић.

Први добитници ових награда су:

Љубо Дабовић из СР Њемачке- за очување државног идентитета и припадности Црној Гори,

Завичајни клуб „Бихор“ из Луксембурга и Удружење Црногораца Новог Сада – за допринос у области културе

почасни конзул Црне Горе у Словенији Војислав Ковач – за допринос у области дипломатије и промоције Црне Горе,

Бедри Гул из Турске – за унапређење привредног партнерства са црном Гором,

Ћазим Џаферовић из САД-а – за доброчинство, и

Љубомир Радановић из Белгије – за допринос у области спорта.

2.Пуштена је у рад web апликација за евиденцију исељеника. Колико је до сада Управа за дијаспору евидентирала исељеника, а колике су процјене, јер често чујемо да још једна Црна Гора живи ван наших граница?

Када је у питању дијаспора Црне Горе у јавном дискурсу редовно наилазимо на процјене да у нашој дијаспори живи још једна Црна Гора, што у принципу може бити максимилистичка визура о бројности нашег исељеништва у свијету.

У изучавању црногорског исељеништва постојали су и постоје бројни и различити проблеми, а најбитнији су: недостатак архивске грађе и других релевантних извора, недовољна изученост исељеништва у досадашњим периодима, национална и вјерска хетерогености наше дијаспоре, непостојање континуитета у институционалном бављењу овом проблематиком што је, између осталог, проузроковало и непостојање прецизније евиденције о црногорској дијаспори.

Web апликација коју смо недавно промовисали један је од модуса за спроводјење својеврсног пописа нашег исељеништва који структуром питања и одговора на исте, омогућава да спознамо све комплексности наше дијаспоре, њену бројност, старост, интелектуалне, научне, стручне и друге потенцијале, концентрацију по појединим земљама и друге специфичности које се односе на њен статус и положај у земљама пријема и интерес за јачањем односа и веза са матичном земљом.

Располагање овим подацима изузетно је битно са становишта планирања унапређења односа измедју матице и дијаспоре, а њиховим бољим упознавањем и обрадом може се постићи идентификовање различитих ресурса исељеничких заједница и њиховог могућег доприноса развоју земље поријекла. 

Колико је бројна црногорска дијаспора, каква је социјална и културна структура те у којим земљама је највећа концетрација наших исељеника, питања су на која се морају имати одговори, како би и држава креирала одговорну политику у тој области.

Посредством web апликације која се налази на сајту Управе за дијаспору наши исељеници одговарају на 27 питања од којих нека, најчешће она која се односе на личне податаке нијесу обавезна.

Додатно бих нагласио да ће се обрада личних података вршити по претходно добијеној сагласности лица чији се лични подаци обрађују, а управо ова добровољност је и ограничавајућа у дијелу домета сваке евиденције. Стога је и предвидјена обавеза Управе за дијаспору о водјењу више евиденција о нашој дијаспори и интеграција ових база по одређеном кључу у циљу обраде конкретних података који су предмет интересовања.

Обавеза водјења евиденција о исељеницима и њиховим организацијама утврђена је Законом о сарадњи Црне Горе са дијаспором – исељеницима, а она подразумијава и пуно поштовање Закона о заштити личних података у овим евиденцијама и осталих законских норми које се односе на безбиједност и руковање оваквим подацима.

3.У току избор Чланова Савјета за сарадњу са исељеницима.Колико је ово тијело значајно за повезивање са дијаспором?

Савјет за сарадњу са исељеницима савјетодавно је тијело Владе Црне Горе, које чине представници исељеника, представници органа државне управе, општина и других институција и удружења из Црне Горе.

Формирање овог тијела од великог је значаја за нашу дијаспору, јер по први пут исељеници имају могућност да преко Савјета кандидјују питања од интереса за исељеништво, укажу на проблеме са којима се сријећу и сугеришу начине њиховог рјешавања. Закључци и препоруке Савјета су итекако мјеродавни и за Црну Гору и представљају смјернице при креирању политике сарадње са исељеницима као и конкретних активности које се осмишљавају управо као одговор на потребе исељеника.

У току је избор чланова другог сазива овог савјета, а конститутивна сједница овог тијела биће одржана 26. јула 2019. године у Подгорици. Мандат чланова Савјета траје четири године, а представнике дијаспоре у овом тијелу кандидују најактивније и најбројније организације исељеника у свијету. Савјет се једном годишње састаје у Црној Гори, а комплетну логистику и административно техничку подршку раду овог тијела пружа Управа за дијаспору.

4. Дани дијаспоре ће се одржати 29.јула у Бару,шта очекујете од ове манифестације?

Законом о сарадњи Црне Горе са исељеницима утврђена је посебна манифестација посвећена нашој дијаспори под називом “Дани дијаспоре – исељеника”.

Прва манифестација тог типа „Дани исељеника“ организована је у Петњици 2017. године и том приликом је по први пут су биле такодје уручене награде истакнутим појединцима и организацијама из дијаспору. Напомињемо да је прошле године ова манифестација организована у Гусињу, са којом је шира јавност како у Црној Гори тако и у дијаспори, упозната на основу директног преноса РТЦГ.

Сходно плановима Управе за дијаспору, а у сарадњи са Општином Бар, предвидјено је да ће овогодишња, сада већ традиционална, манифестација “Дани дијаспоре” бити одржана 29. јула у Бару.

И овогодишњу, као и претходне манифестације, карактерисаће богат програм који реализује Управа за дијаспору и Општина Бар, а конципиран је сходно потребама и интересовањима наше дијаспоре. Ове године, у оквиру програма манифестације, биће организовано и свечано уручивање награда истакнутим исељеницима и исељеничким организацијама у оквиру којег ће се награда за допиринос у области науке додијелити први пут.

Сама манифестација се, као што закључујете, везује за општине које имају бројно исељеништво, па се сваке године реализује у некој другој општини, у неком другом крају у Црној Гори. Дани дијаспоре су се показали као изванредна прилика да се на истом мјесту, у љетњим мјесецима када иначе највећи број наших исељеника  борави у Црној Гори, окупи што већи број исељеника, да им се представе могућности сарадње које нуди матица, али и договоре  пројекти за које интерес постоји, а могу се реализовати у заједништву. Оваква окупљања омогућују и ширење мреже и познанстава између представника организација наших исељеника широм свијета, али и могућност да се сретну са представницима надлежних државних и локалних органа и добију одговоре на питања која их интересују.

5.Пред нама расписивање позива за пријаву кандидата за Љетњу школу језика и културе „Црна Гора моја постојбина“, намијењену дјеци црногорских исељеника, а која ће се реализовати од 20-30 јула на Ивановим коритима.Колико дјеце је већ прошло ову врсту обуке и каква су предавања?

У дијелу његовања културе и очувања језика у исељеничкој популацији Управа за дијаспору већ традиционално реализује пројекат Љетње школе језика и културе Црне Горе “Црна Гора моја постојбина”.

Школа је намијењена дјеци из дијаспоре узраста 9-15  година, а одржава се у континуитету сваке године од 2007. године. Школу организује Управа за дијаспору у сарадњи са Заводом за школство, а потпуно бесплатно је похадја 60 малишана из дијаспоре. За потребе Школе израђени су посебни програми по којима се изводи настава, а које прате и посебни, за ову сврху, израђени уџбеници.

До сада је Школу похађало око 600 полазника из дијаспоре, који су за десет дана боравка у Црној Гори имали прилику да кроз бројне радионице у природи и организована разгледања културно-историјске баштине, на занимљив и приступачан начин упознају љепоту и вриједности Црне Горе, унаприједе знање језика и науче више о историји, географији, култури, баштини, пјесмама и играма земље из које потичу. Такодје, сваке године се за полазнике Школе организују посјете Цетињу, подловћенском селу Долови и Маузолеју на Ловћену.

У дијелу учења и очувања језика као основа очувања укупног идентитета наших људи у исељеништву, поменуо бих да Управа за дијаспору у сарадњи са Факултетом за црногорски језик и књижевност ради на онлине курсу црногорског језика који ће нашим људима бити доступан у сваком тренутку, што ће сигурно максимално олакшати учење језика код старије генерације наших исељеника на удаљеним дестинацијама гдје имамо и старију емиграцију.

УПРАВА ЗА ДИЈАСПОРУ ОПРЕДЈЕЛИЛА ЗНАЧАЈНА СРЕДСТВА ЗА ЈАВНИ КОНКУРС ЗА СУФИНАСИРАЊЕ ПРОГРАМА ОДНОСНО ПРОЈЕКАТА ОРГАНИЗАЦИЈА ДИЈАСПОРЕ - ИСЕЉЕНИКА

Управа за дијаспору је расписала Јавни конкурс за суфинансирање програма односно пројеката које реализују организације дијаспоре. Ради се о првом Конкурсу ове врсте, а расположиви фонд који је Управа опредијелила за ову сврху је 100.000€. Средства се додјељују за реализацију програма и пројеката организација дијаспоре у тачно утврдјеним областима сарадње Црне Горе са дијаспором, и то: очувања државног идентитета и припадности Црној Гори, очувања културног идентитета, јачања образовне, научне, културне и спортске сарадње, информисања и повезивања дијаспоре и Црне Горе, заштите права и положаја дијаспоре и унапредјивања привредног партнерства са матицом. 

Организација дијаспоре на Конкурс може пријавити највише два пројекта који се могу суфинансирати  до 50% износа укупних средстава потребних за реализацију, при чему се пројекат од посебног интереса, може суфинансирати до 70% износа потребног за његову реализацију.

Јавни кокурс је отворен до 25. априла 2019. године, а право учешћа на конкурсу имају организације дијаспоре - исељеника које испуњавају услове дефинисане Законом о сарадњи Црне Горе са  дијаспором – исељеницима.

Сви детаљи у вези овог јавног конкурса, потребна документација и образац пријаве могу се наћи на web сајту Управе за дијаспору.