Обиљежена четрдесетогодишњица разорног земљотреса у Црној Гори

Министарство унутрашњих послова спроводи низ конкретних превентивно-планских и едукативних активности, ради што квалитетнијег одговора на потенцијалне земљотресе, саопштио је данас министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић на научном скупу поводом обиљежавања четрдесетогодишњице разорног земљотреса у Црној Гори.

Формиран је и, у пракси добро функционише, Координациони тим за заштиту и спашавање на чијем челу је Предсједник Владе, као и Оперативни штаб за заштиту и спашавање, а на нивоу општина су формирани општински тимови за заштиту и спашавање.

Земљотрес је, свакако, најсложенији хазард који се не може предвидјети и за чије отклањање посљедица је неопходна брза и ефикасна реакција надлежних органа, казао је министар Нухоџић. “Црна Гора има капацитете за први одговор, који је и најнеопходнији и најпотребнији, у смислу проналаска жртава, њиховог збрињавања, рашчишћавања терена, формирања привремених насеља. Имамо систем систем заштите и спашавања на локалном и државном нивоу, али га морамо стално јачати и додатно улагати у опрему и обуку спасилаца, других учесника система, као и радити на успостављању материјалних резерви за потребе система”, истакао је Нухоџић.

На отварању научног скупа говорио је и министар одрживог развоја и туризма Павле Радуловић који је саопштио да се поштовањем планова и процедура и борбом са дивљом градњом могу смањити сеизмолошки ризици.

„Борбом против бесправне градње чувамо животе људи, јер анализе земљотресних катастрофа у новије вријеме показују да су трагични ефекти најнаглашенији у просторима са бесправним објектима и оним код којих је изостало поштовање савремених архитектонско-грађевинских стандарда. Зато је на свима нама, а посебно на струци, да градимо по прописима и да што више смањимо сеизмички ризик. Да поштујемо планове и процедуре, да уважимо простор и природу око нас“, поручио је министар Радуловић.

Како је навео, данашње окупљање налаже да се још једном истакне колико је важно поштовати прописе струке и додао да је безбједност први разлог због ког се кренуло у обрачун са дивљом градњом, која повећава ризик од катастрофе, посебно када је ријеч о земљотресима.

Према ријечима генералне директорице Директората за грађевинарство Татјане Вујошевић изградњом подстичемо развој економије и развоја у друштва цјелини. „Зато куће у којима живимо, објекти у којима радимо, аеродроми, путеви и жељезнице којима се крећемо, објекти телекомуникационих и енергетских система, само су дио листе различитих грађевинских објеката које морамо, у случају земљотреса, учинити сигурним и безбједним“, казала је Вујошевић.

Она је поручила да су добра грађевинска пракса и спровођење прописа основ отпорности на земљотрес те да је неопходно да, након усвајања нових грађевинских прописа, сви уложимо знатне напоре како би се они у цјелости примјењивали.

Разорни земљотрес, који се догодио 15. априла 1979. године у 7:19 часова, имао је јачину од седам степени Рихтерове скале, односно девет степени Меркалијеве. Потрес тла трајао је десет секунди и углавном се осјетио дуж црногорске и албанске обале, тешко оштетивши старе градове Котор, Будву, Херцег Нови, Бар и Улцињ. У земљотресу је погинула 101 особа док је више од хиљаду повријеђено, а око 80 000 људи остало је без крова над главом.

Закључци скупа "Четрдесет година од катастрофалног земљотреса у Црној Гори"