- Влада Црне Горе
Министарство просвјете, науке и иновација Микробит клубови биљеже стално повећање чланова: п...
Микробит клубови биљеже стално повећање чланова: представљамо пројекат “Тајмер за љекове”
Микробит џепни рачунар, који је, захваљујући Британском савјету, недавно уведен у црногорске школе, заживио је кроз микробит школске клубове који су све бројнији, те кроз пројекте поменутих клубова. Један од њих је и микробит пројекат ОШ “Његош” са Цетиња под називом “Тајмер за љекове”, који су израдили Ђорђе Рајковић, Стеван Милошевић и Петар Поповић, уз менторку Сузану Рогановић, наставницу математике. Њихов пројекат освојио је награду на националном такмичењу у микробиту.
Наиме, како је раније саопштено из Министарства просвјете, недавно је са Британским савјетом потписан споразум који предвиђа да ће у наредне три године, од марта ове године до децембра 2021, микробит џепни рачунар добити свака црногорска основна школа. Укупно ће дакле до краја пројекта бити додијељено 4000 микробитова школама. Додатно, биће обучено 700 наставника, од чега сви наставници информатике, али и дио наставника језика, природних наука, музичког васпитања и други.
Пројекат ОШ „Његош“ „Тајмер за љекове“, према ријечима ученика – Ђорђа, Стевана и Петра, се састоји у сљедећем: „Наш пројекат намијењен је старим особама са циљем узимања терапије у тачно вријеме. Најприје смо имали идеју да направимо апарат који ће разврставати љекове, али смо брзо схватили да је ово нефункционално и ризично рјешење јер лако може доћи до грешака. Тако смо смислили апарат који се може користити у болницама, домовима старих и наравно у кућама.
Прецизније,”Тајмер за љекове” састоји се од три кутије за јутарњу, поподневну и вечерњу дозу, на чијем дну је отвор који се покреће помоћу серво мотора. На свакој прегради налази се један микробит повезан на звучник, који је програмиран тако да звони у одређено вријеме сваког дана. У тренутку кад зазвони, покреће се серво мотор, отвара кутију и таблете испадају у чашу испод. Такође апарат има и микробит који мјери температуру у кутијама и програмиран је тако да показује штрик ако је температура оптимална тј. мања од 25 степени, односно x ако је већа.
Рад са микробитом је веома интересантан и уживамо сваки пут када се окупимо да радимо на реализацији неке идеје. Радити са микробитом није тешко, а током израде пројекта научили смо да предлажемо нова рјешења, причамо о њима и размишљамо како да их унаприједимо”.
Менторка Сузана Рогановић рекла је: “Микробит је џепни рачунар који је дизајниран 2015. године циљем да подстицања дјеце да се активно укључе у процес програмирања. Мала програмабилна плочица, на којој се налазе сензори покрета и температуре, компас, УСБ конектор као и могућност бежичног повезивања Блуетоотх технологијом, пружила је ученицима могућност да развијају вјештине као што су кртичко мишљење и рјешавање проблема и свеопште дигиталне писмености које су неопходне за успјешан наставак школовања. Од како је формиран, Микробит клуб школе биљежи стално повећање броја чланова”.
Вања Маџгаљ, директорица Британског савјета у Црној Гори, рекла је: “Ово је највећа финансијска инвестиције британске владе на овим просторима, вриједна 10 милиона фунти. Обухватићемо све основне школе. Оно што је суштина овог пројекта јесте да вјештине критичког мишљења конзистентно интегришемо у наставу, али и у ваннаставне активности. Програмирање микробитом је једноставно, а истовремено омогућава изузетну креативност у раду. Програмирање јесте важно, посебно узевши у обзир да ће у будућности више од половине занимања захтијевати одређене програмерске вјештине, чиме стварамо базу за развој економије 21. вијека.”