- Влада Црне Горе
Управа за инспекцијске послове Обиљежен Свјетски дан заштите и здравља на раду: Ц...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Обиљежен Свјетски дан заштите и здравља на раду: Црна Гора остварила видљив напредак
Објављено: 23.04.2019. • 19:13 Аутор: уип
Учињен је напредак Црне Горе у области заштите и здравља на раду, а прије свега се огледа у стварању добре законске инфраструктуре која регулише права и обавезе послодаваца и запослених, као и јачању надзорних капацитета и увођењу добре праксе у ову област, казао је министар рада и социјалног старања Кемал Пуришић на панел дискусији организованој у Привредној комори поводом обиљежавања Свјетског дана заштите и здравља на раду и европске кампање „ Здрава радна мјеста управљају опасним материјама“.
Министар је казао да је поред наведеног напредак видљив и када је у питању број израђених аката о процјени ризика, број оспособљених запослених за безбиједан рад, као и када су у питању евиденције пријављених повреда на раду.
„У Црној Гори заштита и здравље на раду је дјелатност од јавног интереса и подразумијева обезбјеђивање услова на раду који не доводе до повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом и који стварају претпоставке за пуну физичку и психичку заштиту запослених.“– казао је Пуришић.
Пуришић је подсјетио да је Закон о измјенам и допунама Закона о заштити и здрављу на раду донијет прошле године, те да се значај доношења закона у поцесу приступања Црне Горе Европској унији огледа прије свега у чињеници да је доношење истог, као и његово спровођење једно од завршњих мјерила које Црна Гора треба да испуни како би затворила Поглавље 19 – Социјална политика и запошљавање.
„Одлуком Владе област заштите и здравља на раду утврђена је као приоритетна област од јавног интереса. С тим у вези расписали смо јавни конкурс за финансирање пројеката невладиних организација у области заштите и здравља на раду. Буџет који је опредијељен у ове сврхе износи 120.000 еура“ – додао је Пуришић.
Директор Управе за инспекцијске послове Алија Кошута је казао да се упоређујући статистичке податке из ранијег периода из године у годину значајно смањује број повреда на раду.
„У току 2018.године је извршено укупно 28 увиђаја повреда на раду и то: девет смртних, 17 тешких и двије колективне повреде на раду, што је чак смањење за 60 % у односу на 2008. годину, када је забиљежен највећи број повреда на раду“ - рекао је Кошута.
Кошута је додао да у свим овим случајевима Инспекција заштите на раду је приликом утврђивања непосредне опасности по живот или угрожености здравља запослених изрицала мјере забране рада или забрана употребе средстава за рад на којима се десила повреда, а предузимане су и друге мјере и радње из надлежности Инспекције рада.
Потпредсједник Привредне коморе, Иван Савељић, казао је да су безбједни услови рада на сваком радном мјесту императив и највећи циљ који се мора достићи без изговора.
"Интерес друштва, свих субјеката и сваког појединца је да се оствари највиши ниво безбједности и здравља на раду, да се нежељене посљедице као што су повреде на раду, професионалне болести сведу на најмању мјеру, односно да се остваре услови рада у којима би заспослени имао осјећај задовољства при обављанују задатака", рекао је Савељић.
Како је истакао, то значи да безбједност и здравље на раду утичу на продуктивност и економичност пословања у компанији, као и на квалитет и конкурентност производа на тржишту.
Према подацима Министарства рада и социјалног старања укупан број запослених који су оспособљени за безбиједан рад у периоду од 2011-2018. године је 109.949
Министар је казао да је поред наведеног напредак видљив и када је у питању број израђених аката о процјени ризика, број оспособљених запослених за безбиједан рад, као и када су у питању евиденције пријављених повреда на раду.
„У Црној Гори заштита и здравље на раду је дјелатност од јавног интереса и подразумијева обезбјеђивање услова на раду који не доводе до повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом и који стварају претпоставке за пуну физичку и психичку заштиту запослених.“– казао је Пуришић.
Пуришић је подсјетио да је Закон о измјенам и допунама Закона о заштити и здрављу на раду донијет прошле године, те да се значај доношења закона у поцесу приступања Црне Горе Европској унији огледа прије свега у чињеници да је доношење истог, као и његово спровођење једно од завршњих мјерила које Црна Гора треба да испуни како би затворила Поглавље 19 – Социјална политика и запошљавање.
„Одлуком Владе област заштите и здравља на раду утврђена је као приоритетна област од јавног интереса. С тим у вези расписали смо јавни конкурс за финансирање пројеката невладиних организација у области заштите и здравља на раду. Буџет који је опредијељен у ове сврхе износи 120.000 еура“ – додао је Пуришић.
Директор Управе за инспекцијске послове Алија Кошута је казао да се упоређујући статистичке податке из ранијег периода из године у годину значајно смањује број повреда на раду.
„У току 2018.године је извршено укупно 28 увиђаја повреда на раду и то: девет смртних, 17 тешких и двије колективне повреде на раду, што је чак смањење за 60 % у односу на 2008. годину, када је забиљежен највећи број повреда на раду“ - рекао је Кошута.
Кошута је додао да у свим овим случајевима Инспекција заштите на раду је приликом утврђивања непосредне опасности по живот или угрожености здравља запослених изрицала мјере забране рада или забрана употребе средстава за рад на којима се десила повреда, а предузимане су и друге мјере и радње из надлежности Инспекције рада.
Потпредсједник Привредне коморе, Иван Савељић, казао је да су безбједни услови рада на сваком радном мјесту императив и највећи циљ који се мора достићи без изговора.
"Интерес друштва, свих субјеката и сваког појединца је да се оствари највиши ниво безбједности и здравља на раду, да се нежељене посљедице као што су повреде на раду, професионалне болести сведу на најмању мјеру, односно да се остваре услови рада у којима би заспослени имао осјећај задовољства при обављанују задатака", рекао је Савељић.
Како је истакао, то значи да безбједност и здравље на раду утичу на продуктивност и економичност пословања у компанији, као и на квалитет и конкурентност производа на тржишту.
Према подацима Министарства рада и социјалног старања укупан број запослених који су оспособљени за безбиједан рад у периоду од 2011-2018. године је 109.949
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?